Порекло презимена, село Војиновац (Рача) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Војиновац, општина Рача – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Поре Порекло становништва села Војиновац, општина Рача – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Поре Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Војиновац (Рача)

Порекло презимена, село Војиновац (Рача)

Порекло становништва села Војиновац, општина Рача – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Vojinovac

Положај села.

Војиновац је на десној страни реке Крчмаре, у горњем делу њеног тока и са обе стране безименог потока и друма, који из Крагујевца – преко Раче и Паланке – води у Смедерево и даље за Београд.

Воде.

Село има три безимена бунара-извора и шест копаних ђермова. Када су велике воде, те кад Крчмара набуја, она плави сеоска поља у долинској равни. Сеоски поток се неикада не излива из своог тока.

Земље и шуме.

Са зиратна земља је око села. Орнице су на местима која се зову: Дугачко, Јасеновац, Кошуће, Крчмаре, Кусаја, Мандић, Парлог, Поток, Собовица и Церјак. Шуме нема. Најдаља имања су удаљене од крајњих сеоских кућа до 35 минута пешачења.
Сеоски атар захвата простор од 265 хектара од чега је 235 под њивама и 30 хектара под ливадама. Зиратна земља је у другом зиратном реду 45, трећем 170, четвртом 42 и петом 9 хектара.
У војиновачком атару своје замље имају мештани из Лужница док Војиновчани немају својих имања изван свога села.

Тип села.

Село је једноставно, без крајева и са разређеним кућама, које се у новије време све више приближавају поменутом друму чиме село показује тенденцију да се ушори. Војиновац има три кућне групе: Милојковиће, Лазаревиће и Матиће.

Име селу.

Војиновац је добио име места на коме је основан. Ресничани су звали земљиште данашњег сеоског атара, на десној страни друма, Војиново – по неком Војину – који је почео први да крчи земљиште и зиратити га. Када су доцније сељани прешли овамо из збега, који је био на супротној страни друма, тада је новоосновано насеље задржало име поља, унеколико измењено, односно Војиновац уместо Војиново.

Постанак села и порекло становништва.

Село је основано 1813. године. Засновали су га четири рода; Лазаревићи из Мозгова, Иванковићи, Матићи и Милојковићи из Књажевца. Сви су овамо побегли у збегове у време „пропасти Сербије“. Од њих данас има у Војиновцу 26 домова, 4/5 од укупног броја. После 1815. године досељено је 7 родова.
Војиновац је унесен у једну карту 1853. године. Он се први пут помиње у попису становништва од 31. децембра 1874. године.
Село је нарасло рађањем и новим досељавањима. Оно је насељено из пет области: Тимок, Бугарска и Лепеница су му дали по 3 рода, Моравица и Врањска Пчиња по један род.
Четири рода досељена су у збегове, три су дошла на женино имање и по једна род је настао од слуге, колара, дунђерина и дрводеље.

Порекло породица:

Редни број–презиме (огранци)-одакле су досељени-Крсна слава.
Досељени у периоду од 1804. до 11814. године:

-711, Иванковићи (Ђокићи), Књажевац, Јовањдан.
-783, Лазаревићи (Лазаревићи и Младеновићи), Мозгово, Никољдан.
-815, Матићи (Матићи, Глигоријевићи – Благојевићи и Глишићи и Димитријевићи), Књажевац, Митровдан.
-863, Милојковићи Бунићи – Милосављевићи, Радосављевићи и Николићи – Деспотовићи и Ружићи), Књажевац, Никољдан.

Досељени у периоду од 1815. до 1903. године:

-1454, Стојановићи, Трн (Бугарска), Аранђеловдан.
-1536, Ристићи, Трн (Бугарска), Митровдан.
-1579, Трајковићи, Видин (Бугарска), Аранђеловдан.
-1644, Петковићи, Врање, Аранђеловдан.
-1710, Васиљевићи, непознато (Јовановац), Аранђеловдан.
-2072, Радовановићи, непознато (Лапово), Ђурђевдан.
-2123, Митровићи, непознато (Лужница), Никољдан.

Остали подаци о селу.

Године 1903. у селу је било 11 родоа у 33 кућа са 117 становника да би 1910. године број домова износио 35 а број становника 298. На дан 31. јануара 1921. године у Војиновцу је живео 161 становник.
Гробље је на северној страни села где је некада било Старо Гробље, о коме се овде ништа не зна. У сеоској порти има један трпезар.
Сеоска слава – заветина су Младенци а литија се носи (преслава) је на Први дан Св. Тројице.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top