Порекло презимена, село Мала Врбица (Страгари – Крагујевац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Мала Врбица, Градска општина Страгари, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Ле Порекло становништва села Мала Врбица, Градска општина Страгари, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Ле Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Мала Врбица (Страгари – Крагујевац)

Порекло презимена, село Мала Врбица (Страгари – Крагујевац)

Порекло становништва села Мала Врбица, Градска општина Страгари, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Мала Врбица је са обеју страна Врбачког Потока који, 40 минута испод села, утиче у речицу Угљешницу. Овај поток се често назива Клисурски, јер већим делом свога тока тече клисурастом долином између Главице и Голог Брда.
Цело село је на десној страни друма Крагујевац – Аранђеловац. Само је једна кућа прешла на леву стану насипа (друма).

Воде.

Мала Врбица има доста живе воде, али због даљине извора Врбичани у новије време копају ђермове. Сваки део села има по један или два јача извора. У Клисури је чувена Чесма, у Галонићима Студенац и Чоловићки Бунар, у Врбици – Стублина и Извор у Ливади и у Вуколићима – Дрењак. Поред тога у селу има 9 копаних ђермова.
Врбачки Поток, када надође, наноси доста штете оним њивама Врбице и Вуковића које су у нешто проширеном тлу његове долине.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде удаљене су од сеоских кућа највише 45 минута хода, а има их и у самом селу између појединих његових делова. Шуме је врло мало. Она је поглавито на левој страни Клисурског Потока.
Сеоски атар је величине 270 хектара. Под њивама је 100, ливадама 150 и под шумом 20 хектара. Њиве су у другом а ливеде у трећем зиратном роду док шума долази у пети шумски ред. У сеоски атар није урачунат простор од 1.5 хектар, који спада на заједничке сеоске утрине на месту званом Варнице код Кречана.
Врбичани немају поседа изван атара свога села а у њиховом атару својих поља имају мештани Рамаће и Добраче.

Тип села.

Мала Врбица има два краја, Клисуру и Врбицу, поред тога две махале, Галониће и Вуковиће. Клисура је на левој страни Клисурског Потока. Куће су јој на Голом Брду и уз сам друм, са његове десне стране осим механе и општине. Испод ње су, на десет минута хода, на обалама потока, Галонићи. Део Галонића је на левој страни Клисурског Потока и простире се на обема странама поточића Вињаге. Према Галонићима је, лево од сеоског потока, највећи крај, право село Врбица, на обема странама пута за село Пајазитово. Од ње до Галонића на левој страни нема више од 5 минута хода. Скоро пола сата ниже десног дела Галонића настају Вуковићи. Крај Врбица прелази постепено карактер друмског насеља, сашорава се док су у осталим деловима села куће без реда растурене.
Крајеви Врбица и Клисура састављени су од појединих група кућа, које се овде називају „вамилије“.

Име селу.

Мештани причају да су оснивачи овог села назвали своје насеље данашњим именом стога што су га основали на месту обрасло младим врбама – врбицама. Други веле, да су селу наденули име сељани Рамаће по извору у Трапини у Клисури, који је био под једном врбицом. Мештани и остали Лепеничани ретко називају село Малом Врбицом, већ га обично зову Врбица. Атрибут „Мала“ дале су му власти како би се разликовало од веће Врбице у Јасееници.

Старине у селу.

у Врлопопама има Старо Гробље, које неки називају Маџарским. Ту је и Црквина где је у раније доба била нека хришћанска црква, за коју се мисли да је припадала насељу, чије је било поменуто гробље.

Постанак села и порекло становништва.

Село је основано 1809. године, када се Карађорђе враћао од Сјенице у помоћ моравској војсци. С њим је дошло овамо 7 родова, који су основали села, оба краја и обе махале његове. Ти су оснивачки родови: Вуковићи, Вукојичићи, Галонићи, Копиљаци, Караџићи, Продановићи и Ратковићи. Они сада имају у Малој Врбици 73 дома, више од 7/10 укупног броја сеоских кућа.
Ово село се најпре помиње у Карађорђевом Деловодном Протоколу под именом Врбица. У Уписнику 1818. године зове се Врбица Мала, у Назнечениу 1819. године и у Пописнику 1822. године записано је као Врбица. Вук у Даници за 1827. годину и Пирх у своме Путовању 1829. године називају је Мала Врбица; у Пирховом оригиналу Wrbica. У Гавриловићевом Речнику унесена је као Врбица Мала.
На Руској карти 1831. године записана је као Врбица, а у Миленковићеву карту 1850. и у Кипертову 1853. године унесен је њен крај Клисура; на Миленковићевој као Клисура а на Кипертовој као Klissura.
Село је поглавито нарасло рађањем, разграњавањем и деобом задруга, јер је после 1815. године досељено само 7 родова, од којих сада има 15 домова.
Сеоско становништво досељено је из 5 области. Из Старе Србије дошло је 8 родова, из Лепенице 3 рода а из Црне Горе, Љига и Јасенице по један род.
Од 14 родова 7 их је добегло овамо у збегове, по два рода су дошла као уљези и на купљено имање а по један род прешао је у ово село на трла, у питомину и као посинак.

Порекло породица:

Редни број–презиме (огранци)-одакле су досељени-Крсна слава.

Досељени у периоду од 1737. до 1787. године:

-86, Банковићи (Благојевићи), Белопавловићи (Црна Гора), Симеундан.

Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:

-621, Вуковићи, Сјеница, Јовањдан.
-622, Вукојичићи, Сјеница, Никољдан.
-640, Галонићи (Галоње: Миленовићи, Срећковићи, Несторовићи, Радосављевићи и Чоловићи – Милосављевићи), Сјеница, Митровдан.
-759, Караџићи (Тимотијевићи, Петровићи, Совронијевићи и Тодоровићи), Сјеница, Јовањдан.
-771, Копиљаци (Јовановићи, Аксентијевићи, Митровићи, Савићи и Стевановићи), Сјеница, Јовањдан.
-810, Марковићи (Николићи, Илићи и Марковићи), Сјеница, Никољдан.
-964, Продановићи (Продановићи, Милутиновићи – Илићи, Симићи и Јанићијевићи. Милутиновићи славе Михољдан а Продановићи Јовањдан), Сјеница, Михољдан и Јовањдан.
-999, Ратковићи (Петровићи), Сјеница, Јовањдан.

Досељени у периоду од 1815. до 1903. године:

-1225, Андрићи (Андрејићи), Страгари (Јасеница), Јовањдан.
-1279, Вуловићи, Рудник (Љиг), Никољдан.
-1849, Лазаревићи, непознато (Чумић), Аранђеловдан.
-2010, Радовановићи, непознато (Пајазитово), Никољдан.
-2128, Радовановићи, непознато (Грбице), Никољдан.

Остали подаци о селу.

Године 1903. Мала Врбица је имала 14 родова у 88 кућа са 449 становника. На дан 31 децембра 1910. године у селу је било 86 кућа са 587 становника, а 1921. године број становника је опао на 439.
Мала Врбица има два гробља, једно је у Бубну за Врбицу, Галоње и Вуковиће а друго у Дивљакама, у врху Клисуре – за крај Клисуру.
Сеоска заветина су Младенци а литија се носи о Спасовдану.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Коментари (16)

  • Dusan Petrovic

    Postovani gospodine Milidan,veoma cenim ovo sto radite o Poreklu.Ja sam rodjen u Maloj Vrbici, Stragari.Radimo Monografiju naseg sela.Mislim da bi bilo dobro da se srenemo. Ja sam penzioner i zivim u Kragujevcu,Belosevac.Dosta smo prikupili,ali bismo vise u dubinu,,no nemamo dovoljno sredstava kao i vecina.Knjiga Zike Andrejica Crkva Sv. Nikole u Ramaci nas podstice jer obradjuje nas kraj i Vrbicu u kojoj je postojao rod Ratkovic,drugo prezime Petrovic od kojeg i ja poticem.S postovanjem.

    Одговори
  • Милодан

    Dusan Petrovic!

    Нисам Милидан (мада је некако лепше) – Милодан сам. Нема ту неке велике филозофије, осим првих 5-6 својих књига, које сам поставио све остало постављам „скидањем“ књига са Дигиталне библиотеке портала Порекло. Од својих књига само „Шумадија и шумадијска Колубара“ делимично захвата просторе, које вас интересују а која се налази, такође, у Дигиталној библиотеци.. Хоћу рећи, нема ту никакве филозофије.
    Ја наравно нисам, нити је то могуће, пренео све што пише о Малој Врбици у горе поменутим књигама, основне податке о селу и, трудио сам се, све родове.
    Дакле, ствари су врло просте, скините „Лепеницу“ и „Насеља у Лепеници“ Тодора Радивојевића, идите на именик, пронађите Мали Врбицу и тамо ће вам се „касти“ све што о Малој Врбици пише у реченим књигама – по страницама.
    Што се тиче нашег сусрета, немам ништа против, само мало да прођу ове врућине, уосталом можемо се договорити.
    Поздрав!
    Слободан Милић, Милодан.
    Обреновац.

    Одговори
  • Dusan Petrovic

    Slobodan Milic Milodan. Zahvaljujem na brzom i sugestivnom odgovoru.,,Kopao,, sam ga dosta,na klasican nacin.Sada ucim polako ovo modernije… da ne smetam porodici a ibolje je u se ..Da,da o Vrbica ima prilicno napisano,ali kopacemo dalje.po knjigama,ali preko Digitalne biblioteke.Svakako jos jedanput hvala uz srdacan pozdrav.

    slobodan miS

    Одговори
  • Dusan Petrovic

    Postovani Milodan,
    U svojim radovima o poreklu stanovnistva,koristili ste sigurno dosta izvornih knjiga.Da li ste imali Popis iz 1818 g?Ja sam u knjizi Z.Andrej,ica nasao da je original sacuvan u manastiru u Vracevsnici Bio sam , ali je izgoreo u pozaru,koji su izazvali aljkavi majstori prilikom nekih radova?Zalosno za nase istorijsko blago.Ja sam oduvek voleo Istoriju i sada kao penzionor to istrazujem zbog svojeg sela.
    P.S. Za Malu Vrbicu izostaqvljena su dva osnivacka roda Vukovici i Vukojicici.Takode broj stanovnika za 1910 bio je 537stanovnika.
    S postovanjem!

    Одговори
  • Милодан

    Dusan Petrovic!

    У текстовима, које постављам, наводим извор – име и презиме писца и назив књиге. Злобници би рекли преписивачка – „Ресавска школа“, што је унеколико тачно. И то ми лично не смета, мада врло често користим садашње термине, како би били лакше схватљиви и читљиви. Ово што радим ми причињава лично-велико задовољство – а највише сам срећан када неко пронађе свој род у текстовима, које постављам.
    Нисам користио Попис из 1818. године.
    Углавном су то књиге из „Дигиталне библиотеке“ Порекла.
    Тренутно немам времена, проверићу Малу Врбицу ових дана, могуће је да сам погрешио.
    Свако добро!

    Одговори
  • Милодан

    Dusan Petrovic!

    Ево, најзад, проверио сам. У праву сте, у Малој Врбици постоје родови-фамилије Вујовићи и Вукојичићи. Мој ЛИЧНИ пропуст. Дакле:

    -621, Вуковићи, Сјеница, Јовањдан.
    -622, Вукојичићи, Сјеница, Никољдан.

    Молим администратора да, уколико је технички могуће, да поставе горе наведене родове у тексту села Мала Врбица.

    Ја се Вама, Душане, извињавам, као и осталима из Мале Врбице, посебно Вуковићима и Вукојичићима.

    Поздрав!
    Слободан Милић, Милодан.

    Одговори
  • Dusan Petrovic

    Milodane,
    Zahvaljujem na unetim podacima za Malu Vrbicu. Ranije nisam mogao da se javim iz licnih razloga.
    Ako je moguce trebalo bi uneti podatke za rodove doseljene posle 1815.god. i to Andrici 1828. Vulovici 1831, Lazarevici 1878, Radovanovici 1889, i Radovanovici 1897.Zahvaljujem se unapred na trudu.
    Pozdrav Dusan Petrovic

    Одговори
  • Милодан

    То већ није у мојој моћи а ни надлежности. До уредника је, мада мислим да неће бити проблема под условом да осим године досељења да му доставите одакле су досељени и која им је Крсна слава.
    Овако, као коментар пошаљите уреднику.
    Поздрав!
    Милодан

    Одговори
  • Sanja Muzikravic

    Pozdrav,zanima me da li mozda imate neka saznanja o poreklu mog prezimena?Prezivam se Muzikravic a postoje ljudi koji tvrde da smo nekada bili Maletkovici.Ako nesto znate volela bih da to podelite samnom.Hvala unapred.

    Одговори
  • Милодан

    Sanja Muzikravic!

    Из којих крајева потичете? Које место, село, варош?? Реците ми, можда учиним нешто.
    Поздрав!
    Милодан

    Одговори
    • Sanja

      Živim u Becnju, okolina Mrcajevaca, slavimo Arandjelovdan. Jedni kažu da smo Maletkovic a drugi da smo se doselili iz Like ja ma koliko pokušavala ništa ne mogu da saznam. Iskreno se nadam i verujem da će te mi Vi pomoći. Pozdrav očekujem Vas odgovor

      Одговори
      • Милодан

        Sanja

        Бечањ припада Моравичком округу и Граду Чачак, као и Мрчајевци. То село, као и многа села са тих простора нису обрађена, нити, колико ми је познато, постоји литература која би се користила за постављање тих места на портал „Порекло“.
        Жао ми је, не могу вам помоћи.
        Поздрав!
        Слободан Милић, Милодан

        Одговори
  • Dusan Petrovic

    Za urednika,Udelu koji se odnosi na rodove doseljene posle 1815 god.trebalo bi dodati po redosledu kako je upisano godine doseljavanja.Ostali podaci ostaju kako su navedni.
    -Andrici 1225-doseljeni 1828
    -Vulovici1279-doseljeni 1831
    -Lazarevici 1849-doseljeni1878
    -Radovanovici 2010-doseljeni 1889
    -Radovanovici 2128-doseljeni 1897
    Krsne Slave i mesto iz kog su doseljeni su navedeni.
    pozdrav Dusan Petrovic

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top