Порекло презимена, село Чукојевац (Краљево)

15. март 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Чукојевац, Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Михаила Драгића „ Гружа“. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Čukojevac

Положај села – топографске прилике.

Сеоске куће, јако растурене, налазе се на источним благим странама Муњачког Брда, на пиносавској површи, која овде благо тоне у алувијалну равницу Западне Мораве. Оне се пружају уз Чукојевачку Реку са обе њене стране, поглавито на ободу терасе, која је нешто преко 20 метара над Чукојевачком Реком и која је нарочито развијена на десној страни поменуте реке. Најзад се пружају целом дужином ободом рипањске и пиносавске површи до преко потока Староселца.

Воде.

У селу су извори: Јунаковац, Мучњековац, Љуцинка, Ракићевац и др. Служе се и бунарима.

Земље и шуме.

Сеоске шуме има на: Равнику, Ђокином Долу и Кижевцу.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се на две махале: Пањевац и Река (Речани).

Старине у селу.

У Старом Селу има једна црквина а око ње се познају трагови неког старог гробља; све је зарасло у шумарку, тек по који камен вири. У Старом Селу ископа се по која црепина или нешто од посуђа; по свему изгледа да је ту било раније сеоских кућа. Са десне стране Чукојевачке Реке постоји такође једно гробљиште.

Постанак села и порекло становништва.

За Вуловиће, Главчиће и Рачовиће кажу да су најстарији у овом селу. Док је у Витановцу било 7 кућа овде их је било свега три.

У Пањевцу су ове фамилије:

-Белошевићи и Ђераши су досељени из Суводола на Пештеру; до сада седмо колено. Славе Аранђеловдан.
-Стојковићи, Ћирковићи, Велимировићи, Росићи и Станушићи. Досељени су из Старог Колашина кад и Ћусићи у Гледићу; до данас шесто колено. У Рибници имају кумство Ђуровићи, такође и у Ратини Ђуровићи, затим под Столом, па у селу Лободеру – Стевановићи и Јездимировићи; сви су им ти кумови Петковчани и по свој прилици сви из Колашина. Славе Св. Петку.
-Радојковићи. Прадеда мајка довела кад му је било 10 година са Косова. Славе Митровдан.
-Вучковићи су стара фамилија, непознатог порекла. Славе Аранђеловдан.
-Николићи: Чукундед дошао из Жупе. Славе Томиндан.
-Јовановићи су стара фамилија, непознатог порекла. Славе Јовањдан.
-Липовци су из Липова – преко Мораве. Славе Стевањдан.
-Вењовићи су старинци. Славе Јовањдан.
-Маџаревићи. Прадед дошао из Маџарске. Славе Ђурђевдан.
-Николићи. Прадед дошао из „Арнаутлука“. Славе Андријевдан.
-Жупљани. Дед дошао из Жупе. Славе Никољдан.
-Михаиловићи. Дед Васо Дрињанин дошао из Липнице а старином су из осата у Босни. Славе Лазаревдан.
-Гавриловићи су се доселили пре 40 година из Планинице у Левчу од Кесега. Јовановићи у Реци су им род. Славе Никољдан.
-Обрадовићи су дошли 1870. године из Витановца. Старином су из Остружнице. Славе Никољдан.
-Живановићи су се доселили пре 30-40 година из Пећи. Славе Томиндан.
-Јанковићи су дошли 1877. године из Новог Пазара. Славе Аранђеловдан.
-Трњаци су се доселили пре 25-35 година из Годачице. Славе Аранђеловдан.
-Коматовићи су од Коматовића из Годачице.
-Виријевићи су дошли пре 25 година из Раванице. Славе Аранђеловдан.
-Достанићи су дошли из Раванице пре 12 година. Славе Ђурђевдан.
-Маринковићи су дошли пре 3 године из Велике Плане. Славе Аранђеловдан.
-Миљковићи су дошли пре две године из Пољне у Левчу. Славе Никољдан.
-Трифуновићи су се доселили пре две године из Михајловца код Трстеника. Славе Никољдан.
-Радојевићи су дошли 1897. године из Витановца. Славе Св. Петку.

У Реци су ове фамилије:

-Премовићи и Радојевићи. Прадед се доселио из Старог Влаха. Од старине су им кумови Биорци у Белој Стени више Студенице; према чему су и они вероватно из Бихора. Славе Св. Петку.
-Котуровићи. Прадед досељен из Котора. Славе Лазаревдан.
-Радоњићи. Прадед се доселио по свој прилици из Грачаца у Подибру. Пореклом су од Сјенице. Звали су их Крљарима. Славе Никољдан.
-Богојевићи су непознатог порекла. Славе Аранђеловдан.
-Вуловићи су старинци. Славе Аранђеловдан.
-Рачовићи су стара фамилија, не знају за своје порекло. Славе Ђурђевдан.
-Ђоровићи. Прадед Ђоро дошао из Комарица код Крагујевца. О пореклу видети њихове фамилије у Витановцу. Славе Никољдан.
-Попадићи су непознатог порекла. Славе Никољдан.
-Антовићи, старо презиме Петровићи. Прадед се доселио за време Карађорђа из Бинића код Студенице док је прабаба била из Павлице код Рашке. Фамилија су са Јанковићима у Драгосињцима и Антонијевићима у Врби и Ратини. Славе Јовањдан.
-Миличевићи. Дед се доселио из Годачице. Славе Никољдан.
-Поповићи су непознатог порекла. Држе кумство од старине са Недељковићима у Обрви. Славе Ђурђиц.
-Главчићи су старинци. Славе Никољдан.
-Милосављевићи су фамилија са онима у Пањевцу (из „Арнаутлука“). Славе Андријевдан.
-Јанковићи. Радоњићи их дозвали, вероватно од Сјенице. Славе Ђурђевдан.
-Милетићи су дошли пре 9 година из Годачице од Михаиловића. Славе Јовањдан.
-Јелићи. Дед дошао од Јелића у Шумарицама. Славе Аранђеловдан.
-Радојичићи (Рачовићи). Отац им дошао из Лешева у породицу Рачовића. Славе Михољдан.
-Милосављевићи. Довела га мајка од изумрлих Јаникушића из Витановца, преудала се у Попадиће. Славе Стевањдан
-Крсмановићи су дошли из Калудре у Левчу пре 60 година у Котуровиће. Славе Лазаревдан.
-Илић. Дед, као поп, добегао из Пећи. Славе Томиндан.
-Јовановићи су се доселили пре 20 година из Планинице у Левчу, где још имају фамилије а старином су из „Турске“. Славе Никољдан.
-Карајовићи су дошли из Гледића пре 27 година. Славе Митровдан.
-Јовићи. Отац дошао пре 21 годину из Годачице од Јовића. Славе Ђурђевдан.
-Миличевићи. Доведен у фамилију Милићевића из истог села. Славе Ђурђевдан.
-Симићи су се доселили пре 15 година из Калишта код Пожаревца. Славе Ђурђевдан.
-Лазићи су се доселили, као и Симићи, пре 15 година из Калишта код Пожаревца. Славе Ђурђевдан.
-Николићи су дошли пре 9 година из Дубича у Левчу од Ристовића. Прадед Ристо дошао из Рашке у Дубич, као трећа фамилија у селу. Славе Ђурђиц.
-Полугићи. Предак је досељен из Стубла на женино имање. Славе Ђурђиц.

ИЗВОР: Михаило Драгић „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.