Порекло презимена, село Ботуње (Пивара – Крагујевац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Ботуње, Градска општина Пивара, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“ Порекло становништва села Ботуње, Градска општина Пивара, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“ Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Ботуње (Пивара – Крагујевац)

Порекло презимена, село Ботуње (Пивара – Крагујевац)

Порекло становништва села Ботуње, Градска општина Пивара, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Botunje

Положај села.

Ботуње је на десној страни Лепенице и са десне стране Крагујевачког Друма идући Баточини. Већина кућа је на пристранцима, са којих се слива вода у Ботуњски Поток. Све су куће са десне стране поменутог друма и ниједна не силази у раван речене долине.
Село има пет крајева, од којих су Шарски Крај и Орнице на десној, Церјак и Селиште на левој а Поток на обема странама Ботуњског Потока. Шарски Крај се простире уз поток Чесму, више њега је Церјак на супротној страни тог потока, који их дели. Испод Церјака је Поток. Северно од потока су Орнице на безименом поточићу. Испод Церјака је Селиште које се простире измеђи Ботуњског Потока и Крагујевачког Друма. Између Орнице и Потока је брдо Чукара.

Воде.

Ботуње се снабдева поглавито живом водом. Од свију је најјача Јојићка Чесма у Церјаку, потом долази Шарска Чесма. У Орницама су: Извор, Каповац и Студенац. У Потоку су Бучински а у Церјаку Дамњановски Бунар. Осим тога у селу има близу 60 копаних ђермова.
Лепеница ретко када наноси веће штете сеоским имањима. Ботуњски Поток набуја једном у 10 година и тада је опасан по поља, јер им наноси велике количине песка и шљунка. Чесма и Мали Поток су, у том погледу, сасвим без значаја.

Земље и шуме.

Земља за обрађивање скоро је сва изван села а само је мањи део између појединих делова села. Најдаље земље су на час и четврт хода од крајњих сеоских кућа. Најбоље су ливаде у Лепеници, Потоку и Реци а шуме су поглавито у Селишту и на Каповцу.
Сеоски атар захвата 1214 хектара, од тога су 700 њиве, 400 ливаде и шуме 114 хектара.
У ботуњском атару имају своја имања сељани Кормана, Прњавора и Комарица (Осаница). Ботуњанима припада доста имања у атарима свих поменутих села.

Тип села.

У сваком сеоском крају, изузев Селишта, по један или више најјачих родова имају груписане куће.

Име селу.

Мештани не умеју да протумаче постанак имена овог села. Знају само да се оно одувек звало тим именом, чак и када је оно било у данашњем Селишту. Ипак, испитивањем порекла сеоских родова, долази се до закључка, да су име Ботуње донели његови оснивачи. Старац Милан Шарчевић прича да су село, пре 200 година, основала два рода; Шашковићи и Миловановићи – од којих је Младен Миловановић војвода из Првог устанка, која је изумрла. За Шашковиће се зна да су дошли из Жупе под Копаоником а на тим просторима постоји село Ботуње те се намеће закључак да су Шашковићи управо дошли из тог села.

Старине у селу.

Трагови старог насеља: Црквина близу Селишта и Гробљишто уз само Селиште где су се укопавали први становници ботуњски.
У старине српског средњевековнког доба, пре постанка села, убрајају Ботуњци Црквину на брду Каповцу, за коју мисле да је остатак негдашње цркве Ботуњице; Сватовско Гробље, за које причају да је добило име стога што су се срели и побили двоји сватови, који су сви до једног изгинули и овде покопани и Старо Село. На Стражи је у турско време била стража за чување друма.

Постанак села и порекло становништва.

-После доласка Шашковића и Миловановића (из Дробњака) протекло је више од пола века, па је тек онда Ботуње добило осниваче данашњих најстаријих родова: Пљачковићи, Јојићи, Скорупићи, Јеремића, Дамњановића и Живановића. Од тих шест оснивачких родова село данас има 82 дома и више од 2/5 укупног броја становништва.
Село је расли у подјенакој мери новим досељавањем, рађањем и разгранавањем родова. У време Кочине Крајине овамо је досељено 7 родова, за време Првог устанка 10 родова а после 1815. године 13 родова.

Порекло породица:

Редни број–презиме (огранци)-одакле су досељени-Крсна слава.

Досељени у периоду од 1690. до 1736. године:

-19, Божићи, Студеница (Косово), Усековање.

Досељени у периоду од 1737. до 1787. године:

-112, Дамњановићи (Дамњановићи, Жикићи, Радовановићи, Радојевићи, Живадиновићи, Петровићи, Николичићи – Јовановићи и Стевановићи, Златановићи – Миловановићи и Милошевићи и Николићи), Врање, Никољдан.
-128, Јеремићи (Милошевићи и Милутиновићи), Нови Пазар, Лучиндан.
-135, Јојићи, Ботуња (Жупа), Ђурђевдан.
-186, Пљачковићи (Ђорђевићи и Миловановићи), Пећ, Никољдан.
-204, Скорупићи (Миливојевићи – Ђорђевићи, Недељковићи, Павловићи и Поповићи, затим Рајићи, Живановићи, Живковићи, Илићи и Пантелићи), Сјеница, Јовањдан.

Досељени у периоду од 1788. до 1803. године:

-258, Васиљевићи (Вајкићи), Корман, Андријевдан.
-331, Јаковљевићи, Митровица (Косово), Никољдан.
-453, Петрићевићи (Милосављевићи, Сретеновићи и Павловићи), Параћин, Аранђеловдан.
-480, Рашковићи, Рашка, Аранђеловдан.
-542, Цветковићи (Станковићи, Арсичићи и Вукајловићи), Лесковац, Аранђеловдан.
-548, Шарчевићи (Милојевићи, Танасијевићи, Радосављевићи и Јовановићи), Сјеница; Никољдан.

Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:

-587, Борчићи, Крајина, Ђурђевдан.
-593, Бркићи (Милићи), Сјеница, Аранђеловдан.
-715, Илићи, Штипље (Белица), Ђурђевдан.
-754, Јоковићи (Лукићи-Миловановићи), Дренова (Жупа), Никољдан.
-788, Лазићи, Књажевац, Никољдан.
-877, Миљковићи (Вучићи, Вучићевци и Вучићевићи), Крајина, Благовести.
-897, Никодијевићи, Врање, Ђурђевдан.
-955, Поповићи (Аранђеловићи, Поповићи и Толићи), Жупа (Крушевац), Аранђеловдан.
-1017, Симићи, Пирот, Никољдан.
-1039, Стевановићи, Крајина, Ђурђевдан.

Досељени у периоду од 1815. до 1903. године:

-1177, Веселиновићи (Павловићи и Поповићи), Ресава, Ђурђевдан.
-1324, Николићи (Симићи), Голеш (Македонија), Никољдан.
-1525, Павловићи, непознато (Цветојевац), Св. Петка.
-1563, Недељковићи, Куманово (Македонија), Алимпијевдан.
-1665, Милорадовићи, непознато (Лужница), Ђурђевдан.
-1705, Миливојевићи, Вучковица (Гружа), Ђурђевдан.
-1797, Стевановићи, непознато (Ресник), Лучиндан.
-1887, Митровићи, Комарице (Осаница), Никољдан.
-1926, Мијаиловићи, непознато (Кијево), Никољдан.
-2079, Даниловићи, Сјеница, Никољдан.
-2239, Окановићи (Роми), непознато, досељени 1863. године, Св. Василије.
-2302, Николићи (Цинцари), Кожане (Македонија), досељени 1899. године, не славе.

Остали подаци о селу.

-Ботуње је 1903. године имало 36 родова у 189 домова са 1058 становника, по један род ромски и цинцарски. Године 1910. број домова износио је 210 а број становника 1244. На дан 31. јануара 1921. године у Ботуњу је живело 1046 становника.

Село има два гробља; једно је у Крушарима у Церјаку – за тај крај а друго је на Чукари – за све остале крајеве села.
У Порти у Церјаку имају четири трпезаре.
Литија се носи на Ђурђеван. Заветина су Младенци.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Коментари (5)

  • Лепеничанин

    Запажање са блога http://vajat.blogspot.com: у великом броју топонима, назив из корена “ботун” (вероватно значење те речи је нешто као локва или бара) јавља се у пару са називом из корена “лепеница” (леп значи блато).
    Тако имамо:
    Ботуње код Крагујевца на реци Лепеници
    Ботуња код Бруса; а суседно село је Лепенац
    Ботуња у Ушинцу код Врања; а недалеко је село Лепеница
    Ботун код Крешева и Ботуња код Фојнице у Босни су села, док је Лепеница река (и средњовековна жупа, први пут забележена у историји малтене истовремено кад и она у Шумадији), која протиче кроз Крешево и улива се у Фојничку реку.

    Занимљиво је и то да више села са кореном Ботуње има и историјски значај за српски народ:

    Ботуње код Крагујевца је родно место Младена Миловановића, господар-Младена из Првог српског устанка, првог Карађорђевог сарадника; а само село је узело живо учешће како у Кочиној Крајини тако и у устанку под Карађорђем.
    – Ботун у Зети је родно место Иванбега Црнојевића
    – Ботуње у Босни је припадало жупи Лепеници, једној од најзначајних и средишњих жупа средњовековне босанске државе.

    Одговори
  • Лепеничанин

    Ваљало би проверити да ли је у текст добро унет податак о првој породици досељеној у доба од Кочине крајине до Првог устанка (1788-1803).

    На списку нема презимена Вељковић, досељени од Пирота, слава св Никола? Уместо њих су Васиљевићи, Корман, Андријевдан.

    Такође родовско презиме једне од најстаријих породица гласи Скорупаћи.

    Одговори
  • Милодан

    Проверио сам. Нисам погрешио. Између Скорупића (на страни 223) и Васиљевића (страна 226) нема породица у Ботуњу у књизи „Лепеница“ где је табеларно приказан редослед досељавања по временским периодима у сва насеља Лепенице, укључујући и настале огранке, који су приказани у текстуалном делу.
    Поздрав!

    Одговори
  • Slavica

    није тачно да је род Младена Миловановића изумрео. Наиме, братанац Младена Миловановића, војвода београдске посаде Јовица Миловановић био је од 1810. ожењен Карађорђевом кћерком Полексијом. Они су имали сина Луку, од кога моја породица води порекло. По њему смо се сви презивали Лукићи, ја сам тако и уписана у књигу држављања у Ботуњу, а касније је презиме промењено у Милановић. Тако да има још нас живих потомака, ту су и моја деца Стеван и Милица, такође и сестра Драгица, па њена ћерка Јелена и син Небојша, па ћерке мог брата – Маја и Весна.

    Одговори
  • Милодан

    Славица!

    Ако је тако као што сте написали је томе немам шта да додам или одузмем. У књигама је написано управо како је овде пренето, што не значи да мора бити тачно. Грешке су могуће и оне као такве нису искључене.
    Поздрав!
    Слободан Милић, Милодан

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top