Порекло презимена, село Јовановац (Аеродром-Крагујевац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Јовановац, Градска општина Аеродром, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепе Порекло становништва села Јовановац, Градска општина Аеродром, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепе Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Јовановац (Аеродром-Крагујевац)

Порекло презимена, село Јовановац (Аеродром-Крагујевац)

Порекло становништва села Јовановац, Градска општина Аеродром, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Jovanovac,-crkva

Положај села.

Јовановац је на заравњеном темену и по странама косе која дели воду Lепеници и њеној левој приточици, потоку Глуваћу. Испод села пролази по равни лепеничке долине железничка пруга Лапово – Крагујевац. Село се протеже од Глуваћа до потока Бозмана, који га дели од села Петровца.

Воде.

У Јовановцу има пет бунара-извора и једанаест копаних ђермова. У Горњој Мали су бунари: Чешма код гробља, Бозман у Бунар у Потоку; у Доњој Мали су: Арсенијевићки Бунар и Бунар у Јарузи.
Кроз сеоски атар источно и југоисточно од села тече Лепеница која приликом великог поводња наноси велики штете пољским усевима. Куће не страдају никада, јер је у равни долине само железничка станица. Сеоски потоци Глуваћ и Бозман не изливају се из својих корита.

Земље и шуме.

Поља су сва ван села. До најдаљих ваља ићи око 40 минута. Најбоље су ливаде у Лепеници и Рави, али их има и у Бакчини, Дрењаку и Точњаку. Шуме – заправо забрани – су измешани са њивама и ливадама.
Сеоски атар захвата простор од 873 хектара. Зиратне земље је 815 – њиве 511, ливаде 271 ха – и шуме 58 хектара. Њиве долазе у трећи а ливаде у други зиратни ред, шуме су у другом шумском реду.
У атару села Јовановца својих имања имају мештани села Кормана, Маршића, Петровца и Цветојевца, док Јовановчани имају земље у свим поменутим места, изузев Кормана.

Тип села.

Јовановац је друмско село, кроз које води неколико улица. Главна улица иде теменом кроз средину села. Куће су подигнуте у улицама са обеју страна, те овде изгледају као шорови. Село се дели на Горњу и Доњу Малу. Између њих нема размака; они прелазе из једног у други што важи и за главну сеоску улицу.
Село је сашоравано по наредби кнеза Милоша. У новије време сашоравање се врши по угледу на Крагујевац и због потребе у земљи за обрађивање.
У Јовановцу нема кућних група, али су ипак куће појединих родова једна до друге. Међу њима се у Горњој Мали истичу бројем домова Миљковићи, Богојевићи, Барјактаревићи и Јовановићи – Дудићи. У Доњој пак само Цакићи – Николчићи.
Горња и Доња Мала називају се по положају на Лепеници. Горња Маласе зове другачије Ерска а Доња Бугарска Мала, јер у првом преовлађују досељеници из Старе Србије а у другом из Бугарске.

Име селу.

Мештани кажу да је њихово село добило име по неком Јовану, оснивачу рода Јовановићи (Дудића), који се први доселио у ово село.

Постанак села и порекло становништва.

-Јовановац је основан пре око 115 година. Тада је постао Горњи Крај а доњи 10-15 година касније. Први по старини су род Јовановићи (Дудићи) а потом су се доселили Благојевићи, Милутиновићи, Миљковићи, Пешићи, Симићи па Цакићи (Николчићи). Од ових седам оснивачких родова данас у селу има 83 куће или више од половине укупног броја.
У Уписнику 1818. године и у Назначениу 1819. године ово село је правилно записано. У Пописнику из 1822. године зове се Јовановци, код Вука у Даници и у Пирховом Путовању такође је тачно забележено. У Гавриловићевом Речнику 1845. године зове се Јовановац, у оригиналу код Пирха Jowanowaz.
Село је унесено само у Руску карту 1831. године као Евановац и у Миленковићеву 1850. године као Јовановац.
Јовановац је растао у једној мери рађањем и новим досељавањима, које је било готово једнако за време Првог устанка – 12 родова и после 1815. године – 15 родова.
Село је насељено из 13 области, од који је половину – 16 родова дала Стара Србија. Из Лепенице је дошло 4 рода, Црне Горе -3, Бугарске -2, Драгачева -2 а по један род досељен је из Косова, Колашина, леви слив Велике Мораве, Ђетиња, Тимок, Осаница, Нишава и Ветерница.
У збегове дошло је овамо 19 родова, досељених на имање -4, као уљези -3, као слуге -3, као довоци -2, као учитељ надничар и дрводеља по један род.

Порекло породица.

Редни број, презиме (огранци), одакле су досељени, Крсна слава:

Досељени у периоду од 1788. до 1803. године.

-246, Благојевићи (Благојевићи, Милошевићи, Миленковићи, Васиљевићи и Новаковићи), Пријепоље, Ђурђиц.
-334, Јовановићи (Аксентијевиићи и Стевановићи), Пријепоље, Никољдан.
-410, Милутиновићи (Николићи – Милановићи; и Димитријевићи), Прибој, Никољдан.
-413, Миљковићи (Миљковићи, Ђурђевићи, Ђоковићи, Илићи, Јанковићи, Лазаревићи и Мијајловићи), Прибој, Ђурђиц.
-427, Нешићи, Црна Гора, Лучиндан.
-487, Симићи (Милошевићи), Прибој, Ђурђевдан.
-537, Цакићи (Николчићи – Јовановићи, Николчићи, Илићи, Живковићи, Никодијевићи и Петровићи; Цакићи – Нешковићи), Видин (Бугарска), Св. Петка.

Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:

-565, Арсенијевићи (Симићи и Стевановићи), Сјеница, Никољдан.
-594, Бркићи, Нови Пазар, Аранђеловдан.
-612, Вилиповићи (Петковићи и Вилиповићи), Видин (Буграска), Никољдан.
-630, Вучићевићи, Сјеница,Ђурђиц.
-794, Максимовићи (Марковићи), Васојевићи (Црна Гора), Св. Александар Невски.
-828, Миладиновићи (Радисављевићи), Колашин (Стара Србија), Мратиндан.
-860, Милојевићи (Благојевићи), Сјеница, Лучиндан.
-864, Милојковићи, Велики Извор (Тимок), Ђурђиц.
-903, Николићи, Ужице, Никољдан.
-929, Пантићи, Сјеница, Ђурђевдан.
-981, Радојевићи (Јанићијевићи), Сјеница, Аранђеловдан.
-1010, Савићи, Сјеница, Митровдан.

Досељени у пеиоду од 1822. до 1903. године:

-1169, Петковићи, Рибаре, леви слив Велике Мораве, Аранђеловдан.
-1220, Димитријевићи, Пећ, Алимпијевдан.
-1284, Миленковићи (Куртовићи), Црна Гора, Симеундан.
-1287, Стројановићи, непознато (Ботуње), Никољдан.
-1295, Ђорђевићи, Лесковац, Св. Сава Освећени.
-1313, Марковићи, Рогача (Драгачево), Никољдан.
-1321, Мијаиловићи, Нови Пазар, Аранђеловдан.
-1381, Јаковљевићи, Пећ, Симеундан.
-1418, Андрејићи, Пирот, Никољдан.
-1806, Јовановићи, непознато (Бадњевац), Стевањдан.
-1835, Јовановићи, Драгачево, Јовањдан.
-1940, Глишићи, непознато (Трмбас), Св. Врачи.
-2176, Стевановићи, непознато (Бадњевац), Лучиндан.
-2177, Ајдуковићи, Комарице (Осаница), Никољдан.

Остали подаци о селу.

Јовановац је 1903. године имао 34 рода са 155 домова у којима је – 1900. године – живело 882 становника. Према попису из 1910. године у селу је било 179 кућа са 1122 становника а 1921. године овде је живело 982 становника.
Сеоско гробље је више чесме у Горњој Мали.
Заветина је Бели (васкршњи) Четвртак у Горњој а Младенци у Доњој Мали. Литија се носи на Други дан Св. Тројице.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

*

ДОДАТАК: Попис пореских глава (турски тефтер) из 1836. године, архивски документи (омогућио сарадник портала Порекло Ненад Спасић):

Страница 1
Страница 2


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top