Порекло презимена, село Градац (Баточина) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Градац, општина Баточина – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Пор Порекло становништва села Градац, општина Баточина – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Пор Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Градац (Баточина)

Порекло презимена, село Градац (Баточина)

Порекло становништва села Градац, општина Баточина – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Gradac

Положаај села.

Градац је на обема странама реке Лепенице, са обе стране железничке пруге и државног друма Крагујевац – Баточина. Лепеница пресеца село готово по средини. Део села на левој страни Лепенице простире се поглавито у равни долинској, али је приличан број кућа на њеној страни. Део села на десној страни такође је у долинском делу и на странама потока који тече између брда Стражевице и Грапчине.

Воде.

Градац има неколико бунара-извора, од којих су најглавнији: Смрдан, Бунар у Грапчини и Бунар у Дрењару. Како они немају довољно воде а и због њихове удаљености од кућа, Грачани су почели копати ђермове, којих има 37 на броју.
Лепеница плави имања свију махала у равни своје долине и готово сваке године наноси доста штете. Поток на коме је истоимена махала обично је сув и тече само после јачих и дуготрајних киша и топљења снегова. Кроз сеоски атар пролази и поток Павлиш, који никада не плави поља.

Земље и шуме.

Њиве, ливаде и шуме су око села и у њему, између Поточана и Донића. До најудаљенијих поља стиже се од села за 40 минута хода.
Сеоски атар величине је 400 хектара. Зиратне земље има 361 ха – под њивама 33, под ливадама 31 ха а под шумом 39 хектара. Зиратно земљиште је у другом зиратном реду – 180; трећем – 104; четвртом 62; петом 15 хектара а шума у четвртом – 4 и петом 30 хектара шумском реду.
У градачком атару имају своје земље мештани варошице и села Баточине, Горње Баточине, Бадњевца, Жировнице и Црног Кала. Грачани имају својих имања у Горњој Баточини и Бадњевцу.

Тип села.

Село се дели на пет делова, који се обично заву махале а ређе крајевима. На десној страни Лепенице су Поточани (Поток) и Донићка Мала а на левој Ерска и Ђаковска Мала. Средња Мала (Село) простире се са обеју страна Лепенице у равни њене долине.
Кроз село воде вијугаве улице, којих има свака махала. У свакој од њих је једна главна у којој сујкуће подигнута са обеју страна, те изгледају као ушорене. Донићи чине прави шор на друму. Кућних група има мало и не броје много домова. То су Јeвтићи у Потоку а Ђаковићи, Донићи и Ерићи у истоменим махалама.

Име селу.

Мештани кажу да је њихово село добило име по развалинама Јеринина Града, на Јеринином Брду, у Донићкој Мали, које цела околина зове Градац. Панта Срећковић је писао, да је овде у средњовековно српско доба било српско насеље истог имена и да је оно било средиште лепеничке жупе. У Немањиној повељи – пише Срећковић – помињу се Лепеница лонгомеријска, односно градачка.

Старине у селу.

Несумњиво је, да је овде било раније неко насеље, по свој прилици српско из Средњег века. Оно је имало два дела: град – на Јеринином Брду – и трг, испод њега у равни лепеничке долине. На ово указују: Градац на Јеринином Брду, Црквина у равници под брдом, за коју мештани кажу да је некада била стара хришћанска црква и Џидовско (Маџарско) Гробље на Косици – део Стражевице – у Поточанима, за које народ тврди да је било хришћанско по каменовима, којих је на њему до недавно било. Испод овог гробља сељани су до скора, при орању, ископавали сребрни новац из доба мађарског краља Леополда Гаја XV од 1662. године. Сва је прилика да се ово средњовековно српско насеље одржало кроз цео XV и XVI век. У XVII веку његово становништво склонило се са пута и из равнице, уз поток, где су сада Поточани. Можда се оно ту тадржало и у првој половини XVIII века, када су се овде населили Зимоње и Ваљари, којима су предали име старог српско насеља – Градац.

Постанак села и порекло становништва.

-Градац су основали, за време Друге сеобе, два рода – Зимоње и Ваљари – оба су изумрла. О њиховом пореклу нико ништа није знао рећи. Зна се само да су их овде затекли Донићи, који су овде досељени пре 115 година и који су најстарији род у селу.
Градац је најпре унесен у Ридлову карту 1810. године као Gradaca, затим у Лапиену 1822. године као Gradatz, па Фридову 1829. године као Gradack, у Руску 1831. и у Бугарскову 1845. као Градацб, и напослетку, у Киптерову 1853. године као Gradatz.
У списковима места има га на свих шест места до 1846. године. На пет места записан је као Градац и ту: у Уписнику 1818; Назначениу 1819; Пописнику 1832, код Вука у Даници 1827. и код Пирха (Gradaz) 1829. године. У Гавриловићевом речнику 1846. године уписан је као Градацб.
Село је расло поглавито досељавањем, које је бивало све јаче са сваким новим периодом досељавања. У доба првог устанка добило је 5 родова а посе 1815. године доселило се 14 одова.
Градац је надсељен из 12 области. Највише родова – 6, дошло је из разних лепеничких насеља. По два рода досељена су из Црне Реке, Бугарске, Старе Србије, док је из следећих области дошао по један род; Тимок, Љиг, Власина, Ђетиње, Црне Горе, Нишаве, Срема и левог слива Велике Мораве.
Сви родови – 8, који су овамо досељени пре 1815. године добегли су у збегове а остали су дошли на бољу земљу – 6, као уљези 3, као слуга -1, као доводак – 1 и као ковач – један.

Порекло породица:

Редни број–презиме (огранци)-одакле су досељени-Крсна слава.
Досељени у периоду од 1788. до 1803. године:

-184, Петровићи, Сјеница, Јовањдан.
-262, Величковићи (Илићи), Раковица (Бугарска), Никољдан.
-300, Донићи (Ристићи, Ђорђевићи и Донићи), Раковица (Бугарска), Ђурђевдан.

Досељени у периоду од 1804. до 1815. године

-717, Илићи (Младеновићи – Васиљевић и Илићи; Постоловићи – Апостоловићи и Димитријевићи; и Апостоловићи), Црна Трава, Ново Лето.
-734, Јевтићи, Пећ, Св. Агатоник.
-848, Миличићи (Јовановићи, Гајићи – Гајовићи; и Симовићи), Криви Вир, Никољдан.
-891, Мутавџићи (Петровићи и Стевановићи), Ниш, Аранђеловдан.
-1059, Страгарчевићи (Гавриловићи – Гајићи, Петровићи и Стојановићи; Страгарчевићи), Звездан, Ђурђевдан.

Досељени у периоду од 1815. до 1903. године:

-1106, Ерићи (Димитријевићи, Ерићи и Илићи), Ужице, Стевањдан.
-1107, Ђоковићи (Ђорђевићи и Радовановићи), Рудник, Никољдан.
-1167, Јаковљевићи (Јаковљевићи и Лазаревићи*), непознато (Чумић), Лазаревдан и Стевањдан*.
-1226, Димитријевићи, непознато (Брзан), Никољдан.
-1283, Марјановићи (Мијаиловићи), Срем, Стевањдан.
-1316, Цветановићи (Станковићи), Црна Гора, Св. Петка.
-1352, Станковићи, Мијатовац, Ђурђевдан.
-1479, Милановићи, непознато (Брзан), Никољдан.
-1490, Савићи, непознато (Вучић), Алимпијевдан.
-1497, Миљковићи, непознато (Брзан), Никољдан.
-2008, Пешићи, непознато (Брзан), Аранђеловдан.
-2263, Вуловићи, Зајечар, Јовањдан, Роми – досељени 1886. године.

Остали подаци о селу.

-У Грацу је 1903. године било 20 родова у 67 кућа са 328 становника. Према попису од 31. децембра 1910. године село је имало 74 дома и 378 становника а на дан 31. јануара 1921. година број становника је опао на 323.
Сеоско гробље је у Грашчини – у Поток Мали. У Порти у Средњој Мали имају три ћелије-трпезе.
-Заветина је на Ђурђевдан а литија се носи на Други дан Св. Тројице.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top