Poreklo stanovništva sela Simićevo (raniji naziv do 1947. godine Rakinac Moravski), opština Žabari – Braničevski okrug. Prema knjizi Dr. Mihaila J. Miladinovića „Požarevačka Morava“ izdanje iz 1928. godine. Priredio saradnik portala Poreklo Aleksandar Aksić Šarko.
Položaj sela.
Selo je većim delom na Svilajnačkom Drumu. Na jugu se pruža do Gostilovačkog Potoka, 2km. do Žabara.
Vode.
U selu nema izvora, ali na obližnjem brdu ima nekoliko izvora, od kojih su samo dva jaka i njihovi potoci stižu do Resavčine. To su: Ćurčijevski i Gostilovački.
Zemlje i šume.
Delovi atara sa šumom i njivama zovu se: Kusjak, Velika Mrtvica, Jasenova Bara, Ličina, Bučje, Konić, Rasje, Staro Blato i Duganovica. Ova poslednja je do 1864. g. bila bara, pa je velika kiša snela zemlju sa brda i ispunila ovu baru koja tada posta opštinskom zemljom.
Tip sela.
Selo je zbijenog tipa sa oblikom drumskog sela, izuzevši zapadni deo, pored Resavčine, koji je timočkog tipa. Podeljeno je u male koje nose ime rodova: Kojića, Kršljana, Palijana, Miletića, Rajkovića, Boškovića, Đuričića, Šarkovića, Šaronjića, Grozdanovića, Čupića i Tošića. Istočno od druma su: Vlaška, Ciganska Vlajića i Krajinska. Najveća je Vlaška Mala sa 98 kuća, pa Palijanska sa 95, Kojićska sa 40, a ostale su manje. U selu ima svega 603 kuće, sa 3360 duša.
Ime selu.
Meštani pričaju da je selo dobilo ime po osnivaču, nekom Raki, koji je došao sa Kosova, i osnovao selo blizu Morave, skupivši zbeg od nekoliko koliba. Nu kako ne znaju ništa bliže o tome Raki ni o njegovim potomcima (a selo nije tako staro da se to moglo vremenom zaboraviti) to izgleda da je ovaj „osnivač“ dobio ime po selu a ne selo po njemu. Prvo naselje bilo je 6 km. zapadno od današnjeg, blizu Morave, na današnjem „Starom Selu“. Odatle su se 1830. g. po naredbi vlasti preselili na današnje mesto. Po aračkim spiskovima od 1822 g. Rakinac je tada imao 67 domova. Mesto gde je sada Rakinac pre naseljavanja bilo je pokriveno šumom i zvalo se Ruskovo. Severoistočno od Ruskova, bilo je selo Ćurćijevo, gde su živeli većinom Vlasi (po popisu od 1822. g. bilo je u selu Ćurćijevu 25 kuća). Kad su Rakinčani preselili iz starog Rakinca u današnjei, naređeno je selu Ćurćijevu da sa brda siđu na Svilajnački Drum, i da se nasele u Rakinac. Tako su se ova dva sela spojila i Vlasi iz Ćurćijeva nasele se na severo-istočnom kraju Rakinca i njihovi potomci sačinjavaju današnju Rakinačku-Vlašku Malu. Mesto gde je bilo nekada Ćurćijevo zove se sada Staro Selo.
Seoska slava.
Seoska je slava (zavetina) Duhovi, a preslava Spasovdan. Ovo su zajedničke slave celom selu, a pored njih imaju Srbi i Vlasi zasebno po jednu slavu, koju su imali dok su bili u svojim „starim selima“. U Rakincu ima sada od celokupnog stanovništva oko 1/8 Vlaha, ali se oni vrlo malo razlikuju od Srba i uskoro će se sasvim posrbiti, a i sad sebe smatraju za Srbe i tako su se pri popisu stanovništva zapisali.
Srpski Rodovi su:
Rakići (Matići, Janićijevići 16 k., Sv. Đurđic). Nepoznato poreklo; smatraju ih za stare doseljenike. Kuće su im u sredini sela.
Kojići (Mratinkovići, Živkovići 42 k., Sv. Mrata), doselili se oko 1730. godine iz Azanje (smederevske).
Palijani-Poljani (Manojlovići, Stanišići, Radišići, Ivanovići, Vojinovići, Blagojevići, Radojevići, Jovići 95 k., Sv. Nikola), doseljeni 1740. godine iz okoline Prizrena.
Kršljani (Matejići, Stepanovići, Radovanovići, Radojkovići, Radivojevići 25 k., Sv. Đurđic), doselili su se iz sela Velika Krsna kod Mladenovca oko 1760. godine.
Vlajići (Stojanovići, Ivanovići, Jovanovići 40 k., Sv. Trifun), doselili su se iz okoline Peći oko 1760. godine.
Šaronjići (Marjanovići, Lazarevići, Senići, Radišići 55 k, Sv. Jovan), doselili su se sa Kosova, padina Šar-planine oko 1770. godine.
Boškovići (Ilići, Životići, Obradovići, Brankovići, Markovići 20 k., Sv. Nikola), rod su sa Palijanima, doselili su se iz okoline Prizrena oko 1780. godine.
Mijajlovići (Rankovići, Milanovići, Miloševići 15 k., Sv. Luka), doselili su se iz okoline Đakovice oko 1780. godine.
Krajinci (Stanojevići, Brankovići, Markovići, Pacići, Stajići, Simići 16 k., Sv. Nikola), doselili su se u vreme Kočine Krajine oko 1790. godine iz Timočke Krajine, selo Sikola.
Đuričići (Ranisavljevići, Stajići, Stojanovići, Miloševići, Miloradovići 15 k., Sv. Jovan), poreklom su iz okoline Prištine, a doselili su se oko 1790. godine.
Šarkovići-Šarčevići (Milivojevići 10 k., Sv. Luka), poreklom su sa padina Šar-planine, odakle su se doselili oko 1800. godine.
Skokići (Milići, Miloševići 25 k., Sv. Arhanđel), poreklom su iz okoline Skoplja, a doselili su se oko 1800. godine.
Reljići (Milićevići, Ivanovići, Stevanovići, Nikolići 20 k., Sv. Nikola), doselili se iz okoline Kosovske Mitrovice – region Trepča u vreme Prvog srpskog ustanka.
Bugari (Colići, Perići, Nikolići, Vitkovići), doseljeni su iz Malog Izvora u Timočkoj Krajiniu vreme Prvog srpskog ustanka. S njima su u srodstvu i istog su porekla Grozdanovići, Pajkići i Netkovići, koji su došli dvadeset godina kasnije iz istog mesta.
Čupići (Nocići, Mladenovići 8 k., Sv. Andreja); doseljeni su iz Resave u vreme Prvog srpskog ustanka.
Vlaški rodovi su:
Grujići (Stojanovići, Novakovići, Jovanovići), poreklom su iz okoline Zaječara, a doselili su se u vreme Prvog srpskog ustanka.
Bulutići (Andrejići 8 k, Sv. Petkovica), doseljeni iz okoline Zaječara u vreme Prvog srpskog ustanka.
Jevtići (6 k., Sv. Jovan), došli iz Crne Reke.
Stankuljevi (6 k., Velika Gospođa), iz sela Dobro Polje u Crnoj Reci.
Avramovići (8 k., Sv. Alimpije); iz Vlakonja u Timočkoj Krajini.
Brežanci (Stojanovići 6 k., Sv. Petkovica); iz Brežana kod Požarevca.
Janoševići (6 k., Sv. Petkovica); iz Šarbana u Timočkoj Krajini.
Nestrovići (5 k., Sv. Petkovica); iz Osnića u Timočkoj Krajini.
Aranđelovići (5 k., Sv. Arhanđel); iz Grljana u Timočkoj Krajini.
Dobrnjci (1 k., Sv. Arhanđel); iz Dobrinje na Mlavi, bilo ih je više pa su izumrli.
Bukurovci (25 k., Vavedenje); iz Prljige u Timočkoj Krajini.
Nikolići (14 k., Sv. Nikola); iz zaječarskog sreza.
Jankovići (2 k., Sv. Nikola); iz Crne Reke.
Kerići (3 k., Sv. Nikola); iz okoline Zaječara.
Ove vlaške porodice doselili su se u Ćurćijevo pre nego je Rakinac preseljen na današnje mesto. Većina je preseljena početkom XIX veka, naročito posle propasti Hajduk-Veljkove, kada su bežali od turskog zuluma, i ovde našli više bezbednosti a uz to i rodnu zemlju, pogodnu i za zemljoradnju i za stočarstvo, čime su se oni podjednako zanimali. Sve vlaške porodice su sad posrbljene.
Kad se Rakinac iz Starog Sela preselio na današnje mesto ubrzo su se doselili i iz Velikog Orašja (smederevski) Mitarići (sada razgranati kao: Milići, Milovanovići, Stanojlovići, Ilići). Ima ih 15 kuća, slava Sv. Đurđic.
U isto vreme su se doselili Cigani: Petkovići, Filipovići i Nikolići. Ima ih 13 kuća. Slave Petkovicu; doseljeni su iz okolnih sela. Većinom su kovači, a neki se od njih bave i zemljoradnjom.
IZVOR: Mihajlo J. Miladinović, „Pošarevačka Morava“ i sr.wikipedia.org/sr/Simićevo.
17. oktobar 2020. u 04:17
kkkkkk
Žao mi je što moram reći, ali ovde ima mnogo netačnosti koje uglavnom proističu iz neznanja, ali ima i podvala u skladu sa antisrpskom politikom koja se vodi posle “oslobođenja”. Recimo…broj stanovnika – ne popisuju gasterbajtere, ne popisuju većinu stanovnika. Tako, srkva je popisala preko 1000 domova koji se ovde vode kao slavarske kuće koje žive ovde ili u inostranstvu na privremenom radu, a patriotske popisivačke trupe kažu da ima tek preko 1000 duša.
ima i još mnogo podvala koje stvaraju lažnu sliku na štetu žitelja. Takođe, nema ničeg protežirajućeg za selo i meštane, a ima mnogo toga dobrog da se kaže, simićevci su to zaista zaslužili, što potvrđuje i ugled kod žitelja susednih sela, koji od ove administracije doživljavaju isto što i simićevci!.. I oni u proseku ne postoje ! Nadam se da se neće uskoro utvrditi da su njiohove kuće davno napuštene, a kao dokaz toga – nema ih na popisu stanovništva, što potvrđuje i ovaj tekst na vikipediji. Da samo podsetim, srbima se još uvek sudi na osnovu izveštaja novinara, a ne na osnovu činjeničnih dokaza !!!
17. oktobar 2020. u 04:21
kkkkkk
Naravno, pogrešno sam se izrazio: reč nadam se bih zamenio sa reč očekujem, nikako tu ne bih napisao reč plašim se !!!
17. oktobar 2020. u 04:51
Vlada Marković
Žao mi je što moram reći, ali ovde ima mnogo netačnosti, koje proističu prvenstveno iz neznanja. Nisam siguran čak ni da autori ovog teksta imaju nameru da Simićevo i simićevce predstave na pravi način, jer nije rečeno mnogo toga dobrog što su naši preci uradili ili rekli.
Nisam primetio čak ni osnovno poštovanje istine i zasluga naših meštana, koje su Simićevo i simićevce stavili u red najpoštovanijih radnika u miru a ratnika u ratu, u red srazmerno velikih nosioca kulturnog i privrednog razvoja našeg kraja, što i te kako poštuju naše drage komšije iz susednih sela i oklnih gradova, u čije razvoje su svoje znanje i trud uložili naši sugrađani…
Primetio sam da se forsiraju tekovine naše administracije oličene prvenstveno u popisu stanovništva, čime se bezobrazno tvrdi da nas ima jedva preko hiljadu. Ako već traljavo to rade, zašto ne odu u naš Hram Svetog Ilije da vide da naše selo ima oko hiljadu slavarskih kuća, a svaka od njih u proseku po tri generacija, što je otprilike 5 – 6 članova domaćinstva. Kako su oni to utvrdili da nas sve ukupno ima jedva preko hiljadu ? A tvorci oveog vikipedijskog teksta proturaju lažne podatke o nama, gde javnosti obznanjuju da MI, SIMIĆEVCI, U PROSEKU NE POSTOJIMO !!!
9. april 2021. u 04:40
Zlatan
Molim vas, da li znate ko bi mogao da mi kaže ili uputi na čoveka koji bi znao odakle su Arsići koji slave Svetog Nikolu a i odakle nadimak Mulini. Hvala unapred