Порекло презимена, село Бадњевац (Баточина) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Бадњевац, општина Баточина – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник П Порекло становништва села Бадњевац, општина Баточина – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник П Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Бадњевац (Баточина)

Порекло презимена, село Бадњевац (Баточина)

BadnjevacПорекло становништва села Бадњевац, општина Баточина – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Бадњевац је на обема странама реке Лепенице и железничке пруге Лапово – Краљево. Идући Крагујевцу на десној страни реке и пруге Горња и Доња, а на левој Миљковски Крај. Куће Горњег Краја са на странама брда Џебеља и Бобишта са обеју страна потока Бачевара. Доњи Крај је на двема косама од којих једна дели воде потоцима Бачевару и Павлишу а друга чини развође између овог другог и Смрдана. Један део кућа Доњега Краја, тзв Савићка Мала простире се по брду Брдњацима. Неколико кућа – црква, школа, општинска судница, железничка станица и једна механа – Горњег Краја спуштено је у саму раван лепеначке долине. Миљковски Крај је по странама брда Шупљаје.

Воде.

Лепеница је приликом великих поплава врло опасна, јер за кратко време набуја, потопи раван и уништи све пољске усеве. Горњем Крају наноси доста штете и поток Бачевар. Павлиш лева и Рогачки Поток, десна притока Лепенице не изливају се никада из својих корита.
Мештани потребу за водом подмирују највећим делом из копаних ђермова којих има око 90 а мањим делом из извора и чесама. Међу изворима истичу се својом јачином: Чесма, Стублина и Слатина у Горњем Крају. Рогачки и Нешићки Бунар у Миљковском Крају незнатнији су.

Земље и шуме.

Бадњевачка поља су између појединих крајева или ван села, иза кућа, најдаље до час и 15 минута хода.
Под њивама у Бадњевцу је простор од 1374 хектара, под ливадама је 350, на шуме и утрине долази 230 ха – где су урачуната и 4 хектара сеоске шуме са утринама на Голишту. Цео атар захвата површину од 1964 хектара а само зиратно земљиште 1734 ха.
Бадњевчани имају својих имања у атарима Сипића, Никшића, Великог и Малог Крчмара. У бадњевачком атару имају нешто поља само Сипићани и Крчмарци.

Тип села.

Бадњевац је разбијен у два дела – на супротним странама Лепенице, а три краја од којих Горњи Крај има две махале а доњи пет. Осим тога у Доњем Крају имају груписаних кућа појединих родова.

Име селу.

О постанку сеоског имена постоји оваква прича: Када је село већ основано освануше једног дана у пољу између Бадњевца и Жировнице неки „Бугари“ из села Раковице и Влаовића у Бугарској. Оснивачи се изненадише њиховим доласком, наљутише се што су заузели најбољу питомину те одлучише да их одатле силом растерају. Ради дога отидоше кнезу Цукићу и упиташе га за савет, шта да раде са непознатим дошљацима. Он им рече, да их не дирају до Божића, док не виде које су вере. Ако су хришћани, нека их оставе где су; ако нису нека их растерају и спале. Кад би на Бадњи дан, „Бугари“ однесоше сваки у своју колибу сламу и бадњак. Ово је јако обрадовало осниваче Бадњевца те оставише дошљаке на миру а поља која су ови заузели назваше Бадњеваком. Доцније се спријатељише и договрише да се досељеници преселе у подножје Шупљаје а поља у равни поделише сразмерно броју домова. По имену тога поља назваче и своје заједничко село – Бадњевац.

Старине у селу.

Старине у Бадњевцу су из средњовековног српског доба. Ту спадају Бело Гробље на Каменишу, које је добило име по белим каменовима, која су овде до скоро налажена; Гробљишта у Голишићу – у Миљковском Крају. Црквина на Шупљаји на десној и Црквина на Бачеву на левој страни реке Лепенице; Џидовско Гробље на Голишту и Џидовско Гробље у Коњевцу. У равни лепеничке долине налажене су раније читаве гомиле каменог оруђа из праисторијског доба.

Постанак села и порекло становништва.

Бадњевац је основан почетком 18. века и спада у насеља чији се постанак своди на Прву сеобу нашег народа извршену под патријархом Арсенијем III Црнојевиићем. Он се први пут помиње код Лангера 1729. године, међу хајдучким селима као Batmevaz а у нашој литератури најпре у Вуковој „Даници“ 1827. године у којој је објављен резултат пописа села, кућа, пореских – ожењених и арачких лица у Србији 1822. године. Тај списак објавио је Пирх у опису свога пута по Србији 1829. године. Код Вука је назив села правилно написан, а код Пирха је неписано Badnjewaz.
Како је Бадњевац тако раног датума он није постао од збегова, већ су се његови оснивачи доселили овамо из Ресника и заузели доле незаузето земљиште, да ни би и даље били на удару Турцима. Ти оснивачки родови су: Бабићи, Божићи, Балтићи, Маријићи, Петровићи (Ђорђевићи) и Савићи су дошли у Ресник са Косова, а око половине 18. века прешли у Бадњевац.
Бадњевац је у подједнакој мери растао рађањем и новим досељавањима, које и данас траје. За веме Кочине Крајине доселило се 12 родова, у доба Првог устанка 6 родова а после 1815. године 15 родова.

Порекло породица:

Редни број–презиме (огранци)-одакле су досељени-Крсна слава
Досељени у периоду од 1737 до 1767. године:
-16, Бабићи, Колашин (Стара Србија), Мратиндан
-19, Божићи, Студеница (Косово), Усековање
-38, Карићи (Балтићи, Милошевићи, Стевановићи, Гајићи, Петровићи и Карићи), Студеница (Косово), Стевањдан.
-44, Маријићи (Павловићи), Митровица (Косово), Никољдан.
-60, Петровићи (Петровићи и Миловановићи-Каранатићи), Студеница (Косово), Ђурђевдан.
-67, Савићи, Митровица (Косово), Никољдан.
Породице досељене у периоду од 1788. до 1803. године:
-234, Антонијевићи (Матићи-Марковићи, Обрадовићи-Станчићи, Антонијевићи, Мијајловићи и Обрадовићи), Раковица (Бугарска), Никољдан.
-255, Братковићи (Братковићи, Золићи и од њих Миловановићи, Петковићи, Павловићи и Јововићи; затим: Бошковићи, Јотковићи и Стојановићи), Раковица (Бугарска), Никољдан.
-262, Величковићи (Илићи), Раковица (Бугарска), Никољдан.
-276, Вучићи, Раковица (Бугарска), Никољдан.
-303, Драгојевићи (Крстићи и Драгојевићи), Раковица (Бугарска), Никољдан.
-364, Лазићи, Раковица (Бугарска), Аранђеловдан.
-381, Маркићевићи, Раковица (Бугарска), Никољдан.
-412, Миљковићи (Миљковићи, Радојковићи,Ђорђевићи и Петковићи), Раковица (Бугарска), Ђурђевдан.
-426, Нешићи (Вучковићи), Влаовић (Бугарска), Јовањдан.
-420, Младеновићи (Младеновићи и Манчићи-Живковићи), Раковица (Бугарска), Никољдан.
-508, Стевановићи (Милојевићи, Стевановићи и Петровићи-Станковићи), Раковица (Бугарска), Никољдан.
-534, Ћосићи (Обрадовићи и Ћосићи), Раковица (Бугарска), Никољдан и Ђурђевдан.
-541, Цветковићи (Терзићи, Срећковићи и Цветковићи), Раковица (Бугарска), Св. Петка.
Породице досељене у периоду од 1804. до 1814. године:
-735, Јеличићи (Мијаиловићи), Јовац (доњи слив Велике Мораве), Лучиндан.
-736, Јовановићи, Бајина Башта, Цвети и Лазаревдан.
-867, Милошевићи (Радосављевићи-Живковићи и Радосављевићи, Тетово (Македонија), Ђурђевдан.
-873, Милутиновићи (Милићи, Милутиноићи и Николићи), Митровица (Косово), Св. Петка.
-884, Мичокићи (Маринковићи), Митровица (Косово), Ђурђевдан.
-1076, Тотићи (Недељковићи), Митровица (Косово), Аранђеловдан.
Породице досељене у периоду од 1815. до 1903. године.
Досељени 1823. године:
-1192, Милосављевићи, Срем, Никољдан.
Досељени 1829. године:
-1229, Радићи, Комарице (Осаница), Св. Врачи.
Досељени 1843. године:
-1371, Крџалићи (Ђелићи), Ловци (Осаница), Никољдан.
Досељени 1848. године:
-1410, Трифуновићи, непознато (Чумић), Никољдан.
Досељени 1858. године:
-1513, Благојевићи, Радошин (доњи слив Велике Мораве), Алимпијевдан.
Досељени 1868. године:
-1693, Стојановићи, непознато (Прњавор). Никољдан.
Досељени 1873. године:
-1770, Ђорђевићи, непознато (Сипић), Стевањдан.
Досељени 1877. године:
-1837, Милановићи, Белица, Морава беличка), Петровдан.
-Досељени 1880. године:
-1879, Петровићи, Бело Поље (Стара Србија), Никољдан.
Досељени 1881. године:
-1897, Станимировићи, непознато (Милатовц), Мратиндан.
Досељени 1883. године:
-1931, Милојковићи (Бабићи), непознато (Јовановац), Ђурђевдан.
Досељени 1893. године:
-2059, Ђорићи, непознато (Жировница), Ваведење.

Остали подаци о селу.

У селу је 1903. године било 39 родова са 278 домова у којима је, крајем 1900. године било 1674 становника: Године 1910. Бадњевац је имао 332 куће са 1880 душа а крајем јануара 1921. године у њему је живело 1624 становника.
Данашње сеоско гробље је на Голишту, старо је било у низини поред Лепенице, у пољу Бадњеваку.
Сеска црква спада међу најлепше по селима у Србији. У њеној порти је велики трсевар под који може стати 200 људи.
Сеоска слава је Недеља пре Духова а преслава су Младенци.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top