Порекло презимена, село-засеок Ждраљица (Пивара-Крагујевац)

13. април 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села-засеока Ждраљица, Градска општина Пивара, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Ždraljica,-reka

Положај села.

Ждраљица је заселак Трмбаса од којег га дели једна жежељска коса, која се постепено спушта до Лепенице. На темену ове косе је сеоски пут, који од Трмбаса води у Крагујевац. Заселак-село је испод самог Жежеља, на његовој северозападној страни. Он је подигнут на поменутој коси и у долинској равни речице Ждраљице, на њеној десној страни изузев четири куће које су на супротној страни речице. Заселак има ванредно леп положај, јер је на самом улази у живописну Сабаначку Клисуру, са леве стране Јагодинског Друма идући Крагујевцу.

Воде.

У Ждраљици има један јак извор под Жежељем. Зове се Дубоки Поток и отиче под истим именом. Пошто је удаљен од сеоских кућа Ждраљичани су почели копати бунаре, којих до сада има четири.
Речица Ждраљица спада у најбујније лепеничке притоке. Када набуја и побесни сви мештани, који имају поља у самој речној равни, остају без жетве и сенокоса. Њена десна притока Дубоки Поток, и када се излије, не штети сеоска имања.

Земље и шуме.

Поља и шуме овог засеока нису одвојено пописана, већ заједно са трмбаским – те ће се подаци о томе приказати у оквиру села Трмбаса.

Тип села-засеока.

Готово средином засеока води вијугава улица на чијим обема странама су подигнуте куће, те несеље има углавном друмски карактер. У њему су три веће кућне групе: Вуксановићи, Вељковићи и Ћосићи.

Име селу-засеоку.

Заселак је добио име од реке Ждраљице на којој је подигнут. Река је, како мештани причају, названа по ждраловима, којих је некада било много у Сабаначкој Клисури.

Постанак села-засеока и порекло становништва.

Ждраљицу су основала два рода пре 160 година. То су Вељковићи и Вуксановићи. Они данас имају у засеоку 29 домова, скоро ¾ од укупног броја кућа.
Овај заселак први пут се помиње у попису становништва 31. децембра 1895. године.
Насеље је расло поглавито рађањем и деобом задруга а мање новим досељавањем. У доба Првог устанка оно је добило само један род а после 1815. године у село су се доселила свега три рода.
Ждраљица је насељане из четири области, од којих су по два рода из Врањске Пчиње и Лепенице а по један род из Старе Србије и Косова.
Три рода су овамо добегла у збегове а по један род дошао је у службу, на купљено имање и на тетково имање.

Порекло породица:

Редни број–презиме (огранци)-одакле су досељени-Крсна слава.
Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:

-1083, Ћосићи (Николићи и Аранђеловићи), Врање, Аранђеловдан.

Досељени у периоду од 1851. до 1903. године.

-1430, Вујичићи, непознато (Баљковац), Никољдан.
-1860, Ђорђевићи, Врање, Аранђеловдан.
-2121, Миловановићи, непознато Белошевац, Св. Петка и Ђурђевдан.
*Порекло оснивача засеока – Вељковиће и Вуксановиће нисам успео да пронађем ни код старинаца ни у селу Трмбас, оп Милодан.

Остали подаци о селу-засеоку.

Укупан број одова износио је 1903. године шест а домова 39 у којима је 1900. године живело 195 становника. Заселак није посебно пописиван 1910. године већ је урачунат у Трмбас а 31. јаунара 1921. године узет је као засебно насеље и у њему је те године живело 238 становника.
Виноградска је заветина Св. Тивун а литија се носи на Велику Госпојину.
Ждраљица је засебно насеље. Тако је сматрају и сами Трмбашани и називају је засеоком. У административном погледу није засебна јединица, јер нема свог представника – кмета – у опшинском суду. Осим овога Ждраљица са Трмбасом нема никакве везе, ни школске ни црквене, јер Ждраљичани иду у школу и цркву у Крагујевац те из тих разлога нема никаквих препрека да се овај заселак прогласи засебним селом.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.