Порекло презимена, село Ердеч (Станово-Крагујевац) Reviewed by Momizat on . [caption id="attachment_55492" align="alignleft" width="242"] Црква у Ердечу, фото Викторија Ћирић[/caption] Порекло становништва села Ердеч, Градска општина Ст [caption id="attachment_55492" align="alignleft" width="242"] Црква у Ердечу, фото Викторија Ћирић[/caption] Порекло становништва села Ердеч, Градска општина Ст Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Ердеч (Станово-Крагујевац)

Порекло презимена, село Ердеч (Станово-Крагујевац)

Црква у Ердечу, фото Викторија Ћирић

Црква у Ердечу, фото Викторија Ћирић

Порекло становништва села Ердеч, Градска општина Станово, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ердеч је на обема странама речице Ердечице, која утиче с’ десна у Грошничку Реку, ниже грошничке цркве.

Воде.

Становнице Ердеча служе се поглавито живом водом, јер су тек почели копати ђермове. Село име четири бунара-извора: Змајевац и Корита у Брђанима, Бучје и Хајдучку Воду у Поточанима. Копаних ђермова има девет.
Ердечица плави сеоска поља само када су велике воде. А Суви Поток никада.

Земље и шуме.

-Зиратна земља је скора сва ван села на одстојању до једног часа хода од крајњих сеоских кућа. „Селске“ шуме и утрине су на Куковим Липама, Кривој Коси, Равној Коси, Јасику, Сепцу, Моциној Коси, Станиноој Коси, Дубокој Ливади, Милошевој Башти и Парлогу. Оне захватају простор од 228 хектара.
Атар Ердеча велики је 846 хектара а без поменутих заједница 618 ха. Од овога долази на зиратно земљиште 583 ха – њиве 476 и ливаде 107, а на шуме 35 хектара.
У атару овог села своја имања имају мештани Бољковца и Белошевца, а и мештани Ердеча имају своја имања у поменутим селима.

Тип села.

Село има три краја; Поточане, Брђане у Суви Поток. Идући низ реку најпре долазе Поточани на обема странама. Ниже њих, на десној страни, под Куковим Липама је Суви Поток на обалама истоименог поточића који утиче с десна у Ердечицу. На десној страни ове речице, под брдом Коритима је крај Брђани, кроз који тече безимени поточић.
И у Ердечу има кућних група јачих родова. Такви су у Поточанима Џајовићи и Живановићи а у Брђанима Седларевићи.

Име селу.

Мештани причају да је њихово село добило име по неком турском спахији Ердеку, који је седео у Крагујевцу и убирао приходе од овог села. Међути, тачност овог казивања не може се потврдити.

Старине у селу.

-Западно од Ердеча, на коси више данашњег сеоског гробља било је неко старо гробље, које мештани зову Маџарско Гробље, али не знају ништа рећи о њему. Данас нема трага од њега а раније је било камених белега, које су Ердечани разнели и употребили за своје грађевине.
Више села до Јасика на Планини је Збеговиште, где су некада били збегови. Овде се још распознају трагови неке старе тврђаве. Народ мисли да је ту био град, који је сазидала српска деспотица „проклета Јерина“ и назива га „Јеринин Град“.

Постанак села и порекло становништва.

Ердеч је основан пре 160 година. Засновала су га два рода, која су овде дошла у збег. То су Џајовићи и Милићани, који данас у селу имају 13 кућа.
Од крајева је најстаријег постанка Поточани, којим је ударен темељ овом насељу. Брђани су засновани у доба Кочине Крајине а Суви Поток за време Првог устанка.
Од 1900. године почео се стварати нов, четврти крај на месту званом Пањевац код Парлога, који се овде рачуна у Поточане и овај крај настаје не трлима.
Ердеч није унесен ни у једну од до сада поменутих карата, које су изашле до 1853. године и на којима је, поред већих земаља и области, представљена и Лепеница.
Он се помиње у Уписнику 1818. године, Пописнику 1822. године, Вуковој Даници 1827. године и у Пирховом Путовању 1829. године.На свим тим местима правилно је забележен осим у Гавриловићевом речнику из 1846. године је забележен као Ердечђ а у Пирховом оригиналу као Erdetsch.
Село је расло поглавито новим досељавањем, које је вршено за време свих даљих периода досељавања после његовог оснивања. За време Колине Крајине добило је 3 рода, Првог устанка опет 3 а после 1815. Године 9 родова.
Ердечко становништво је досељено из 8 области. Стара Србија је дала 5 родова, Лепеница 4 рода, Црна Гора два рода а Ресава, Срем, Бугарска, Јасеница, Белица и Нишава по једна род.
Од 17 родова осам их је овамо дошло у збегове, 5 родова су уљези, два на купљено имање, дунђерин и доводак по један род.

Порекло породица:

Редни број–презиме (огранци)-одакле су досељени-Крсна слава.
Досељени у периоду од 1737. до 1787. године:

-155, Милићани, Кучи (Црна Гора), Митровдан.
-229, Џајовићи (Џајовићи, Новаковићи, Видаковићи и Ђорђевићи), Џаја у Црној Гори, Никољдан.

Досељени у периоду од 1788. до 1803. године:

-259, Васиљевићи, Клока (Јасеница), Св. Врачи.
-309, Ђоковићи, Пећ, Аранђеловдан.
-394, Миленковићи (Јаковљевићи, Петровићи и Стевановићи), Пећ, Никољдан.
-485, Седларевићи (Седларевићи, Миловановићи и Танасијевићи), Седларе (Ресава), Ђурђевдан.

Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:

-693, Живановићи, Срем, Ђурђиц.
-911, Новаковићи, Бело Поље (Стара Србија), Аранђеловдан.
-942, Петровићи, Нови Пазар, Нови Пазар, Аранђеловдан.

Досељени у периоду од 1864. до 1903. године:

-1615, Јовановићи, Пирот, Никољдан.
-1737, Лазаревићи, непознато (Лужница), Св. Петка.
-1817, Мијаиловићи, Колашин (Стара Србија), Мратиндан.
-1977, Милошевићи, непознато (Мала Пчелица), Никољдан.
-2100, Минићи, Сугубина (Белица), Митровдан.
-2182, Лазаревићи, непознато (Лужница), Алимпијевдан.
-2184, Милосављевићи, непознато (Дивостин), Св. Врачи.

Остали подаци о селу.

Село је 1903. године имало 17 родова у 47 кућа са 209 становника а 1910. године број кућа је остао исти а број становника повећао са на 259 да би на дан 31. јануара 1921. године у селу је живело 218 становника.
Гробље је на месту званом Спахине Ливаде између Брђана и Пањевца.
Литија се носи на Спасовдан.

Напомена: Урбани део села Ердеч је 1991. године ушао у састав Града Крагујевца.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top