Матичне књиге парохије Осредци (Осредци, Калдрма, Дугопоље, Ваган, Дреновац и Тишковац) из 1831. године

25. март 2015.

коментара: 0

АУТОР: Владимир Бурсаћ

Подаци који ће бити изнети овде су пронађени у следећем извору: ”Протокол крешћаемих, венчаемих и умиравших парохије осредачке за лето 1831.”

Ово је на жалост једина за сада доступна матична књига Српске православне цркве за парохију Осредци (Лички). Oна се физички налази у Државном архиву у Госпићу, ул.Канишка 17, Република Хрватска (L. Zbirke izvornog arhivskog gradiva, L.1.3., HR-DAGS-109: ZBIRKA MATIČNIH KNJIGA, 1793 – 1998.) односно у Хрватском државном архиву, Загреб, Марулићев трг 21.

Године 1987. књига је микрофилмована и њену скенирану дигиталну верзију која се састоји из укупно 22 слике поседује аутор који је тај извор користио за овај приказ.

Нешто кратко о области за коју се износе подаци: Лева обала реке Уне са Личким Петровим Селом, Лапцем и целим Србским крајем је постала саставни део Војне границе Хабсбуршке монархије након последњег Аустријско-Турског рата који се водио 1788-1791. године, а у складу са одредбама Свиштовског мира (склопљен 4. августа 1791. године у Свиштову, данашња Бугарска). Познат је као Лаудонов или Дубички рат. У време ратних дешавања, цео гранични појас је опустео, становништво се повукло у дубину две државе, са турске стране према Петровцу, Приједору, Бања Луци и Ливну, а са аустријске према Оточцу, Госпићу и пут Далмације. То значи да ако се неко од становника доселио у ове крајеве док су били турски (неки Бурсаћи имају предање да су земљу у Калдрми добили од турских бегова), за време рата су се привремено иселили, да би се коначно вратили 1792. године када је цео овај крај коначно насељен становништвом које је ту остало све до 1995. године.

Поменута места су, у време када су подаци настали, саставни део Војне границе, територије изузете из класичног феудалног система Хабзбуршке монархије, директно под Војном управом Беча, чији се Главни штаб налази у Грацу, у Аустрији, а седиште границе у граду Карловцу.

Карловачка војна крајина или Карловачки генералат има 4 пуковније: Личку, Огулинску, Оточку и Слуњску. Читав генералат 1830. године има укупно 233.900 становника (120.505 грконесједињених односно православних 51.5 %, 108.952 католика 46.6% и 4.443 гркосједињених односно унијата 1.9 %).

Нас овде интересује Личка пуковнија (пук или батаљон) на чијем челу са тада налази пуковник Josip Babogredac plemeniti Ehrenhugel. Читава пуковнија по попису 1830. године има 104 места, 6309 кућа и 62.279 становника.

Једна од њених чета-кумпанија (компанија) је Србска кумпанија формирана 1800. године (дакле 8 година након досељавања становништва у те крајеве). Србска кумпанија по попису 1830. године има 13 места, 398 кућа и 4.441 становника (4357 грконесједињених односно православних и 84 католика). Места у овом, можемо рећи, срезу Срб су: Срб (75 кућа, 777 житеља, 751 православан), Купирово (72 куће, 729 становника, 724 православна), Осредци (36 кућа, 414 становника, 412 равославних), Дугопоље (13 кућа, 140 православних), Калдрма (12 кућа и 150 православних), Тишковац (8 кућа, 132 становика, 129 православних), Ваган (7 кућа, 75 православних), Дреновац (7 кућа, 117 православних), Нетека (25 кућа, 310 православних), Дабашница (16 кућа, 194 правослвна), Суваја (69 кућа, 799 становника, 797 православних), Бротња (36 кућа, 339 становника, 291 православних), Заклопац (22 куће, 265 православних).

Православни (грконесједињени) имају три парохијске цркве: Срб, Сувају и Осредке.

Парохија Осредци, са седиштем у Осредцима у Храму Свете Параскеве (Св.Петке) је опслуживала укупно 6 места са 83 куће и 1023 православна становника. Те 1831. године имала је чак два свештеника, парохе Јоакима Радаковића и Саву Обрадовића.

КАЛДРМА 1831. године

По попису 1830. године има 12 кућа и 150 становника. То је просечно 12-13 особа по породичној заједници или задрузи. Куће су обично чиниле две или три генерације брачних парова (на пример разне могућности деда-баба, 2 сина са снахама, 1 или 2 унука са снахама), а просечно је у свакој кући било 1-3 брачних парова. На тај начин долазимо до чак 20-30 брачних парова односно ужих породица које су тада живеле.