Порекло презимена, село Опланић (Кнић)

28. фебруар 2015.

коментара: 8

Порекло становништва села Опланић (по књизи Опланићи), општина Кнић – Шумадијски округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села – топографске прилике.

Село се налази на качерској површи, која се потеже од љуљачке Авале до Тевериџа. Са ове се површи овде се диже само једно веће извишење и то је Ребељанска Главица. Површ се спушта терасасто према долини Груже и на тим странама, истоку окренутим, су опланићске куће. Према томе од најјужнијих љуљачких кућа пружа се једна насељена линија опланићских кућа до најјужнијег краја села – Брђана, који се налази на благим косама, које иду од Тевериџа у долину Груже. Један крај села – Старо Село – је и са леве стране Груже, на странама испод Церове Косе.

Воде.

У селу има врло мало извора и то су: Орашје, Чесма и Поток. Из тих разлога мештани се углавном служе бунарском водом.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се на четири краја. Крај до Љуљака зове се Орашје и везан је поглавито за вишу терасу. Одстојање између кућа износи 30-50 метара, чак и 100 до 200 метара. Једна јаруга – од извора код Чесме – дели овај крај од Ребељана (Ковачевићи). Овај крај је углавном на нижој – речној – тераси. Растојање између кућа је 10, 20 до 30 и више метара. У Брђанима растојање кућа је, 10, 20 до 30 и више метара. У Брђанима су куће међусобно удаљене по 40-50 до 100-200 метара, али их има и близу једна другој. Исто тако је и у Старом Селу.

Старине у селу.

У крају Орашју има камених плоча, од неког старог гробља. Постоји и у Ребељанима старо гробље код Чесме. У Топоничкој Реци има једно место где је била црквина; црквина је била и више Чесме у Ребељанима као и у садашњем гробљу.
Стари пут је ишао долином Груже и то на север преко Страгара а на југ за стари Карановац. Прича се о некој старој вароши, која је била поред пута. Кажу да су куће биле у шору тако поређане и честе, да је „мачак могао ићи са крова на кров од Страгара до Карановца“. Од тог насеља заиста има остатака. Осим тога налази се сребрни новац, аустријски или маџарски. Помиње се, међутим, успомена на варош Угроновац, која је баш на том путу морала лежати, а по имену подсећа на Маџаре (Угаре). Један стари пут ишао је одавде на бечевачку црквину, па преко Јешевца на Буковик. Од тог пута се до скоро познавала калдрма.

Постанак села и порекло фамилија.

Само је једна фамилија у овом селу из друге половине 18. века – Раповићи, који су се најпре настанили у Старом Селу – због чега се тај крај тако зове. Највећи број фамилија дошао је за време Карађорђа од Сјенице и Колашина. За време прве владе Милошеве досељавање је било из Старог Влаха и суседних области, али незнатније. Без значаја су досељавања у последњих 50 година из разних крајева Србије.

У Орашју су ове фамилије:

-Кврге (Пајовићи и Манојловићи). Из Колашина су дошли Пајо, Манојло и Мато. Матови потомци су пре 40 година прешли у Забојницу (Матовићи). Квргама се зову по свом претку Кврги, који је за Милошево време био хајдук. Славе Митровдан, преслављају Трифундан*.
*Ово им је била стара слава.
-Томовићи и Вуловићи. Дошла су браћа Томо и Бисо од Сјенице за време Карађорђа. Славе Аранђеловдан.
-Митровићи. Карађорђе је доселио браћу Митра и Милића из Турске. Од Милића је постала фамилија Ковачевићи која је изумрла. Славе Стевањдан.
-Вуловићи. Дошао прадед за време Карађорђа, по свој прилици из Колашина. Славе Ђурђевдан.

У Ребељанима су ове фамилије:

-Раповићи. Рапо је дошао из Турске у време Кочине Крајине. Овамо је дошао на коњу као надничар. Славе Ђурђевдан.
-Аксентијевићи, старо презиме Жарковићи. Дошао овамо Жарко од Сјенице за време Карађорђа. Славе Аранђеловдан.
-Вулетићи. Дошла су Браћа Вулета у Вучета од Сјенице „уз Карађорђеву крајину“. Од Вучете нема потомака. Славе Никољдан.
-Митровићи су једна фамилија са Митровићима у Орашју.
-Ћировићи су од Ћировића из Гривца – Старовлашана. Славе Јовањдан.
-Максимовићи. Мајка довела браћу Максима и Петка Спасојевића из Шилопоја – Руднички округ. Од њих је до данас треће колено. Старином су из Херцеговине. Славе Св. Василија-Нову Годину.
-Алимпићи су дошли пре 43 године из Белотића у Рађевини. Славе Аранђеловдан.
Симовићи су дошли пре 15 година из Претока од тамошњих Симовића. Славе Никољдан.

У Брђанима су ове фамилије:

-Вељовићи. Прадед Вељо дошао у време Карађорђа од Сјенице. Славе Св. Враче.
-Вуловићи су од Вуловића из краја Орашје.
-Цековићи. Дошао прадед Стеван од Сјенице за време Карађорђа. Славе Никољдан*.
*Славили су Петровдан, па су своју славу напустили да их Турци не би пронашли.
-Умељићи, старо презиме Гавриловићи. Дошла браћа Гаврило и Симеун из Штавља за време Карађорђа. Славе Мратиндан.
-Продановићи и Новићевићи. Дошла браћа Продан и Новић од Сјенице „уз Карађорђеву крајину“. Славе Ђурђевдан.
-Мићићи. Дошла овамо два брата, после Карађорђа из Чајетине. Они су род и са пивљанском фамилијом у Љуљацима – Марковићи. Славе Јовањдан.
-Богићевићи. Дошао прадед Богић – не каже се одакле. Они су једна фамилија са Вуловићима. Славе Ђурђевдан.
-Јојићи. Дед Продан дошао после „Карађорђеве крајине“, пре неких 70 година као слуга из Колашина. Славе Ђурђевдан.
-Крсмановићи. Дед Крсман дошао је из Добродола – Ужички округ у кућу Јојића као уљез. Славе Никољдан.
-Ерићи. Отац им дошао пре 45 година из Горње Црнуће. Славе Св. Јевстатија. Преслављају – стару славу – Никољдан.

У Старом Селу су ове фамилие:

-Раповићи. О њиховом пореклу у Ребељанима.
-Аксентијевићи. О њиховом пореклу у Ребељанима.
-Ружићи, старо презиме Војводићи. Милутин дошао од Сјенице и био војвода под Карађорђем. Бежао је 1813. године у Срем. Славе Никољдан.
-Кулашевићи. Овамо је дошао Раде из Колашина у време Карађорђеве владавине. Славе Јовањдан.
-Максимовићи. Исто као Максимовићи у Ребељанима.
-Рашићи (трговац). Дошли пре 40 година из Алексинца. Био најпре 20 година у Гривцу. Славе Аранђеловдан.
-Митровићи су дошли пре 25 година из Вујетинаца. Славе Никољдан.

ИЗВОР: Михаило Драгић „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (8)

Одговорите

8 коментара

  1. Savic Tanasijevic

    U opisu Sela I pominjanju porodica, nema porodica Savic I Tanasijevic,, a stosedeoci su, cak je jedan clan bio I seoski kmet. Slava je Sveti Jovan, 20.01.
    Tih porodica nema u pomi. Janju u Starom Selu. Molim Vas za pomoc ili info vezano za te familije.
    Hvala

    • Милодан

      Савић – Танасијевић!

      Прилом припреме текста могући су превиди и грешке. Погледао сам поново књигу и текст села Опланићи – и у тексту нема ни Савића ни Танасијевића. У именику презимена Савића има у више села, али не и овом док Танасијевићи постоје само у Жунама и Книћу.

      Поздрав!
      Милодан

  2. Milena Stankovic

    Postovani, molim za bilo kakvu informaciju o familiji Gajovic iz Oplanica. Moj deda Milija je 1919 god. dosao u Toponicu, a njegova familija je ostala u Oplanicima gde i danas zive. Slave Nikoljdan. U popisu prezimena u Oplanicima ih nema. S postovanjem Milena Stankovic

    • Милодан

      Милена Станковић!

      Врло занимљив случај, а ево због чега:

      У именуку родова књиге “Гружа” помињу се презимена Гајовић у неколико места ове области, поменућу само два:
      -Гајовићи у Опланићима, 331. страна
      -Гајовићи у Топоници, 331. страна
      Напомињем да уводу поменуте књиге писац наглашава да је податке скупљао од 1909. до 1911. године.
      На страни 331. је текст села Топоница – и тамо пише ово, цитат:
      –Гајовићи (терзија). Отац дошао пре 3 године из Опланића од тамошњих Гајовића. Славе Никољдан, крај цитата.
      У тексту села Опланића ГАЈОВИЋИ СЕ НЕ ПОМИЊУ.

      Толико од мене.
      Поздрав!
      Милодан

    • Milos

      Postovana
      moj pradeda i Vas deda su bili braca po majci.Anica Obradovic iz Knica se preudala i posle smrti mog cukundede Trifuna sa 3 deteta otisla za Vaseg pradedu koji je imao dosta dece tada.Jedino dete iz tog braka je Vas Milija.
      Inace Vas deda je bio izuzetno bogat covek koji je u vreme drugog rata imao autobus i kamion i bavio se trgovinom.On je sacekao mog pradedu koji se sa sluzbe u Makedoniji,Skoplju, vratio u Srbiju i spasao svoju familiju od bugara i nemaca tamosnjih.Moj pradeda je sa svojom zenom i 5toro dece bio kod njega ali se sklonio nakon sto je zakljucio da ga mnogo posecuju razni tadasnji borci.Cetnici,komunisti a i nemci koji su ga terali da ih gosti.Moj deda se tada sklonio u Dragusicu gde i dan danas imamo zemlju.Poslednje sto znamo o Miliji je da su ga streljali nemci u Kapislani u Kragujevcu.

  3. Goran

    Po onome što sam slušao od starijih mnogo toga se ne slaže

  4. Milanka lekic

    Gde je familija Ristovic Oplanic slave Djurdjevdan starosedeoci

  5. Zivprad milutinovic

    Takodje se ne pominje ni familija Milutinovic