Прекло презимена, село Честин (Кнић) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Честин, општина Кнић – Шумадисјки округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан. [caption id="attachme Порекло становништва села Честин, општина Кнић – Шумадисјки округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан. [caption id="attachme Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Прекло презимена, село Честин (Кнић)

Прекло презимена, село Честин (Кнић)

Порекло становништва села Честин, општина Кнић – Шумадисјки округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Манастир Каменац, задужбина деспота Стефана Лазаревића, село Честин

Манастир Каменац, задужбина деспота Стефана Лазаревића, село Честин

Положај села – топографске прилике.

Честинске куће су на површима рипањској и качерској, али се још више пружају далеко уз Честинску Реку, Каменац и уз поток Будимац. Ту су делимично по странама долина, до његових изворних делова, делом су на странама и теменима брда.

Тип села.

Село је разбијеног типа, и то због земљишта, врло блиско старовлашком типу; одстојање између кућа је често по 500 до 1000 и више метара док су сродничке куће међусобно ближе.
Село се дели на ове крајеве: Доброш, Јаловак, Божанска Река, Градина, Слатина, Коњска Длака (врх Честина), Влајићи, Златићско Брдо (Будимац, Врбајски Поток) и Росуље.

Старине у селу.

Место Збеговиште добило је име по томе шти је служило као збег. У међувремену између Првог и Другог српског устанка Турци су спалили туцачке и ђоровске куће, те су ове породице морале бежати у збег.
У Златићском Брду постоји место звано Грчко Гробље.
Од старог честинског града сада се једва распознају његови остаци.
Преко Селишта је пролазио пут за Карановац (Краљево), куда су Турци стално пролазили, те се становништво одатле преселило у Честин, пола у Грабовац – видети о Врбљанима.
Иначе се прича да су Честинци били кавгаџије, завађали се са Турцима, те стога и бежали даље од друма у планину.
У Градини је, по причању, био „Јеринин град“ од кога постоји и данас бедем.

У селу Честин, недалеко од магистралног пута Крагујевац-Краљево, налази се задужбина деспота Стефана Лазаревића – манастир Каменац. Смештен је у самом подножју Гледичких планина и настао је у време градње манастира Каленић, који је од њега удаљен 8 сати хода.
Грађен је десет година у периоду од 1416. до 1426. Према предању, за манастир Каленић су запрегама вукли камен са Борачког крша. На месту где је подигнут Каменац био је пропланак на коме је караван ноћу одмарао. Одмах иза пропланка почиње велики успон и слуга.
Кроз двориште манастирске порте се долази до најстарије школе у овом делу Шумадије, коју је основао Николај Николајевић 1818.године. Ко је предводио караван, сваки пут је остављао по мало камења, како би растеретио стоку у запрегама. Када је завршен Каленић на пропланку у Честину је била хрпа камена и слуга је оптужен да је крао камен. Деспот Стефан је дошао дошао да провери гласине и слуга му је рекао да није крао камен, ваћ да је желео да се и ту сагради светиња. Деспот Стефан је откупио земљу и на њој почео да гради манастир, који је због поменутог камена, назван Каменац. На спољашњој цокли се налази „стопа Св. Саве“ испод које је у темељу укопана повеља манастира. Иконостас и резбарију је радио Димитрије Посниковић у XИX веку. Манастир слави 21. септембар – Малу Госпојину.

Постанак села и порекло становништва.

Најстарије породице у овом селу су: Влајићи, Ђоровићи и Туцаци. Остале фамилије су досељаване у другој половини 18. века и доцније. За Врбљане се зна (и честинске и грабовачке) да су били у Селишту, па се ту поделили и изместили, једни у Честин, Други у Грабовац. То је могло бити око 1800. године.

У Доброшу су ове фамилије:

-Ђоровићи. Ова је једна од најстаријих фамилија у селу. Доселио се Стојша Добричанин из Добрича, кажу одмах после косовске битке(?). Звали су га Добричанин и по томе се и махала зове Доброш. Ђоровићи су били познати и из доба устанка. Године 1802 карановачки Турци похарају Шумадију и враћајући се пресретне их Ђоро из Честина, Недељко из Сибнице, Ђорђе ит Врбете и Којо из Закуте. Бежали су у Срем 1813. године, па се вратили у Чумић, а одатле опет у Честин. У Јунковцу има од ове фамилије, одсељених пре четири колена, а зову их Гружанима. Славе Лучиндан.
-Рафајловићи су се доселили из Краварица у Драгачеву 1870. године. Ово је била свештеничка фамилија, обновила је цркву у Каменцу. Стевањци у Горњој и Доњој Краварици су досељеници од пре 300 година из Фоче. Славе Стевањдан.
-Калушевићи су досељени у исто време када и Рафајловићи из једног села код Ивањице, где још имају фамилије. Од њих има по једна кућа у Београду и Крагујевцу. Славе Никољдан.
-Ковачевићи. Стари Ђоро довео ковача Јована из Ивањице; од њега је данас пето колено. Славе Аранђеловдан.
-Николајевићи, старо презиме Комненовићи. И ово је једна од најстаријих фамилија. Бежали су у Срем и од њих су неки тамо остали – Николајевићи и Новој Градишки и Иригу.***
-Тијанићи. Дед им дошао из Колашина; дошао најпре у Гледић па овамо прешао на женино имање. Славе Св. Петку.
-Лазаревићи су дошли из Берана пре 25 година. Славе Никољдан.
-Николићи су дошли из Чумића пре 15 година. Славе Никољдан.
-Михајловићи су дошли пре 15 година из Чумића. Славе Лазаревдан.

У Јаловаку су ове фамилије:

-Пантелићи су се доселили, вероватно, нешто пре Првог устанка из Врбе у Подибру. У Врбу су дошли из Криве реке – Копаоник. Славе Стевањдан.
-Врбљани су досељени из Врбе заједно са Врбљанима у Грабовцу. Славе Јовањдан.

У Божанској Реци је ова фамилија:

-Божанићи су старија фамилија непознатог порекла. Славе Аранђеловдан.

У Градини су ове фамилије:

-Туцаковићи спадају у најстарије фамилије. Доселили су се из Корита. Тамо су их звали Петрушићима и има још њихово гробље тамо. Славе Никољдан.
-Марићи. Отац дошао пре 25 година као припуз.***

У Слатини су ове фамилије:

-Туцаковићи су иста фамилија са онима у Градини.
-Јошовићи су иста фамилија са Пантелићима.
-Бакоњићи. Мајка им довела оца из Голочела. Славе Никољдан.

У Влајићима су ове фамилије:

-Влајићи су најстарија фамилија у селу, кажу да су староседеоци. Славе Симеундан.
-Алексићи су од Туцаковића.
-Врбљани су од Врбљана.
-Лазаревићи су од оних у Доброшу.

У Златићском Потоку су ове фамилије:

-Чварковићи и:
-Врбајци су изумрле фамилије.
-Златићи су досељени из ужичке Придворице. Славе Илиндан.
-Пантелићи су од Пантелића.
-Врбљани и Станићи су од Врбљана.
-Луковићи. Прадед им доведен али не знају одакле. Славе Св. Петку.
-Лазаревићи су од оних у Доброшу.

У Росуљама су ове фамилије:

-Влајићи су од Влајића.
-Туцаковићи и Вукосављевићи су од Туцаковића.
-Јошовићи су од Јошовића, односно Пантелића.
-Златићи су од Златића.
-Врбљани су од Врбљана.

***Не каже се коју славу славе.

ИЗВОР: Михаило Драгић „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан; www.turizam.rs


Коментари (2)

  • nevenka

    Selo Čestin ima dugu i lepu tradiciju. Zanimljivo da je prema popisu stanovništva 1931.g imalo oko 1.200 stanovnika tj.četiru puta više od Knića i 10 puta više od Gruže. Takođe iz Čestina su poreklom 2 gradonačelnika Beograda iz porodice Tucaković, kao i svetski šampion u kuvarskim specijalitetima, Milovan Mića Stojanović, koji je u svojim memoarima „Kako sam skuvo istoriju“ opisao srednjovekovnu i noviju istoriju Čestina. Obzirom na dobru saobraćjnu povezanost, lepu prirodu i zanimljivu istoriju, očekuje da će Čestin postati i turistička destinacija.
    Nena Radovanović, Vila Nevenka, Beograd

    Одговори
  • Zeljko Brkic

    U selu Cestin zaseok Dobros postoje i prezimena Stefanovic i Brkic. Brkici su se nekada bili Dimitrijevici ali su promenili prezime polovinom proslog veka jer je sin promenio prezime da ne bi vukao za sobom teret oca koji je zalio za Kraljem… Takodje postoji i prica da su Cestin naselia braca iz Crne Gore pa su skoro sva prezimena izvedena od njihovih imena.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top