Порекло презимена, насеље Корићани (Станово-Крагујевац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва насеља Корићани, данас у саставу Града Крагујевца, Градска општина Станово, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радиво Порекло становништва насеља Корићани, данас у саставу Града Крагујевца, Градска општина Станово, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радиво Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, насеље Корићани (Станово-Крагујевац)

Порекло презимена, насеље Корићани (Станово-Крагујевац)

Порекло становништва насеља Корићани, данас у саставу Града Крагујевца, Градска општина Станово, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Korićani

Положај насеља.

Корићани су на обема странама Лепенице, десно од Чачанског Друма. Сеоске куће су по странама Толићког Брда и Пирева а и под косом која дели воду Лепенице и њене десне приточице – потоку Пољишту (Вињишком). Само је неколико кућа у равни лепениче долине.

Воде.

У Корићанима имају шест бунара-извора са живом водом. Најјачи је Пањевац у Белој Јарузи у Горњем Крају. Осим тога Горњи и Доњи Крај имају још по два а Циганска Мала један бунар. У Доњем Крају јачи се бунар зове Бабинац.
Како су, осим Пањевца и Бабинца, остали бунари слаби а Пањевац је удаљен од највећег броја сеоских кућа, мештани су били приморани да копају ђермове, којих данас има 29. У Циганској Мали нема ниједан ђерам а извор им је врло слаб, те воду захватају из Потока у Саставцима или захватају воду са Барског Бунара.
Када су велике воде Лепеница плави поља у равни своје долине а некада и све куће које су на долинском тлу. Штету наноси и поток Пољиште, који долази из Вињишта а Поток у Саставцима у пољу Пиреву никада не плави корићанско имање.

Земље и шуме.

Земље за обрађивање и ливада има врло мало у самом селу а остале су ван села удаљене до једног часа хода од крајњих кућа.
Корићаснки атар заузима ростор од 567 хектара. Под зиратним земљиштем 347 и под шумом 220 хектара. Од шума је лична својина појединаца или појединих родова 149 ха а „селска“ је заједница велика 70 хектара. Зиратна земља је под њивама 229 и под ливадама 147 хектара.
У атару Корићана своје земеље имају мештани Ђурисела, Дреновца и Драгобраће. Корићанци имају својих имања у атарима тих села и Вињишта.

Тип насеља.

Насеље се дели на Горњи и Доњи Крај и Циганску Малу. Идући низ Лепеницу најпре долази Горњи Крај, ниже њега је, на десетак минута хода, Доњи Крај. Према Горњем Крају, са десне стране друма идући из Крагујевца постоји Циганска Мала.
У крајевима груписане су куће већих родова. У Горњем Крају такве групе имају Милосављевићи и Влајовићи; у Доњем Крају – Драгићевићи и Тошовићи док су у Циганској мали груписани Димитријевићи.

Име насеља.

У Корићанима постоје два тумачења о постанку његовог имена. Једни кажу да је име дошло по коритима на бунару у Старим Корићанима, где је некада било ово село и на којима су Турци појили стоку. Други причају да су Стари Корићани засновани на месту на коме суу раније доба живели неки турски Цигани коритари, који су снабдевали коритима целу околину а нарочито Крагујевац. По тим коритарима названо је село Корићани. Обе ове приче су, сва је прилика, измишљене, јер се испитивањем утврдило да је име селу дато по мессту порекла његовихх оснивача Милосављевића, који су добегли овамо из Корита у Црној Гори. Њих су доцнији досељеници назвали Корићани, па је постепено овај назив пренет на цело село.

Старине у селу.

Старине су Старо Гробље и Црквина, вероватно из средњовековног српског доба. Под Ћавом постоји старинско Обадско Гробље за које се мисли да је било гробље првог насеља Грошнице. Ту су мештани налазили велико плочасто камење са натписима (они кажу словенском), али су их се до једног уништили.

Постанак села и порекло становништва.

Корићани су настали пре око 150 година на месту које се данас зове Стари Корићани. Основали су га Милосављевићи, за којима су овамо одмах добегли Влајовићи и Јаковљевићи, те се ова три рода сматрају као осниачи овог насеља. Они данас имају у Корићанима 30 домова, скоро трећину од укупног броја. Оба краја су једнаке старости, јер су постали за време Првог устанка, када је ово насеље преместило из Старих Корићана. Циганска Млала основана је пре 50 година; она је настала од черги.
Село се први ппут помиње у Уписнику 1818. године, где је уписано као Коритјани. У Назначениу 1819. године и Пописнику 1822. године правилно је уписано. Тако исто и код Вука у Даници 1827. године и Гавриловићевом Речнику 1846. године.
Село је расло готово у једнакој мери новим досељавањима и разграњавањем-деобом родова и рађањем. За време Кочине Крајине овамо су добегла 4 рода, у доба Првог устанка 5 родова а после 1815. године 11 родова.
Корићани су досељени из 10 области. Највише из Старе Србије -6, Старог Влаха -3, Драгачева -3, Црне Горе -2, Босне -2, Македоније -2, Груже- 2 и по један род из Лепенице, Врањске Пчиње и Бугарске.
Више од половине родова – 12 добегло јеовамо у збегове, на своје имање су дошла 2 рода, као уљези 6, дунђери -2, слуга и кирајџија по један род.
Корићани су од оснивања до Првог устанка били на месту званом Стари Корићани под брдом Ћавом ближе Лепеници и Чачанском Друму. Како су често страдали од лепеничких поплава и јаничарских зулума – да би се спасли тих неваља и добили воду за пиће они су се преместили у данашњи Горњи и Доњи Крај. У Старим Корићанима потребу за водом су подмиривали са само једног ђерма, који је – по заповести Турака – ископан готово на самом друму да би Турцци појили стоку када су пролазили друмом.

Порекло породица.

Редни број, презиме (огранци), одакле су досељени, Крсна слава:

Досељени у периоду од 1737. до 1787. године.

-100, Влајовићи (опште презиме и Влајићи – посебна презимена Радовићи, Симовићи-Матовићи; Стевановићи, Ђоковићи, Миленковићи и Савићи), Стари Влах (ужичко-моравички округ), Петровдан.

-574, Биорци, Биор (Стара Србија), Аранђеловдан.

-124, Јаковљевићи (Јаковљевићи, Јовановићи, Максимовићи и Стевановићи), Расно код Пријепоља, Никољдан.
-161, Милосављевићи (Младићевићи – Петронијевићи; Обрадовићи, Маричићи, Миловановићи и Милосављевићи), Корита (Црна Гора), Лучиндан.

Досељени у периоду од 1788. до 1803. године:

-407, Милошевићи (Томићи и Луковићи-Лукићи), Стари Влах (ужичко-моравички округ), Св. Петка.
-408, Милутиновићи, Драгачево, Никољдан.
-522, Ташовићи (Танасковићи и Ташовићи), Стари Влах (ужичко-моравички округ), Аранђеловдан.

Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:

-662, Драгићевићи (Петровићи и Недељковићи), Сјеница, Алимпијевдан.
-707, Здравковићи (Крсмановићи), Сјеница, Никољдан.
-719, Илићи, Сјеница, Св. Петка.
-953, Пешовићи (Петровићи), Корита (Црна Гора), Лучиндан.

Досељени у периоду од 1846. до 1903. године:

-1396, Петровићи, Трн (Бугарска), Никољдан.
-1478, Костићи, Битољ, Ваведење.
-1566, Симовићи, Бело Поље (Стара Србија), Никољдан.
-1694, Урошевићи, Беране (Македонија), Никољдан.
-2139, Илићи, Врање, Никољдан.
-2222, Димитријевићи (Роми), Сарајево, досељени 1852. године, Никољдан.
-2229, Стевановићи (Роми), Босна, 1856. године, Св. Петка
-2270, Николићи (Роми), Драгачево, 1893. године, Св. Петка.
-2274, Пурићи (Роми), Слепци – засеок села Грабовца у Гружи, 1899. године, Ђурђеван.
-2279, Петровићи (Роми), непознато порекло, 1902. године, Св. Петка.

Остали подаци о селу.

Корићани су 1903. године имали 23 рода у 94 дома са 439 становника а 31 децембра 1910. године у њима су било 84 куће са 489 становника да би на дан 31. јаунара 1921. године у селу живело 465 становника.
Гробље је једно за цело село. Оно је под Косом између Лепенице и Вињишког Потока.
Заветине нема а литија се носи на Бели Уторак, односно Трећег дана Св. Тројице.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top