Порекло презимена, село Ђурисело (Станово-Крагујевац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Ђурисело, Градска општина Станово, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепени Порекло становништва села Ђурисело, Градска општина Станово, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепени Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Ђурисело (Станово-Крагујевац)

Порекло презимена, село Ђурисело (Станово-Крагујевац)

Порекло становништва села Ђурисело, Градска општина Станово, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ђурисело је са обеју страна потока Чесме, коме је глава истоимени извор испод Липе и који утиче са лева у Лепеницу. Све су куће на странама брда, која се од Липе и Змајевца постепено спуштају у лепеничку раван.

Воде.

Ђурисело се служи искључиво изворском водом. Извор називају источником. У Горњем Крају су четири извора: Вујовићки, Мирковићки и још два без имена. У Доњем Крају их је исто четири и они се зову: Гајовац, Соковац, Миленковац и Пантовац.
Поток на коме је село не плави никада ни поља ни куће ђуриселске.

Земље и шуме.

Земља за обрађивање и омање ливаде су поглавито око села и само су делом у селу између појединих крајева. Места на којима су оне, ван села, су удаљена око 40 минута хода од крајњих сеоских кућа. Ливаде су најбоље на Липи и Змајевцу. Ту је и шуме, које има и у Ђуровцу.
Атар Ђурисела величине је 371 хектара. На зиратно земљиште долази 360 хектара – њиве 205, ливаде 105 ха – док на шуме спада 65 хектара. Овде су урачунате и заједничке „селске“ шуме који је величине 9 хектара.

Тип села.

Село има два краја, Горњи и Доњи. Они су растављени сеоским потоком и пољима. Горњи Крај је на левој а Доњи Крај на десној страни потока. Одстојање између њих износи 15 минута пешачког хода.

Име селу.

Неки стари људи причају да су име селу дали Голочелци. У селу се најпре настанио неки Ђуро из Сјенице са својих шест домова и основао Ђурино Село, или како га краће назваше Ђурисело.

Старине у селу.

У селу постоји Грчко Гробље испод данашњег сеоског гробља, наместу званом Поље. Оно је данас поорано. Друга старина је Сабориште у Горњем Крају, где постоји један петстолетни храст и на њему запис по чему народ суди, да је овде живео народ друге вере. Мисли се да је под њим закопано грдно благо, које неможе нико наћи, и поред небројених покушаја.

Постанак села и порекло становништва.

Ђурисело је настало пре 115 година, и то оба краја истовремено. Основао га је један род, Сјеничани, којих данас има у селу 23 куће, скоро 6/7 укупног броја кућа.
Ово село је уведено у Уписник 1818. године, у Пописник 1822. године, Вуков списак 1827. године као и у Гавриловићев Речник 1846. године као Ђурисело. У Назначениу је записано као Ћурисело а у необјављеним актима Државне архиве помиње се 25 јуна 1835. године као Ђурисово.
Ово село није забележено ни на једној карти до 1853. године. Село је поглавито нарасло рађањем и деобом задруга. После 1815. године у ово село је досељено само 5 родова.
Ђурисело је добило своје становништво из Старе Србије – 2 рода, Лепенице -3 и Старога Влаха један род.
Један род је досељен овамо у збег, два рода су дошла као уљези, два на купљено имање и један род на позив познаника.
Порекло породица:

Редни број–презиме (огранци)-одакле су досељени-Крсна слава.

Досељени у периоду од 1788. до 1803. године:

-486, Сеничани (Мирковићи, Ђурђевићи, Вујовићи, Вуковићи-Милошевићи и Срећковићи; Јовановићи, Симоновићи, Ћирковићи, Гавриловићи-Гајовићи; Гвозденовићи, Радивојевићи, Радомировићи и Стевановићи), Брњица код Сјенице, Ђурђевдан.

Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:

-597, Варјачићи, Варјаче – засеок села Прилике код Ивањице-Стари Влах, Ђурђевдан.

Досељени у периоду од 1815. до 1903. године:

-1112, Пантовићи (Павловићи, Илићи и Танасијевићи), Брњица код Сјенице, Томиндан.
-1951, Петронијевићи, непознато (Шљивовац), Стевањдан.
-2026, Маринковићи, непознато (Драгобраћа), Ђурђевдан.
-2110, Николићи, непознато (Грбице), Никољдан.
*И поред великог труда нисам успео да пронађем пети род, досељен у овом периоду, оп Милодан.

Остали подаци о селу.

У селу је 1903. године било 6 родова са 28 домова и 210 становника а 31. децембра 1910. године број кућа се попео на 39 а број становника 268. На дан 31. јануара 1921. године у овом селу је живело 240 становника.
Ђурисело има два гробља, једно је у Пољу за Горњи Крај а друго у Гајовцу за Доњи Крај.
Заветина (преслава) је Марија Магдалена литија се носи на Други дан Св. Тројице. Ово важи за оба краја.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top