Порекло презимена, село Белошевац (Пивара – Крагујевац)

22. март 2015.

коментара: 2

Порекло становништва села Белошевац, Градска општина Пивара, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Beloševac

Положај села.

Белошеавац је на пола сата хода јужно од Крагујевца, на обема странама реке Ждраљице и друма, који води за Крагујевац и Јагодину. Река дели село на два сасвим одвојена дела, од којих би свако себе могао чинити село Ови делови су међусобно удаљени око 2,5 км.
На десној обали реке и са обе стране Јагодинског Друма је Бугар-мала, на коси која чини развође Ждраљици и Трмбаском Потоку. На левој страни су три махале: Брђанска (Брђани), Средња и Милићка (Милићи, Милићани). Све су оне на темену косе која дели води Ждраљици и Ердечици. Ждраљица ретко плави имања у долинској равни. Али кад набуја, врло је опасна због брзине и велике снаге. Тада она носи камење, сатире поља, односи воденице и толико је брза и јака, да је ни најбољи коњ не може пребродити. Сеоски потоци, којих има неколико, не наносе ни селу ни кућама никакве штете.

Воде.

Белошевац се снабдева водом из бунара и копаних ђермова. У Белошевцу су три јака извора и то: Сретеновићка Чешма у Бугар-мали, Шабовски Бунар у Средњој и Милићки у Милићкој Мали. Једино су Брђани без живе воде – извора па су због тога мештани ископали 10 ђермова.

Земље и шуме.

Имања су растурена око села а има их и у самом селу између његових делова на супротним странама Ждраљице. Шума је само у Лепеници а најбоље ливаде такође али и поред Ждраљице.
Сесоки атар је величине 766 хектара, од тога зиратне земље 624 ха – њива 474 и ливада 150 хектара – док шума са утрином има 131 хектара. У белошевачком атару своја имања имају Баљковчани и Крагујевчани а мештани Белошевца имају својих земаља у атарима Крагујевца, Ждраљице, Баљковца и Доње Сабанте.

Тип села.

Куће Бугар-мале готово су ушорене: Остале три махале, на левој страни Ждраљице имају свака по једну улицу, која води гребеном косе и у којој су куће такође ушорене. Најлепша ушореност је у Средњој Мали.

Име селу.

Белошевчани на три начина објашњавају постанак имена свога села. Једни кажу да је овде живео на свом имању турски спахија Белош, по чијем су имену најпре назване његове ливаде Белошеве, па је доцније тај назив пренесено на цели село – Белошевац. Други причају да је у овом селу био неки сељак, који се правио сувише мудар. Мештани, да би га исмејали, износоше му једном приликом одерана и кречом намазана врапца, па г упиташе која је то птица? „Бела шева“, одговори озбиљно сеоски „мудрац“ од чега сви присутни прснуше у смех. Од тог доба назваше сељани свога особењака „Белошевац“ Крагујевчани пренесоше из подсмеха тај надимак на цело село. Трећи веле да је име селу дао први досељен род, који је овамо дошао из села Белошевца на Косову, у области Ситнице. То су били Папићи, који су се утрли, а селу је остало име које су они донели.

Старине у селу.

У белошевачком атару има остатака Старог Друма из турског времена, који се није поклапао са данашњим путевима На турску владавину опомиње име поља Пашалук, које је припадало неком паши у Крагујевцу.

Постанак села и порекло становништва.

Белошевац су основали Папићи (или Павићи), који су се овамо доселили крајем 17. века. Они су прешли у Србију на Рашкој одакле су се упутили ка Краљеву а из Краљева према Крагујевцу, у чијој близини су остали у збегу. Други део овог рода – Пејићани – отишли су до Ваљева и близу њега основали насеље Белошевац. Скоро 40 година после Папића добегли су овамо Милићани, Шабовићи, Катанчевићи, Ужаревићи и Милутиновићи.
Белошевац е први пут помиње у Карађорђевом Деловодном Протоколу од 1813. године, затим у Уписнику 1818. године и Пописнику 1822. године. Он се налази у списку села у Вуковој Даници – 1827. године, у Пирховом Путовању 1829. године и Гавриловићевом Речнику од 1846. године. На свим местима назив места је правилно написан а у оригиналу Пирховог Путовања као Beloschewac. Од карата до 1853. године унесен је само на Руску из 1831. године.
Село је расло готово у подједнакој мери новим досељавањима и рађањем. За време Кочине Крајине добегло је овамо 6 родова, у доба Првог устанка 13 родова а после 1815. године дошло је 11 родова.

Порекло породица:

Редни број–презиме (огранци)-одакле су досељени-Крсна слава.
Досељени у периоду од 1737. до 1787. године:
-138, Катанчевићи (Марјановићи, Глишићи и Пауновићи-Павловићи), Лопате (Црна Гора) Јовањдан.
-155, Милићани (Мелентијевићи, Арсенијевићи, Васиљевићи, Милосављевићи и Поповићи), Кучи (Црна Гора), Митровдан.
-164, Милутиновићи (Димитријевићи и Срећковићи), Колашин (Црна Гора), Јовањдан.
-225, Ужаревићи (Јовановићи, Ђорђевићи и Димитријевићи), Лесковац, Никољдан.
Породице досељене у периоду од 1788. до 1803. године:
-251, Богдановићи (Марковићи и Богдановићи), Призрен, Никољдан.
-288, Гојковићи, Стари Влах (ужичко-моравички округ), Стевањдан.
-348, Клокарци (Алексићи и Јовановићи), Клока (Јасеница), Св. Врачи.
-356, Крљићи (Новичићи, Ђенадићи, Савковићи – опште презиме им је и Радовановићи), Нови Пазар, Никољдан.
-519, Стубљанићи (Атанасковићи), Стубље (доњи слив Голијске Мораве), Ђурђевдан.
Породице досељене у периоду од 1804. до 1814. године:
-561, Антонијевићи (опште презиме и Антоновићи), Стари Влах (ужичко-моравички округ), Ђурђевдан.
-645, Гојковићи (Јовичићи и Радичевићи), Пива (Црна Гора), Јовањдан.
-669, Дробњаци (Томићи), Дробњаци (Црна Гора), Ђурђевдан.
-732, Јевремовићи (Мијаиловићи), Пирот, Никољдан.
-748, Јовићи (Тодоровићи), Црна Гора, Стевањдан.
-780, Кулизићи (Лазаревићи и Нешковићи), Колашин (Стара Србија), Мратиндан.
-829, Милановићи, Ровине (Црна Гора), Никољдан.
-831, Миленковићи (Миленковићи и Недељковићи), Црна Гора, Никољдан.
-844, Милићевићи, Црна Гора, Јовањдан.
-882, Митровићи, Црна Гора, Алимпијевдан.
-967, Раденковићи (Марковићи), Стари Влах (ужичко-моравички округ), Св. Јоаким и Ана.
-1000, Рваћани (Алексићи, Милановићи, Миливојевићи и Николићи-Симовићи), Хрватска, Ђурђевдан.
-1020, Симовићи, Морача (Црна Гора), Лазаревдан.
Породице досељене у периоду од 1815. до 1903. године:
-1198, Радивојевићи, Црна Гора, Аранђеловдан.
-1221, Ибровци (Радовановићи и Тодоровићи), Студеница (Ибар), Никољдан.
-1301, Моравци (Ратковићи), Стари Влах (ужичко-моравички округ), Ђурђевдан.
-1516, Дамњановићи, Врбава (Гружа), Никољдан.
-1607, Пешићи, Куманово (Македонија), Ђурђевдан.
-1619, Луковићи, непознато (Доња Сабанта), Лучиндан.
-1780, Максимовићи, Велика Пчелица (Лугомир), Аранђеловдан.
-1924, Максимовићи, Букуровац (Осаница), Никољдан.
-1946, Васићи, Крајина, Никољдан.
-1998, Трифуновићи, Херцеговина, Никољдан.

Остали подаци о селу.

-Године 1903. у Белошевцу је живело 35 родова у 105 домова са 651 становника. Године 1910. број кућа је износио је 120 а број душа 819 док је 1921. године у селу било 802 становника.
Белошевчани сахрањују своје мртве у два гробља. Једно је на левој страни Ждраљице у које се укопавају Милићка, Средња и Бугар-мала а осим њих и баљковачки Банковићи и Бојанићи. Друго је на десној страни реке. Оно је заједничко з абелошевачку Бугар-малу, баљковачке Речане и за трмбаски заселак Ждраљицу.
Литија се носи на Први дан Духова а заветина су Младенци.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Dobar dan. Od Perice Bugarina Uzarevica, iz naselja Belosevac, iz Kragujevca su potomci Petrovici, koji slave Nikoljdan i zive u Bugar-mali. Zasto se oni ne pominju? Hvala unapred na odgovoru.

    • Милодан

      Катарина!

      Бог Ти добро дао.
      Ова књига о родовима у Лепеници је мало незгодна, тако да је могућ превид у прегледу родова. Потрудићу се да ових дана проверим да ли је до мене или до писца књиге, па ћу Те обавестити.

      Поздрав!