Порекло презимена, село Раждагиња (Сјеница)

Порекло становништва села Раждагиња, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Raždaginja

Раждагиња се налази на падинама планине Гиљеве, на јужном ободу Сјеничке котлине. Удаљена је од Сјенице 9 км. Простире се у висинском појасу 1.070-1.140 м и убраја се у сеоска насеља разбијеног типа, које се састоји из више махала – заселака: Кахровићи (који су испод Хајдучког брда), Гегићи, Заљевићи, Меилићи, Цуцовићи, Брушићи, Гилићи, Мемићи, Тајићи и Хоџићи. Површина сеоског атара и катастарске општине износи 1.664 ха. Према попису 2002. године у селу је живело 418 становника.

Кроз село протиче Раждагињска река, Коштуница и Гиљевски поток. Раждагињску реку мештани често називају Ферхатово врело. Раждагињска река, која тече кроз село, спаја се са Гиљевским потоком и формира реку Јабланицу. Пре каптирања, воде Ферхатовог врела припадале су Раждагињској реци. У атару села налази се Гегића врело, Мешића извор, Тајића извор, Брулића извор. Ферхатово врело је 2003. године каптирано и вода је доведена за три села: Зајечиће, Медаре и Брезу. На северној страни брда Врхови (Гиљева) у Раждагињи је извор, чије су воде каптиране 1978. године за снабдевање водом села Раждагиње, Крћа, Зајечића. За ова села је урађен и водовод, али није било довољно воде. Због тога је 2003. године каптирано Ферхатово врело.

Село се по постанку сврстава у стара насеља, а под овим именом јавља се у турском попису из 1455. године, када је имало 4 дома, 1477. имало је 40 кућа, а у попису са краја XVI века 34 куће [Премовић- Алексић, 1997, 50]. По попису из 1921. године, село је имало 69 домова и 427 житеља. Становништво је досељено у XVIII веку из Црне Горе. На основу казивања мештана, Карађорђе је у селу боравио 1809. године и трагови његовог чардака били су очувани све до Другог светског рата. Карађорђева кућа у овом селу не зове се по томе што је у њој боравио Карађорђе, већ зато што је дао паре извесном Тајићу да је направи за себе.

Миле Недељковић тврди да назив села потиче од речи “жећи”, прасловенски глагол, у значењу “палити”, “горети”; са предметком “рас”: раждећи, што значи претварање шумског у обрадиво земљиште помоћу сече и паљења шуме и растиња, што је било познато и старим Словенима. Дакле, Раждагиња – насеље, настало је на земљишту са кога је претходно спаљивањем уклоњена шума. Раждагиња је једино насеље овог имена у Србији [Недељковић, 1999, 107].

Атар села је богат ливадама и пашњацима, што је условило да је у прошлости сточарство било добро развијено, углавном гајење оваца. Мештани су са бројним стадима лети одлазили на Гиљеву у своје станове, где су остајали до првог снега. Доласком у село Раждагињу улази се у насеље катуна. И у првој деценији XXI века становништво се бави сточарством и нешто мање ратарством. На путу између Раждагиње и Буђева налази се сточарска фарма Ракочки бунари, која је припадала ПК „Пештер”, а у првој деценији XXI века је приватизована (купио је Ђуро Обрадовић, као и читав ПК „Пештер”). На фарми је 2008. године било око 200 оваца и 2 запослена радника.

У селу постоји клуб младих фармера, у који долазе Енглези да откупљују вуну и ту је одмах балирају. Деци из села су држали обуку из информатике. У селу је џамија изграђена 1990. године. Струју насеље добија 1972, водовод 1982, а амбуланту 1989. године. Водом се снабдевају са каптаже Крћанског врела, које је каптирано 1978. године. Користи га још 5 села: Дубница, Бреза, Медаре, Крће и Зајечиће. Домаћинства су телефон добила 2005. године. Село има ветеринарску станицу, осморазредну основну школу, која је отворена 1962, и пошту, отворену 1986. године. Кроз село пролази асфалтни пут и у њему се завршава, и даље се наставља макадамски пут према Гиљеви. Макадамски пут до селарађен је 1915-1918, а 1930. године је била планирана изградња бановског пута преко Раждагиње, Буђева, Пештерског поља и Угла, до границе са Црном Гором јер је тада данашња територија Сјеничког краја била у оквиру Зетске бановине.

Неопходно је разликовати појам села Раждагиње и месне заједнице Раждагиња, која је као општина формирана после ослобођења од Турака 1912. године. У месној заједници Раждагиња, налазила се зграда општине и била је центар за села Раждагињу, Врсјенице, Зајечиће, Дујке, Кијевце, Крће и Дубницу. У селу Раждагињи општина је остала до 1945. године. У истој згради од 1924. почела је да ради основна школа све до 1938. године, када је школска зграда направљена у селу Зајечиће. Од 1945. године администрација тада месног народног одбора прелази у просторије школе (на спрат), где је остала до изградње задружног дома.

Изградњом задружног дома 1953. године у селу Зајечиће створени су просторни услови да се администрација и месни народни одбор, као орган локалне власти, преместе у просторије дома, где се и сада налазе. Без обзира на ову чињеницу (промену седишта локалне власти), име села Раждагиња стално је остало као име прве општине, месног народног одбора (1945-1952.), народног одбора општине (1952-1955.), месне канцеларије од 1955. и месне заједнице од 1964. године. То значи да у селу Раждагиња нема: месне заједнице, месне канцеларије, задружног дома, здравствене амбуланте и осмогодишње школе. Све ове институције су у селу Зајечиће, које припада Месној заједници Раждагиња.

Главна занимања становника села су ратарство, сточарство и воћарство.

У периоду 1948-1971. године ово сеоско насеље остварило је пораст броја становника за 36%. Село је од 1971. до 2002. године захваћено интензивним процесом миграција и депопулација, када је број становника смањен за 56%. Депопулацијски процеси су посебно били јаки у последњој деценији XX века (1991-2002.), када је број становника смањен за 45%. Број домаћинстава је био у порасту у периоду 1948-1991. (28%), а након тог периода до 2002. године је у паду (35%). Просечан број чланова у домаћинству опада од 1971, па је 1991. евидентирано 81 домаћинство са 5 и више чланова (55,10%), а 2002. године 47 (48,96%).

Број становника и домаћинстава са просечним бројем чланова у домаћинству

Година      Број становника       Број домаћинстава      Средњи број чланова у домаћинству

1948.                    706                                      115                                              6,13

1953.                     815                                      125                                             6,52

1961.                     874                                      138                                             6,33

1971.                      957                                      140                                             6,83

1981.                     907                                       145                                             6,25

1991.                      757                                       147                                             5,14

2002.                     418                                        96                                              4,35

Домаћинства у селу Раждагиња:

1.                  Гилић Хабиб

Домаћинство има 7 чланова. Од Сјенице је удаљено 9,5 км, од аутобуске станице 9 км, а од основне школе 1 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, има санитарне уређаје и струју од 1972. године. Четири лица су запослена у родном селу. Домаћинство гаји говеда и живину.

Порекло: Време и место досељавања предака нису познати.

Род: Гилићи.

2.                  Тахировић Мемо

Домаћинство има 4 члана. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 10 км, а од основне школе 1 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, има санитарне уређаје, са струјом од 1972. године. Два члана домаћинства су запослена у родном селу, а једно тражи посао. Баве се узгојем оваца, говеда и живине.

Порекло: Време и место досељавања предака нису познати.

3.                  Кахровић Бајро

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 11,5 км, а од основне школе 1,8 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, има санитарне уређаје, са струјом од 1972. године. Један члан домаћинства је запослен у Сјеници. Баве се узгојем говеда и живине.

Порекло: Време и место досељавања предака нису познати.

4.                   Тајић Ханиа

 

Домаћинство има 6 чланова. Од Сјенице и аутобуске станице је удаљено 11 км, а од основне школе 2 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и има санитарне уређаје. Домаћинство је струју добило 1972. године. Домаћинство гаји говеда и живину.

Порекло: Време и место досељавања предака нису познати.

Род: Тајићи.

4.                  Брулић Мулаз

Домаћинство има 5 чланова. Од аутобуске станице је удаљено 9 к, а од основне школе 1 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, са водом, и са струјом од 1972. године. Два лица су запослена у родном селу, а једно тражи посао. У домаћинству су 2 ученика основне и 1 ученик средње школе. Домаћинство остварује приходе узгојем говеда, оваца и живине.

Порекло: Време и место досељавања предака нису познати.

Род: Брулићи.

5.                  Мемић Сабит

Домаћинство има 4 члана. Од Сјенице и аутобуске станице је удаљено 9,5 км, а од основне школе 1,5 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, има санитарне уређаје, са струјом од 1972. године. Домаћинство гаји говеда и живину.

Порекло: Време и место досељавања предака нису познати.

Род: Мемићи.

6.                  Цуцак Јонуз

Домаћинство има 5 чланова. Од Сјенице и аутобуске станице је удаљено 10 км, а од основне школе 1,5 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, има санитарне уређаје, са струјом од 1972. године. Два члана домаћинства су ученици основне школе, а 1 је ученик средње школе. Баве се узгојем говеда и живине.

Порекло: Време и место досељавања предака нису познати.

Род: Цуцаци.

7.                  Мешић Мујо

Домаћинство има 2 члана. Удаљено је од Сјенице и аутобуске станице 9 км, а од основне школе 1 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, има санитарне уређаје и струју од 1972. године. Домаћинство гаји говеда и живину.

Порекло: Време и место досељавања предака нису познати.

Род: Мешићи.

 

Исељеници из села Раждагиња:

1.                  Мешић Рајид

Домаћинство има 10 чланова. Иселили су се у Скопље 1965. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

2.                  Мешић Фикрет

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Сарајево 1971. године ради запослења. Носилац домаћинства има средњу школу.

3.                  Тајић Бели

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Сарајево 1975. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

4.                  Брулић Фехо

Домаћинство има 4 члана. Иселили се у Сарајево 1969. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

5.                  Гилић Мурат

Домаћинство има 5 чланова. Иселили се у Сарајево 1970. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

6.                  Цуцак Бајо

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Сарајево 1986. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

7.                  Тахировић Муса

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Сарајево 1970. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

8.                  Гилић Хајро

Домаћинство има 12 чланова. Иселили су се у Сјеницу 1995. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

9.                  Тахировић Хусеин

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Сјеницу 1980. године ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

Изнети подаци, добијени на терену, говоре да се становништво Раждагиње исељавало највише у Сарајево, Скопље и Сјеницу.

На основу података види се да је од 1991. до 2002. године у Раждагињи број становника до 19 година старости смањен за 54%, а са 60 и више година живота за 15%. По попису 1991. било је 270 становника до 19 година живота било (35,66%), а 2002. године 124 (26,66%). Индекс старења је 1991. износио 0,38, а 2002. године 0,70 индексних поена.

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

православни  10        1,33

муслимани     740      97,75

остали             7          0,92

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби               –           –

Бошњаци        406      97,13

Муслимани    10        2,39

Остали            2          0,48

По попису 1991. у селу је, по вероисповести, било 97,75% муслимана, 1,33% православног становништва и 0,92% осталих. По националној структури 2002. године било је 97,13% Бошњака, 2,39% Муслимана и 0,43% осталих. Становништво је досељено почетком XVIII века из Црне Горе.

У селу је 1981. било 613 становиика преко 15 година старости, 1991. године 577, а 2002. године 318 становника (и ово је један од индикатора демографске будућности села). У периоду од 1981. до 2002. године број становника без школе се смањио 68%, са 4 разреда основне школе 50% са основном школом 47% и са вишом школом и факултетом 67%, а повећао са средњом школом за 60%. Према подацима из 1991. било је 55 неписмених лица (9,53%), а 2002. године 62 (19,50%).

Гајење коња у овом селу има много мањи значај од узгоја говеда и оваца. Коњи су овде коришћени за пренос товара и за пољопривредне послове (вршидба), за јахање и, знатно мање, за превоз. Смањење броја коња је, како у овом селу, тако и у читавом Сјеничком крају, условљено појавом механизације (трактора, комбајна, вршилица) и саобраћајних средстава (аутомобили, камиони, аутобуси). И данас се, поред Раждагиње, у селима Буђево, Суви до и Тријебине, гаје расни коњи, који служе за трке. Трке се одржавају на вашарима (теферичима), и то: 1. маја у Кладници, 6. маја у Брези, 25. маја у Расну, 4. јула у Житнићу, 2. августа у Тријебинама и у Пештер-пољу код Језера.

На основу података се види да су 1991. домаћинства приходе углавном остваривала из пољопривреде (51,70%) и да је овчарство са 2.295 оваца у 1991. години било доминантна пољопривредна грана. Подаци из 2002. године указују на то да су домаћинства углавном мешовита и да су скоро подједнаки приходи из пољопривредних (21,87%) и непољопривредних делатности (27,08%), с тим што је овчарство и даље доминантна грана са 644 овце.

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.