Порекло презимена, село Бошњане (Рача) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Бошњане, општина Рача – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекл Порекло становништва села Бошњане, општина Рача – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекл Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Бошњане (Рача)

Порекло презимена, село Бошњане (Рача)

Порекло становништва села Бошњане, општина Рача – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 

Положај села.

Бошњане се простире са обеју страна потока Старог Села, који се одмах испод села назива Бошњачки Поток. Оно је десно од друма Велика Плана-Рача на одстојању час и четврт хода према северозападу.
На десној страни потока су крајеви: Горњи, Ненадићи и Реонски а на левој Поточари (Поточани) и Доњи Крај. У врху потока је, са његове десне стране и више свих поменутих крајева, крај Трновча, удаљен од осталог села скоро пола сата пешачења. На истој страни и на истом одстојању је крај Купусина у пољу Купусини и крај Крушар у пољу истог имена. Ненадићки Крај је на обема странама Доловског а Реонски на левој страни Липарског Потока.

Воде.

У Бошњану су три врло јака извора, којима су се до скора служиле све сеоске куће. То су: Стари Бунар у Поточарима, Реонски у Реонском и Јајовац у Горњем Крају. Како су се, због деобе и распадања задруга, задруга сеоске куће растуриле те им ови извори постали врло удаљени, мештани су почели копати ђермове, којих до сада има девет. Сеоски потоци су сиромашни водом те не плаве имање осим Бошњачког Потока, који ретко плави Доњи Крај.

Земље и шуме.

Поља су ван села или у самом селу између појединих крајева. Шума је у Купусини, Петковици, Зеленој Гори, на Брду и Липару.
У Старом Селу име нешто сеоске утрине а у Луци је је сеоска ливада. У Крагујевићу је заједничка шума, а у Реци на Вашаришту заједничка утрина за ово село, заселак Адровац и варошицу Рача.
Бошњачки атар има у простору 230 хектара од чега је под њивама 150, под ливадама 50 и под шумом 30 хектара. Сва зиратна земља је у другом зиратном реду, сва шума је у другом шумском реду, што значи да су земље врло доброг квалитета. Нико у атару овог села нема свога имања са стране нити мештани Бошњана имају имања у атарима других села.

Име селу.

Мештани кажу да је њихово село добило име отуда, што су га засновали Бошњаци Татовићи. Оно се у почетку звало Бошњаци, па Бошњак. Тако је записано и у првом попису села Србије. Неки га зову Бошњани. У том облику убележено је у Назнавчену 1819. године и у Пописнику 1822. године. Ово село је унето у Вуков списак 1827. године и у Пирхово 1829. године, на оба места као Бошњаци; у Пирховом оригиналу Boschniazi. У истом облику убележено је у Руску карту 1831. и у Миленковићеву 1850. године.

Старине у селу.

У сеоском атару имају три средњовековне српске старине: Старо Село, Старо Гробље и Црквина. На месту Црквина била је некада црква, чији су се темељи до скора познавали. На турску владавину опомиње име Караула одакле је стража пазила на друм.

Тип села.

Бошњане је разбијено у осам крајева, од којих су Купусина и Крушар заправо трла, на којима су се од скора стално населили неки сеоски родови. Остали крајеви су међусобно растављени сеоским имањима и удаљени један од другог по 7 до 8 минута пешачког хода. Сасвим су одвојени од села Трновча, Купусина и Крушар, који су међусобно удаљени као и од осталих сеоских крајева 20 до 30 минута пешачења.

Постанак села и порекло становништва.

Село и његове крајеве на главном потоку постали су од збегова а Трновча, Купусина и Крушар од привремених, летњих насеља, трла.
Бошњане су основали пре 115 година Татовићи, Реонићи, Домановићи, Миливојевићи и Милићи. За Домановиће, Херцегоце, зна се, да су најпре дошлу у Ужице, одатле у гружанско село Претоке из кога су се растурили на неколико страна.
Село је расло поглавито новим досељавањима, затим рађањем и деобом задруга. Од 5 родова досељених у време Прво устанка у њему има данас 20 домова а од 18 родова, који су дошли после 1815. године сада има 22 куће.
Бошњане је скоро до краја 18. века биуло близу места, које се зове Старо Село, где су и данас поља сеоска. Одатле је премештено због чуме.

Порекло породица:

Редни број–презиме (огранци)-одакле су досељени-Крсна слава.

Досељени у периоду од 1737. до 1787. године:

-113, Домановићи, Херцеговина, Св. Врачи.

Досељени у периоду од 1788. до 1804. године:

-397, Миливојевићи (Вуловићи), Сјеница, Игњатијевдан.
-481, Реонићи, Херцеговина, Савиндан.
-521, Татовићи (Обрадовићи, Ненадићи, Вучетићи, Мићовићи, Васковићи, Малишићи, Милошевићи, Новичићи, Тодоровићи, Вулетићи, Новићевићи, Глишовићи, Госићи – Тодоровићи, Лазаревићи, Милићи, Милосављевићи, Петровићи и Срећковићи), Осат (Босна), Св. Василије.

Досељени од 1804. до 1814. године:

-602, Васићи, Хрватска, Ђурђевдан.
-636, Гагулићи, Сјеница, Ђурђевдан.
-673, Ђоковићи, Драгачево, Аранђеловдан.
-751, Јовичићи (Миленковићи), Сјеница, Стевањдан.

Досељени у периоду од 1815. до 1903. године:

-1375, Миљковићи (Пешићи), околина Ниша, Никољдан.
-1415, Милојевићи, Марковац (Јасеница), Никољдан.
-1421, Јанковићи, трн. Клисура (Сјеница), Никољдан.
-1467, Никићи (Милутиновићи), Црна Гора, Лучиндан.
-1494, Грујићи, Пирот, Никољдан.
-1568, Ђорђевићи, непознато (Мирашевац), Алимпијевдан.
-1620, Марковићи, Ужице, Св. Враче.
-1672, Радојковићи, Сепци (Јасеница), Св. Петка.
-1733, Јанковићи, Књажевац, Никољдан.
-1827, Јовановићи, Старо Корито (Тимок), Аранђеловдан.
-2101, Стевановићи, Ресава, Ђурђевдан.
-2216, Јовановићи (Роми), Сарајево, досељени 1823. године, Св. Петка.

Остали подаци о селу.

Село је 1903. године имало 23 рода у 125 кућа са 797 становника. Један род, са 3 дома, је цигански-ромски. Године 1910. у Бошњану је било 152 кућа са 1026 становника, а 1921. године број становника је опао на 921.
Данашње гробље више Луке, готово у средини села. Ту у близинаима и једна трпезара.
Литија се носи у Бели (тројички) Петак. Заветина је о Васкрсу у сва три дана а осим тога и на Младенце и Беле Покладе.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top