Порекло презимена, село Доброводица (Баточина) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Доброводица, општина Баточина – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадни Порекло становништва села Доброводица, општина Баточина – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадни Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Доброводица (Баточина)

Порекло презимена, село Доброводица (Баточина)

Порекло становништва села Доброводица, општина Баточина – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Dobrovodica

Положај села.

Доброводица је на обема странама Доброводичког Потока, који мештани називају Потоком а околна села дала су му назив Доброводички за разлику од потока у својим селима. Не левој страни потока је Стражевица и њена подгорина, једно од најлепших узвишења у Лепеници.

Воде.

Мештани Доброводице снабдевају се поглавито водом из копаних ђермова, којих има око тринаест. Међу живим водама истичу се само два бунара: Чешма и Лупња. Оба су под Стражевицом у Лужничкој Мали и тако јака, па за време сушних година, када ђермови пресахну, снабдевају водом сеоске куће. Чешма је под Брестовима. Озидана је од цигле и тече на лулу. Лупња избија из земље кроз дрвену кацу.
Доброводички Поток плави врло ретко сеоска поља, и то само она у Селу. Тада их засипа песком и шљунком уз напомену да никада ниједна кућа не страда од поплава.

Земље и шуме.

Зиратна земља и забрани су готови сви ван села, далеко од сеоских кућа до три четврти часа хода.
Доброводички атар велики је 1220 хектара. Од тога долази на зиратно земљишзе 1200; њиве – 900, ливаде 300 хектара а „селска“ утрина на Стражевици само 20 хектара.
Доброводичани имају својих поља у селу Грацу а у атару Доброводице имања имају мештани Жировнице, Брзана и Горње Баточине.

Тип села.

Два сеоска краја – Селиште и Село – су на десној страни а трећи је – Лужничка Мала – на левој страни сеоског потока.
У сва три сеоска дела јављају се кућне групе појединих већих родова. Такве групе су у Селишту: Ђанићи (Станојевићи) и Савићи; у Селу: Марковићи, Стојановићи, Спасојевићи и Добричићи; у Лужничкој Мали: Павловићи и Васиљевићи. Кроз село воде вијугаве улица али куће нису ушорене.
Селиште је добило назив места на коме је основано и где је село најпре било. Овај крај се зове и Ђанићки по истоименом роду, који је у њему најјачи са бројем кућа. Селу је име отуда, што је он највећи сеоски крај. Зову га још и Доњим или Влашким Крајем. Доњим, што је нижи од осталих на Потоку а Влашки по двама родовима, који су овде досељени из Ресаве, па су их остали назвали Власима. Лужничка Мала носи име села – Лужнице у Лепеници – из кога је већим делом досељено њено становништво. Њу зову и Горњим Крајем, јер је у врху Доброводичког Потока.

Име селу.

Мештани кажу да је име селу дао кнез Милош, који је из Баточине долазио овде на изворе, по добру воду или доброводицу. Више је вероватно да су му има дали Баточинци, јер је село постојало још у доба Кочине Крајине и имало је исти назив. Баточинци су долазили овде на теферич, на добру воду, те се отуда најпре место, потом овога села, назвало Добра Вода, односно Добра Водица а током времена Доброводица.

Старине у селу.

У атару овог села постојало је, без сумње, неко старије насеље, које је било у Селишту под Стражевицом, где су мештани наилазили приликом орања и копања римски новац и камење од темеља неких грађевина. Више Селишта је Џидовско Гробље, које је, можда, припадали овом римском насељу. Поред ових старина имају у овом селу и две које су вероватно из нашег средњовековног доба и то: Џидовско Гробље, испод села, идући Баточини и Црквина. У Доброводици има успомена и на турско време. То су остаци Старог Друма и имена поља: Стражевица, Велика и Мала Стражевица.

Постанак села и порекло становништва.

Доброводица је основана пре 155 година, али ниједан данашњи сеоски род није овде стаији од 115 година. Мештани кажу, да су село основале две куће непознате старине и порекла. То су били Митровићи и Петровићи, који су изумрли пре 60 година,а говорили са да су овде досељени 40 година пре садашњих најстаријих родова; Марковића, Стојановића, Синђелића, Спасојевића и Шарчевића. Од ових родова данас има 46 кућа, више од трећине од укупног броја.
Најстарији је крај Селиште у коме је био зачетак данашњег села а најмлађи је Лужничка Мала, која је заснована пре 38 година на трлима.
Доброводица је унесена у карту Хоанових наследника, још око средине XVII vека, под називом Docrevoda. На Руској карти 1831. године и Миленковићевој из 1850. године правилно су записане.
У Уписнику 1818. године тачно је забележена, у Назначениу 1819. године и Пописнику 1822. године назива се Доброводице. У Вукој Даници 1827. године, у Пирховоом Путовању 1829. године и у Гавриловићевом Речнику 1846. године тачно је забележено. Код Пирха, у оригиналу, пише Dobrowodiza.
Село је расло у подједнакој мери рађањем и досељавањем. За време Првог устанка добило је 6 родова а после 1815. године 25 родова.
Доброводица је насељена из 13 области, од којих је највише родова из Лепенице – 15, по три рода дошла су из Црне Реке и Тимока, по два рода из непосредног десног слива Велике Мораве, Каленићке Реке, Белице, Старог Влаха и Бугарске. Остале области дале су само по један род и то: Косово, Млаве, Јасеница, Македоније и Језаве.
Укупно 11 родова добегао је овамо у збегове, 15 родова на купљено имање, 5 – на женино имање, 2 – као слуге, 2 – као дунђери и један род као ковач.
Доброводица је била некада на месту данашњег Селишта, одакле је премештена на даншње место због чуме крајем XVIII века.

Порекло породица:

Редни број–презиме (огранци)-одакле су досељени-Крсна слава.

Досељени у периоду од 1737. до 1787. године:

-188, Прљићи, Стари Влах (Горња Моравица), Св. Ћирило и Методије.

Досељени у периоду од 1788. до 1803. године:

-298, Добричићи (Чолићи-Миленковићи, Милосављевићи, Матићи, Милојевићи, Мијаиловићи, Миладиновићи и Миливојевићи), Косово, Аранђеловдан.
-383, Марковићи (Радивојевићи, Костићи и Стошићи), Гладна (Ресава), Никољдан.
-490, Синђелићи (Ивановићи и Матићи), Мали Извор (Црна Река), Лучиндан.
-494, Спасојевићи (Миљковићи и Живковићи), Луково (Црна Река), Никољдан.
-512, Стојановићи, Гладна (Ресава), Никољдан.

Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:

-674, Ђорђевићи (Савићи, Ђорђевићи, Милошевићи и Тодосијевићи), Златово (Млава), Јовањдан.
-874, Милутиновићи, Стари Влах (Горња Моравица), Аранђеловдан.
-900, Николићи (Стојановићи), Зајечар, Св. Петка.
-913, Обрадовићи, Трнава (Белица), Аранђеловдан.
-919, Павловићи, Бачина (Каленићка Река), Св. Мојсило.
-1053, Станојевићи (Петровићи), Бачина (Каленићка Река), Св. Петка.
-1317, Ђурђевићи, Штипље (Белица), Зачеће Св. Јована.
-1364, Аксентијевићи, непознато (Брзан), Лучиндан.
-1389, Милосављевићи, Тимок, Никољдан.
-1401, Николићи, непознато (Ресник), Никољдан.
-1419, Вучковићи, непознато (Баточина), Св. Петка.
-1435, Карчићи (Стевановићи), непознато (Брзан), Аранђеловдан.
-1546, Милутиновићи, Страгари (Јасеница), Ђурђиц.
-1574, Пауновићи, непознато (Брзан), Ђурђиц.
-1621, Марковићи, непознато (Брзан), Никољдан.
-1628, Васиљевићи, непознато (Лужница), Ђурђевдан.
-1643, Павловићи (Павловићи, Карићи и Радовановићи), непознато (Лужница), Ђурђиц.
-1679, Живановићи, непознато (Жировница), Св. Јован Златоусти.
-1691, Сретеновићи, непознато (Нови Милановац), Аранђеловдан.
-1712, Јанковићи, Велес (Македонија), Никољдан.
-1774, Ивановићи, Трн (Бугарска), Никољдан.
-1789, Недељковићи, непознато (Брзан), Никољдан.
-1821, Цветковићи, Трн (Бугарска), Никољдан.
-1850, Лукићи, непознато (Жировница), Јовањдан.
-2049, Петровићи, непознато (Марковац), Пантелијевдан.
-2087, Петровићи, Азања (Језава), Аранђеловдан.
-2097, Миленковићи, непознато (Баточина), Аранђеловдан.
-2228, Милошевићи (Роми), порекло непознато, досељени 1885, Св. Петка.

Остали подаци о селу.

Године 1903. било је у Доброводици 36 родова са 125 домова у којима је живео 721 становник да 1910. године село је имало 145 довова са 778 становника да би 31. јануара 1921. године, због страдања у Великом рату, у овом селу живело 688 становника.
У Порти, у Лужничкој Мали, имају четири трпезаре, које овде називају софрама.
Село има два гробља. Једно је на Стражевици за Селиште а друго у Селу за Село и Лужничку Малу.
Сеоска заветина је Марковдан а литија се носи на Младог Св. Николу.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top