Порекло презимена, село Драча (Станово-Крагујевац) Reviewed by Momizat on . [caption id="attachment_55457" align="alignright" width="199"] Манастир Драча[/caption] Порекло становништва села Драча, Градска општина Станово, Град Крагујева [caption id="attachment_55457" align="alignright" width="199"] Манастир Драча[/caption] Порекло становништва села Драча, Градска општина Станово, Град Крагујева Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Драча (Станово-Крагујевац)

Порекло презимена, село Драча (Станово-Крагујевац)

Манастир Драча

Манастир Драча

Порекло становништва села Драча, Градска општина Станово, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Драча је на обема странама Милановачког Друма, час и четврт хода северозападно од Крагујевца. Идући Горњем Милановцу, десно од друма, је сеоски крај Мали Поток – на обема странама истоименог потока. Лево од насипа су Горњи и Доњи Крај на потоку Кривачи, левој приточици Драчке Реке. Куће ових крајева су подигнуте испод брда Висибаба, на коси Ђермановцу и на заравњеном темену косе Бара.

Воде.

Село је врло богато живом водом, које има много у самом селу и његовом атару. Ти извори обично се називају чесме или воде. Има их Горњем Крају – пет, у Доњем Крају – 10 и у Малом Потоку – три. Сви се зову по презимену родова на чијем су имању. У сеоском атару су три извора на Ђермановцу, један испод Висибабе, један у Копиловцу (Стублина), један у Змијњаку, Један у Липи (Ђурина Вода), један у Рујевици (Хајдучка Вода) и један на Јасењаку. Осим тога у Драчи има и 20 копаних ђермова.
Југоисточном страном села тече Река од Липа, коју зову Река или Драчка Река. Село је на њеној левој страни. Она плави имања у Пиреву и Пољу. У њу се улива Рогојевачки Поток са поточићем Змијњаком, баш код школе испод манастира Драче, где код манастирске воденице у њу утиче поток Кривача. Сви ови потоци теку у дубоким јаругама и не изливају се ни код највећих водостаја.

Земље и шуме.

Орнице и ливаде су мањим делом у самом селу – између његових делова а већим ван села удаљени преко часа хода од крајњих сеоских кућа. Све шуме су изван села. Где су њиве ту су и ливаде. Шуме су на Рујевици, Богосављевици, Липи, Стражевици, Гају, Равном Гају, Змијњаку, Грабаку, Кусјаку, Станковој Главици, Сладуњу, Дебељаку, Бакчини и Кривачи.
Атар села Драча захвата простор од 1302 хектара, и то под зиратном земљом 940 – њиве 540 и ливаде 400 хектара. Под шумом је 362 хектара.
Заједничка шума и утрина су на Рујевици, Липама и Ајдучкој Коси.
У атару овог села свја поља имају мештани Дивостина и Прекопече а становници Драче имају своја имања у оба поменута села.

Тип села.

У сваком драчком крају издвајају се групе кућа појединих јачих родова. У Доњем Крају те су групе: Ћурчићи, Гарашани, Алемпијевићи, Илићи и Пејовићи. У Горњем Крају су: Илићи, Арнаутовићи, Бранковићи и Радовановићи. У Малом Потоку – који је настао на трлима – само једна група – Бисенијићи.

Име селу.

Село је добило име по манастиру Драчи, који се помиње још у Врдничком Поменику с краја 16. века или почетком 17. века. Манастир је добио име по месту где је подигнут и где је пре тога био трњак или драча. Само насеље је основано наместу званом Шљап, па се неко време тако називало.

Старине у селу.

У старине које представљају ранијег насеља спада Старо Гробље у Пирову. Гробље је било хришћанско. Друга старина је Црквина а трећа је место звано Стражевица, где је за време Турака била стража за чување друма.

Знаменитости у селу.

Манастир Драча је врло живописног положаја. Изграђен је баш на самом улазу Драчке Реке у клисуру, на њеној левој страни. Са свих страна манастир опкољавају висока брда.
Пред улазом у манастирску порту подигнута је, на спрат, манастирска механа. У порти је леп једноспратан конак, који је подигао познати народни првак Тома Вучић Перишић. Ту је и лепа манастирска чесма, која спада у најбоље воде лепеничке. И њу је сазидао Вучић. Осим ње има, ван порте, још једна јака чесма где вода тече из саме стене.
Црква је озидана од тесаног камена. Очувана је доста добро из разлога што је био удаљен од Крагујевца и Милановачког Друма, где су и куда су се кретали Турци. Измењен је иконостас, јер су претходни знатно оштетили јаничари на један врло ружан начин. Слике на зидовима и своду нису обнављане, већ и данас стоје онако оскрнављене.
О историјату овог манастира писали су Панта Срећковић, Јоаким Вујић, Милан Ђ. Милићевић и Ј. Веселић.

Постанак села и порекло становништва.

Драча спада у најстарија лепеничка насеља, јер је основана пре 210 година. Она се помиње о селима ваљевске епархије из новембра 1735. године, затим као Draza 1738. године, па између 1718. и 1739. године. Из записа на манастирским вратима која воде у мушку и женску цркву види се да је манастир постојао 1735. године, те је вероватно да је тада постојало и село, које му је било прњавор.

Село је основала четири рода: Ћурчићи, Бисенијићи, Илићи и Гарашани. Они данас у овом селу имају 73 кућа, више од половине од укупног броја. Ћурчићи су Колашинци. Када су дошли у Шумадију, један њихов део се одвојио и прешао у Срем, где су основали село Ћурчиће а други је остао овде у Драчи. Илићи су Приштинци. Доселили су се најпре у гружанско село Драгушицу, где су живели неко време, па су одатле прешли у ово село. Гарашини су Бјелопавловићи, који су досељени у Драчу из колубарског села Гараша, у које су дошли из Црне Горе.
У Уписнику из 1818. године и Назначениу 1819. године и у Пописнику 1822. године – записано је правилно. Тако исто и код Вука 1827. године, Пирховом Путовању (Dratscha) 1829. године и у Гавриловићевом речнику 1816. године у коме је на другом месту забалежена као Драча манастира Прњавора.
Село је расло поглавито рађањем и деобом задруга. За време Кочине Крајине дошло је два рода, у доба Првог устанка 4 рода и после 1815. године 9 родова.
Драча је насељена из 13 области. Највећи број родова – 6 дошло је из Старе Србије, из Македоније и Груже – 2, док је из осталих области дошао о један род – Колашина, Косова, Црне Горе, Херцеговине, Бугарске, Срема, Лепенице, Чемернице и Старог Влаха.
Досељеници до 1815. године су досељени овамо у збегове. Доцнији досељеници су дошли овде као слуге – 4 рода, на имање – 2, као доводак, уљез, надничар по један род.

Порекло породица:

Редни број–презиме (огранци)-одакле су досељени-Крсна слава.
Досељени у периоду од 1690. до 1736. године:

-18, Бисенијићи (Јовановићи, Степановићи, Јолићи, Јованчевићи-Ђорђевићи; Обрадовићи и Павловићи), Бело Поље (Стара Србија), Јовањдан.
-23, Гарашани (Ристићи, Јагличићи, Мијајловићи, Миловановићи, Милојевићи, Милојичићи и Радосављевићи), Белопавловићи (Црна Гора), Ђурђиц.
-32, Илићи (Мијатовићи, Козаковићи, Илићи, Мијајловићи, Вељанићи, Јовановићи и Милчевићи-Бабићи), Приштина, Никољдан.
-78, Ћурчићи, Колашин (Стара Србија), Никољдан.

Досељени у периоду од 1788. до 1803. године:

-232, Алемпијевићи (Лазаревићи), Сјеница, Св. Јевстатије.
-496, Сремчевићи (Глишићи, Мијаиловићи и Павловићи), Срем, Алимпијевдан.

Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:

-563, Арнаутовићи (Радојичићи), Нови Пазар, не каже се коју славу славе.
-591, Бранковићи (Марковићи), Трн (Бугарска), Никољдан.
-934, Пејовићи (Радосављевићи), Херцеговина, Игњатијевдан.
-973, Радовановићи (Ђаковићи и Ђекићи), Сјеница, Јовањдан.

Досељени у периоду од 1815. до 1903. године:

-1147, Баралићи (Марјановићи), Радмиловић (Гружа), Никољдан.
-1165, Васиљевићи, Сјеница, Ђурђиц.
-1550, Петровићи, Липница (Гружа), Ђурђевдан.
-1699, Живковићи, Грабовица (Чемерница), Ђурђиц.
-1755, Ивановићи, Ивањица, Ђурђевдан.
-1893, Пешићи, непознато (Теверич), Аранђеловдан.
-1915, Аврамовићи, Беране (Македонија), Митровдан.
-1970, Вукадиновићи, Сјеница, Аранђеловдан.
-2021, Тимотијевићи, Куманово (Македонија), Алимпијевдан.

Остали подаци о селу.

Драча је 1903. године имала 19 родова са 126 домова у којима је, 1900. године, живело 469 становника. Године 1910. број кућа износио је 139 а број становника 1030 да би 31. јануара 1921. године, због великог страдања у Великом рату, у овом селу живео само 461 станоник.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top