Порекло презимена, село Ново Село (Велика Плана)

16. март 2015.

коментара: 2

Novo-Selo,-crkva-SvПорекло становништва села Ново Село (по књизи и ранији назив Нови Аџибеговац), општина Велика Плана – Подунавски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ново Село је на левј страни Лепенице и Велике Мораве. Од прве је удаљено 1,5 километра према западу а од друге око 3 километра ка југозападу. Сеоске куће су са обе стране Цариградског Друма и железничке пруге Београд – Ниш; оне су готово у речној равни а само је мали број њихов на прелому страна и долине.

Воде.

Кроз село тече са запада на исток поток Гибавица која се улива у моравиште – моравску мртвају – Глоговачко Блато и који прима са леве стране поток Шупењак. Ови потоци не причињавају никада знатније штете сеоским пољима. Велика Морава и Лепеница плаве понекад али њихове воде не може да досегне до сеоксих кућа.
Становништво се за све потребе служи само водом из копаних ђермова. Ретко која га кућа нема. У њима вода расте или опада према водостају Велике Мораве, али не пресушује чак ни за време најсувљих лета.

Земље и шуме.

Поља и шуме су већином у непосредној близини око села, али до најдаљих се мора ходати читав час и по. Ново Село има у простору 1238,4 хектара од чега је под њивама и воћњацима 1070,35 ха, под ливадама 54 а под шумама и утринама 113,95 хектара. Овде се урачунава и заједничка сеоска шума у Алији, која захвата 14,04 хектара. Сва зиратна земља је у другом зиратном а сва шума у другом шумском реду. У атару Новог Села имају своју земљу мештани Ракинца, Радовања, Марковца, Старог Села на левом сливу, као и Кушиљева или Глоговца на десном сливу Велике Мораве. Мештани Новог Села припада доста земље у атарима Марковца, Ракинца, Радовања, Лапова, Старог Села, Кушиљева и Велике Плане у непосредном сливу Велике Мораве.

Тип села.

Ново Село је збијено, друмско и ушорено село. Оно се дели на два краја, који прелазе један у други и зову се Ново Село и Влашки Крај. Раставља их поток Гибавица где су први на левој а други на десној страни овог потока. Шорови су на Цариградском Друму и на железничкој прузи која пролази кроз средину села. Осим тога има неколико споредних улица, које се секу са са шоровима у облику крста или под косим углом.
У селу је 1903. године било 67 родова у 258 кућа са 1378 становника, међу којима су два рода цинцарска, 2 циганска-ромска и један род арнаутски. Пре почетка Балканских ратова, 31 децембра 1910. године село је имало 293 куће са 1608 становника а 31 јануара 1921. године у њему је живело 1364 душа.
Данас су умрли копају у три гробља: Једно је у Ливади, друго у Ђерму а треће у Жаову.
Литија се носи на Први дан Свете Тројице а сеоска заветина је Видовдан.

Име селу.

Селу су дали име његови оснивачи, који су се овамо доселили из Старог Аџибеговца (Старог Села) због моравских поплава. Име Аџибеговац постало је од имена Хаџи-бега, за кога мештани кажу да је био господар на коме је основан Стари Аџибеговац, сада Старо Село. Влашки Крај је назван по три рода досељених из млавског села Ждрела, које су звали Власима, јер су поред српског говорили и влашки.

Старине у селу.

У Новом Селу постоје три средњовековне српске старине; Селиште, Старо Гробље и Црквина. Селиште је у равници близу Западне Мораве. Његови бивши становници су се раселили, куд-који, по Србији за време Првог устанка. Старо Гробље је било у Жаову, које је данас поорано и уништено и, без сумње, припадало је ранијем насељу. Мештани су каменове са тог гробља узидали у своје куће. Ту је у близини и Црквина, где су нађени темељи цркве, камен који је служио као часна трпеза и парчад од полелеја. По циглама се видело да није била римска, по свој прилици била је средњовековна српска црква. На Караули је била стража у турско доба за чување друма од хајдука. На Турке опомиње и име поља Беглучина.

Постанак села и порекло становништва.

Ново Село (Нови Аџибеговац) спада у најмлађа лепеничка села, јер је основано око 1830. године. Село постало на привременим насељима (трлима) мештана Старог Села – Старог Аџибеговца. Најпре се доселило 20 а ускоро, за њима, још 25 родова.
Ново Село је расло поглавито досељавањем, што се и данас дешава, јер има добре саобраћајне комуникације као и ванредно плодно земљиште.

Године 1830. досељени су:
Редни број, презиме(огранак)-одакле су досељени-Крсна слава.
-1230,Аничићи, Мозгово (Моравица), Аранђеловдан.
-1231,Антићи, Мозгово, Никољдан.
-1232,Арсићи (Јовановићи), Мозгово, Никољдан.
-1233,Богосављевићи (Миленковићи, Марковићи и Спасојевићи), Мозгово, Алимпијевдан.
-1234,Бодићи (Грујићи), Мозгово, Јовањдан.
-1235,Брадиловићи, Мозгово, Никољдан.
-1236,Бугарчићи (Јовановићи), Трн (Бугарск), Ђурђевдан.
-1238,Веселиновићи, Мозгово, Алимпијевдан
-1239,Весићи, Мозгово, Аранђеловдан.
-1240,Вулићи, Мозгово, Јовањдан.
-1241,Вучићи (Микићи), Мозгово, Јовањдан.
-1242,Вучићи, Мозгово, Никољдан.
-1243,Генчићи, Мозгово, Никољдан.
-1244,Голубовићи, Мозгово, Ђурђевдан.
-1245,Дачићи, Драгачево, Никољдан.
-1246,Ђокићи, Мозгово, Јовањдан.
-1247,Ђорђевићи (Ђурићи), Мозгово, Никољдан.
-1248,Ђурђевићи, Мозгово, Св. Петка.
-1250,Јаковљевићи, Мозгово, Св. Врачи.
-1251,Јовановићи, Мозгово, Никољдан.
-1252,Јовановићи, Мозгово, Аранђеловдан.
-1253,Јолкићи (Пауновићи и Јолкићи), Ждрело (Млава), Велика Госпојина.
-1254,Којићи, Мозгово, Андријевдан.
-1255,Крштенићи (Војкићи), Мозгово, Св. Петка.
-1258,Миљковићи, Мозгово, Јовањдан.
-1259,Нешићи (Миленковићи), Мозгово, Јовањдан.
-1260,Николчићи (Јованчићи), Мозгово, Аранђеловдан.
-1261,Петровићи (Ђорђевићи и Петровићи), Мозгово, Никољдан.
-1262,Радовановићи, Ждрело, Никољдан.
-1263,Ракићи, Мозгово, Ђурђевдан.
-1264,Ружићи, Мозгово, Никољдан.
-1265,Савићи, Врање, Јовањдан.
-1266,Спасићи, Мозгово, Аранђеловдан.
-1267,Спасојевићи (Цветковићи, Спасојевићи и Пешићи), Мозгово, Аранђеловдан.
-1268,Сребрићи, Мозгоо, Ђурђевдан.
-1269,Стојадиновићи (Стојановићи, Стојадиновићи, Лазићи и Николићи), Сокобања, Јовањдан.
-1270,Стојаковићи (Милошевићи и Стојковићи), Колашин (Стара Србија), Мратиндан.
-1271,Стојанковићи, Мозгово, Никољдан.
-1272,Стојановићи, Мозгово, Никољдан.
-1273,Стојановићи, Мозгово, Аранђеловдан.
-1274,Томићи, Мозгово, Ђурђевдан.
-1275,Траиловићи, Ждрело, Никољдан.
-1276,Траиловићи, Мозгово, Алимпијевдан.
-1277,Трујкићи (Пауновићи), Мозгово, Велика Госпојина
-1278,Ценићи (Вучковићи), Мозгово, Аранђеловдан.
Досељени 1848. године:
-1408, Росићи, Корунци (Црна Гора), Мратиндан.
Досељени 1853. године:
-1472, Радовановићи (Јовановићи и Радовановићи), Кушиљево (Доњи слив В. Мораве), Верижице.
Досељени 1857. године:
-1511, Јовановићи, Кушиљево, Никољдан.
Досељени 1858. године:
-1520, Крстићи, непознато (Марковац), Ђурђевдан.
Досељени 1860. године:
-1548, Павићи, Свилајнац, Ђурђевдан.
Досељени 1878. године:
-1846, Живковићи, непознато (Лапово), Никољдан.
Досељени 1882. године:
-1906, Митровићи, Кушиљево, Стевањдан.
Досељени 1883. године:
-1934, Радовановићи, Копљаре (Јасеница), Лучиндан.
Досељени 1887. године:
-1975, Миловановићи, Мала Плана (Јасеница), Св. Врачи.
Досељени 1888. године:
-1988, Милошевићи, Кушиљево, Св. Петка.
-1994, Савићи, Банат, Никољдан.
Досељени 1890. године:
-2014, Вучковићи, Косе (Бугарска), Аранђеловдан.
Досељени 1893. године:
-2054, Аћимовићи, Босна, Никољдан.
-2077, Стејићи, Банат, Стевањдан.
Досељени 1899. године:
-2150, Видојковићи, Параћин, Никољдан.
Досељени 1900. године:
-2156, Јанковићи, Врање, Аранђеловдан.
Досељени 1902. године:
-2188, Ристићи, Пожаревац, Св. Атанасије.
Цигани – Роми.
Досељени 1868. године:
-2245, Петровићи, Гараши (Љиг), Св. Петка.
Досељени 1873. године:
-2251, Томићи, Баничина (Јасеница), Никољдан.
Цинцари.
Досељени 1863. године.
-2285, Трифуновићи, Магарево (Македонија), Никољдан.
Досељени 1883. године:
-2294, Јовановићи, Голеш (Македонија), Св. Атанасије.
Арнаути-Албанци.
Досељени 1895. године:
-Андрејевић, Дебар (Македонија), не славе.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

*

ДОДАТАК: Попис становника Новог Аџибеговца из 1863. године

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. natasasa

    Мој отац је био Новоаџибеговчанин који је био заљубљен у историјат своје фамилије а и села. Рођен је 1910. године. У заоставштини је остало више десетина, па и стотина, страна куцаног текста и забелешки о свему везаном за Нови Аџибеговац. Ту његову заоставштину сада обрађујем и пребацујем у дигитални облик.
    Не мало сам се обрадовао када ми је супруга указала на Ваш рад, а поготово што се позивате на књиге Тодора Радивојевића, за које мој отац није знао или му нису биле доступне. Књиге сам скинуо са Интернета и њихови делови везани за Нови Аџибеговац ће бити придодати очевом раду.
    На Ваш рад немам неких примедби пошто сте се држали података садржаних у књигама. Једина примедба би била да је назив потока ШУШЕЊАК а не Шупењак, но слова Ш и П су једно до других на тастатури.
    Сада бих се осврнуо на књиге Тодора Радивојевића.
    1. Требало би имати на уму да су истраживања Тодора Радивојевића завршена и да су у њима обрађени подаци закључно са 1903.годином, и да је општи део рада под називом „Лепеница“ објављен 1910. године у VII књизи „Насеља“ (15. Књига Српског Етнографског зборника). Тек 14. фебруара 1930. године рад се штампа као посебна књига „Насеља у Лепеници“.
    2. Зато ме и чуди што, 6 година од како Лепеница не протиче кроз Нови Аџибеговац, он наводи “Нови Аџибеговац је на левој страни Лепенице и Мораве. Од прве је удаљен 1,5 км. према западу, а од друге око 3 км. ка југозападу.”, што сте и Ви навели у Вашем раду на порталу, када:
    Лепеница је од велике поплаве 1897.године, када је Велика Морава пресекла њен ток и скренула је код Рогота (територија Баточине – Лапова), тако да се код Миљковог манастира улива у Велику Мораву као њена лева притока. Од те 1897.године она не протиче кроз атаре Марковца и Новог Села. Њеним коритом је наставила да тече њена лева притока река Рача. Године 1962. градитељи аутопута Братство – јединство су пресекли ток реке Раче и скренули га у Мораву на неколико стотине метара низводно од моста за Свилајнац, тако да ни она више не пролази кроз атар Новог Села.
    3. Што се тиче приказаних података, Радивојевић се у самом старту своје књиге „Насеља у Лепеници“ на страни 6 у фусноти број 4 ограђује речима:
    „Податке о селу и пореклу становништва у њему добио сам врло тешко, јер су сељани дуго времена били неповерљиви према мени не знајући у каквом их циљу тражим. Свет се плашио повећања пореза. И тек када сам треће (узастопне) године поново дошао у испитивања, успео сам да сазнам што ми је било потребно. У томе ми је много помогао Божидр Донић, учитељ сеоски, који ми је давао и писмена обавештења приликом сређивања грађе.“
    4. Сада бих се осврнуо на порекла породица:
    4.1. Никада нисам чуо да породично презиме наслеђује деда по унуку.
    Такав преседан Радивојевић чини са презименом Спасојевићи (бр. 1267) који у свом саставу има породице: Спасојевић, Цветковић и Пешић. У Нови Аџибеговац се населио њихов заједнички предак Цветко Михаиловић (по оцу Михаилу) са: сином Милутином (1772.) и унуком Пешом (1793.-1863.); сином Миланом (1774.) и унуком Спасојем (1804.-); као и сином Иваном (1776.) и унуком Михаилом (1808-1870.). Цветко Михаиловић је рођен у Косовском Колашину. Пре Кочиног рата (1788-1791.) са својим оцем Михаилом, населио у Хомољско село Стрмостен, где је остао око тридесет година углавном се бавећи сточарењем. Иванови, односно Михаилови потомци и даље чувају и носе презиме свог најстаријег претка Цветка Михаиловића – Косовца, који је једини рођен на Косову, док су његови синови и унуци рођени у Стрмостену, а остали потомци у Аџибеговцу. У пописима 1824 и 1832.године Пеша је пописан као Пеша М. Цветковић, док његови потомци по њему носе презиме Пешић. Спасојеви потомци носе ново презиме Спасојевић по Спасоју.
    4.2. Ако се као референтни попис становништва узме попис из 1863.године када скоро нико у Србији није остао непописан, а чији извод за Нови Аџибеговац се може наћи у књизи Др. Бранка Перуничића: „Попис становништва и пољопривреда среза Јасеничког 1863.год.” Издање СО Смед. Паланка 1978.год. стране 644-666, онда Радивојевићеве табеле са презименима житеља Новог Аџибеговца се не могу сматрати као тачне. Неслагање је код великог броја презимена, од тога да их упоште нема до тога да се не слажу године досељавања.
    4.3. Ако се у истраживање укључе и пописи оваца и коза 1824. и 1832.године, које се могу наћи у књизи Др. Бранка Перуничића: „Насеље и град Смедерево“, тачност података у књизи “Лепеница” се доводи у питање.
    4.4. Као закључак опет се вратите на тачку 3 (три).
    [email protected]

  2. natasasa

    Рукописи из заоставштине мог покојног оца Борисава (Стевана) Цветковића су комплетно дигитализовани и биће доступни свакоме ко се јави на мој емаил:
    [email protected].
    Рукописи садрже:
    – књигу : “МОЈЕ НОВО СЕЛО АЏИБЕГОВАЦ” – све што се могло наћи у литератури, а и лично доживети до 1943.године
    – Родослов породице ЦВЕТКОВИЋ – табеларни преглед + кратки животопис за сваког наведеног члана до 2019. године.
    – Родослов породице ПЕШИЋ – табеларни преглед + кратки животопис за сваког наведеног члана до 1988. године.
    – Родослов породице СПАСОЈЕВИЋ – табеларни преглед + кратки животопис за сваког наведеног члана до 1988. године.
    – Неколико књига са цртицама из живота житеља Новог Аџибеговца које су писане 1960-их година.
    Све ово нудим и сајту Порекло.
    Такође, , Надам се да ћу, ако то дозволи ова пошаст, све папире његових рукописа предати и Историјском архиву у Смедеревској Паланци (који покрива општину Велика Плана и самим тим и Ново село).