Порекло презимена, село Добрача (Страгари-Крагујевац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Добрача, Градска општина Страгари, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепени Порекло становништва села Добрача, Градска општина Страгари, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепени Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Добрача (Страгари-Крагујевац)

Порекло презимена, село Добрача (Страгари-Крагујевац)

Порекло становништва села Добрача, Градска општина Страгари, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Добрача је са обеју страна Добрачког Потока, који утиче у Рамаћку Реку са леве стране. Она је на левој страни друма, који од Крагујевца, преко села Кутлова, води у Тополу. Оба сеоска краја – Горњи или Сјеничани и Доњи или Добрача – простиру се на обема странама поменутог потока.

Воде.

Село се служи водом из два извора и 13 копаних ђермова, јер живе воде нема у довољној мери. Оба извора су у Горњем Крају. Зову се Стублина и Бунар, испод Карашких Кућа. Отуда је у овом крају ископан само један ђерам. У Доњем Крају, где нема извора-бунара, има 12 купаних ђермова.

Земље и шуме.

Орнице, ливаде и шумарице – издељене у забране – су ван села, 40 минута хода од крајњих сеоских кућа.
Добрачки атар захвата простор од 1160 хектара. Под њивама је 550, исто толико и под ливадама а под шумом и утрином 60 хектара. Шума је лична својина појединаца и родова, величине 5,5 хектара а заједничка утрина на Ковионици има 4,5 хектара. Њиве спадају у други, ливаде у трећи зиратни ред док су шуме у петом шумском реду.
У атару Добраче сва земља припада Добрачанима, који имају својих имања у атарима Рамаће, Мале Врбице и Кикојевца – Гружа.

Тип села.

И у овом селу крајеви су састављени од кућних група или махала, које су међусобно удаљене пар минута хода. У Горњем Краје су такве махале: Кнежевићи, Караши и Милорадовићи; у Доњем Крају су: Маркељићи, Радојевићи, Радичевићи, Јованчевићи, Новаковићи, Вуксановићи, Живковићи и Петровићи.

Име селу.

Село је добило своје име по ариљском селу Добрачи, одакле је досељен први род – Маркељићи, који су га основали. Осим тога постоји у народу казивање, да је име села постало по доброј земљи и доброј клими.
Крајеви се зову према положају на Добрачком Потоку. Горња има назив Сјеничани због тога што су сви родови досељени од Сјенцие. Доњи Крај се зова и Добрача, као и село, јер је овде 85% сеоски домова.

Старине у селу.

Старине Добраче су, између осталих, Црквина и Старо Село у Ковионици у Доњем Крају, мада се данас никакав траг не познаје. На брду Градини биле су раније развалине Јерининог Града, који народ приписује „проклетој Јерини“. Ни од тога нема више никаквог трага, али се успомена сачувала у имену брда и града. На турску владавину опомињу мена Аниште и Табориште.

Постанак села и порекло 

Добрача је основана пре 160 година, а основала су је три рода: Маркељићи, Јованчевићи и Радичевићи. Они данас у селу имају 59 кућа – што је половина од укупног броја. Маркељићи су кренули из Дробњака у Црној Гори још у Првој сеоби и настанили се најпре у ариљској Бјелуши, затим у Добрачи, из које су овамо досељени. Горњи Крај је старији од Доњег пуних 60 година, јер су Сјеничани досељени овамо 1809. године.

Ово село је у свим списковима насеља и на свима картама, у које је унешено, правилно записано, и то: у Уписнику 1818. године, Назначениу 1819. године, у Пописнику 1822. године, код Вука 1827. године, код Пирха 1829. године – Dobratscha и у Гавриловићевом Речнику 1816. године.
Добрача је уцртана само у две карте и то: Руску 1831. године и у Миленковићеву 1850. године.
Добрача је расла новим досељавањем и разграњавањем родова. За време Кочине Крајине овамо су досељена 4 рода, у доба Првог устанка – 5 и после 1815. године – три рода.
Добрачани су пореклом из четири области. Две петине сеоских родова – 10 су досељене из Старе Србије, два рода из Црне Горе, два рода из Тимока и једна род из Јасенице.
Досељеници су већином добегли у збегове – 12 родова а по један род пресељен је на купљеног имање, доласком на женино имање и преудајом жене.

Порекло породица:

Редни број–презиме (огранци)-одакле су досељени-Крсна слава.

Досељени у периоду од 1737. до 1787. године:

-133, Јованчевићи-Јованчићи (Димитријевићи, Алексијевићи, Арсенијевићи Тодосијевићи и Танасијевићи), Сјеница, Ђурђиц.
-147, Маркељићи (Николићи, Василијевићи-Мијајловићи; Маркељићи, Вуковићи, Јовановићи, Маринковићи-Ђурђевићи; Мијајловићи и Стевановићи), Дробњаци (Црна Гора), Ђурђевдан.
-271, Вуксановићи (Васковићи, Глишићи и Ђорђевићи), Нови Пазар, Ђурђевдан.
-434, Новаковићи (Новаковићи и Сретеновићи), Сјеница, Никољдан.
-455, Петровићи, Сјеница, Стевањдан.

Досељени у периоду од 1788. до 1803. године:

-714, Ивановићи, Сјеница, Јовањдан.
-760, Караши (Мијаиловићи и Симовићи), Сјеница, Св. Врачи.
-769, Кнежевићи, Сјеница, Јовањдан.
-865, Милорадовићи (Марковићи), Сјеница, Никољдан.
-935, Пеловићи (Савићи), Нови Пазар, Никољдан.
-980. Радојевићи (Симовићи, Радојевићи и Павловићи), Морача (Црна Гора), Св. Ћирило и Методије.

Досељни 1818. године:

-1127, Бањчевићи, Брестовачка бања, Никољдан.

Досељени 1854. године:

-1477, Јекићи, Јасеница, ктагујевачка. Лучиндан.

Остали подаци о селу.

Добрача је 1903. године имала је 15 родова са 122 дома у којима је 1900. године живело 862 становника да би 1910. године број кућа износио 148 а број становника 979, који је због страдања у Великом рату 31. јануара 1921. године опао на 855 становника.
Добрача има два гробља; једно је у Горњем а друго у Доњем Крају. Свако своје упокојене укопава у свом гробљу.
Заветина је Сабор Арханђела Гаврила 26. марта по старом, односно 8. априла по новом календару. Литија се носи на Први дан Св. Тројица.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top