Порекло презимена, село Горње Лопиже (Сјеница)

28. фебруар 2015.

коментара: 10

Порекло становништва села Горње Лопиже, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Горње Лопиже се налазе 12 км северозападно од Сјенице. Ово село се сврстава у насеља разбијеног типа, а налази се између планина Јавор (1.519 м) и Јадовник (1.723 м). Смештено је у висинском појасу 1.140-1.240 м. У атару села издвајају се засеоци Шиповик и Салаковина. Површина сеоског атара износи 1.569 ха, а површина катастарске општине 1.765 ха, која обухвата и атар села Скрадника, површине 196 ха. По попису 2002. године у Горњим Лопижама је живело 57 људи.

Од природних реткости у атару села истичу се бројни крашки облици рељефа, од којих је најпознатија Ледена пећина. Она се налази у засеоку Шиповик и сврстава се у фосилне речне пећине јер је у прошлости кроз пећину текла понорница. У пећини има неколико дворана, од којих су две задње најлепше јер су украшене пећинским стубовима.

На територији села налази се и неколико значајних хидролошких објскта. Познатији извори су Ледени извор и Студенац. Кроз село протичу Палев поток и Ушачка река. Иако је атар села изграђен од кречњака, има и знатних површина под ливадама, од којих су најпознатији Мачак и Мрамор.

Мештани сматрају да је село добило име по прасловенској речи “лопуж”, што значи увир, увирање.

Село се сврстава у стара насеља; првобитно је представљало једно насеље – Лопиже, са данас посебним насељем, Доње Лопиже. Помиње се у турском попису 1455. године под именом Чајковина (7 домаћинстава), а под данашњим именом 1468. године. Године 1528. се помиње под именом Лопиже. По попису са краја XVI века у селу је било 50 кућа, 1 кнез и 2 попа [Премовић-Алексић, 1997, 50]. Под именом Лопиже се помиње и 1912. и тада има 53 домаћинства, а 1921. године је евидентирано под садашњим именом, Горње Лопиже, и имало је 26 домаћинстава и 226 житеља.

Становници се углавном баве сточарством, и то им је најважнији извор прихода. Село је струју добило 1972, макадамски пут 1968. и телефон 2006. године. Основна школа, отворена 1950, престала је са радом 1959. године. У селу постоји четвороразредна основна школа, а од 5. до 8. разреда деца школу похађају у Сјеници. Водоснабдевање је индивидуално, и вода је 1990/1991. године доведена из Гоња само за школу.

О демографским променама којима је захваћено становништво овог села у периоду од 1948. до 2002. најбоље говоре подаци дати у табелама које следе. У периоду 1953-2002. године број становника у селу се смањио за 81%, што говори о интензивним процесима миграција и депопулапије. Просечан број чланова у домаћинству такође је у опадању од 1948. године. У пописној 1991. евидентирана су 3 домаћинства са 5 и више чланова (6,98%), а 2002. године није било ниједног домаћинства ове категорије. Главни разлози ових процеса су услови живота и привредна неразвијеност.

Број становника и домаћинстава са просечним бројем чланова у домаћинству  

Година     Број становника      Број домаћинстава    Средњи броj чланова у домаћинству

1948.                    298                                    36                                             8,27

1953.                     298                                    42                                             7,09

1961.                      294                                    46                                            6,39

1971.                      243                                    52                                            4,67

1981.                      169                                    45                                            3,75

1991.                      105                                    43                                            2,44

2002.                       57                                    32                                             1,78

 

Домаћинства у Горњим Лопижама:

1.                  Трнчић Вукота

Домаћинство има 4 члана. Удаљено је од Сјенице, основнс школе и аутобуске станице 12 км. Кућа је зидана од гврдог материјала са санитарним уређајима, водом и струјом од 1973. године. Једно лице је запослено у Сјеници. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: Фамилија се у XVIII веку доселила из Црне Горе.

2.                  Зеленкапић Урош

Домаћинство има 3 члана. Удаљено је од Сјенице, основне школе аутобуске станице 12 км. Кућа је зидана од тврдог материјала са санитарним уређајима, водом и струјом од 1973. године. Једно лице је запослено у Сјеници. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: Фамилија се у XVIII веку доселила из Црне Горе.

3.                  Гујаница Будимир

Домаћинство има 4 члана. Удаљено је од Сјснице, основне школе и аутобуске станице 12 км. Кућа није зидана од тврдог материјала, нема воду и санитарне уређаје. Електричну енергију има од 1973. године. Узгој говеда је основни извор прихода домаћинства.

Порекло: Фамилија се у XVIII веку доселила из Црне Горе.

4.                  Секулић Вук

Једночлано домаћинство,

5.                  Секулић Жарко

Домаћинство има 2 члана,

6.                  Секулић Љубиша

Домаћинство има 2 члана,

7.                  Секулић Милијана

Једночлано домаћинство,

8.                  Секулић Стана

Једночлано домаћинство,

9.                  Секулић Вуле

Домаћинство има 2 члана,

10.              Трнчић Вук

Домаћинство има 2 члана,

11.              Миросављевић Драго

Домаћинство има 2 члана,

12.              Миросављевић Марко

Домаћинство има 2 члана,

13.              Гујаница Вукомир

Домаћинство има 2 члана,

14.              Мрдаковић Стоја

Једночлано домаћинство,

15.              Милановић Радослав

Домаћинство има 2 члана,

16.              Ловић Милош

Домаћинство има 2 члана,

17.              Ловић Вукодраг

Домаћинство има 2 члана,

18.              Ловић Миломирка

Једночлано домаћинство,

19.              Трнчић Радивојка

Једночлано домаћинство,

20.              Трнчић Крунислав

Једночлано домаћинство,

21.              Трмчић Мипунка

Једночлано домаћинство,

22.              Ранитовић Мира

Домаћинство има 2 члана,

23.              Шошкић Милорад

Домаћинство има 2 члана,

24.              Шошкић Кристина

Једночлано домаћинство,

25.              Гујаница Стана

Једночлано домаћинство,

26.              Шошкић Марта

Једночлано домаћинство,

27.              Ковачевић Витомир

Једночлано домаћинство,

28.              Јеремић Владе

Домаћинство има 2 члана,

29.              Јеремић Милојко

Домаћинство има 2 члана.

 

Исељена домаћинства из Горњих Лопижа:

1.                  Ловић Милан

Домаћинство има 5 чланова. Иселили се 1967. године у Београд ради запослења. Носилац домаћинства има средњу школу. Породична слава: Св. Никола.

2.                  Степановић Звонимир

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Београд 1961. године ради запослења. Носилац домаћинства има завршен факултет. Породична слава: Св. Никола.

3.                  Милосављевић Јован

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Суботицу 1965. године ради запослења. Носилац домаћинства има средњу школу. Породична слава: Св. архангел Михаило.

4.                  Гујаница Владимир

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Крагујевац 1978. године ради запослења. Носилац домаћинста је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Никола.

5.                  Трмчић Новимир

Домаћинство има 4 члана. Иселили се 1979. године у Београд ради запослења. Носилац домаћинства има средњу школу.

6.                  Секулић Рајко

Домаћинство има 6 чланова. Иселили се 1946. године у Мраморак.

7.                  Гујаница Витомир

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Чачак.

8.                  Ракоњац Мирчета

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Горњи Милановац.

9.                  Ракоњац Драгослав

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Горњи Милановац.

10.              Мрвић Живојин

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Краљево.

11.              Степановић Иван

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Београд.

12.              Степановић Страјо

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Сјеницу.

Исељени појединци из Горњих Лопижа:

1. Шошкић Миланка, исељена у Сјеницу;

2. Шошкић Миломир, исељен у Сопот;

3. Шошкић Радомир, исељен у Сопот;

4. Шошкић Стојимир, исељен у Нову Варош;

5. Шошкић Томислав, исељен у Ужице;

6. Шошкић Војислав, исељен у Ужице;

7. Секулић Тома, исељен у Београд;

8. Секулић Радомир, исељен у Чачак;

9. Секулић Јован, исељен у Француску;

10. Секулић Драгољуб, исељен у Београд;

11. Секулић Владимир, исељен у Београд;

12. Секулић Миле, исељен у Чачак;

13. Секулић Слобо, исељен у Београд;

14. Секулић Миро, исељен у Београд;

15. Секулић Новак, исељен у Нову Варош;

16. Секулић Бобан, исељен у Београд;

17. Секулић Јездимир, исељен у Аустралију;

18. Секулић Ћера, исељен у Београд;

19. Секулић Гордан, исељен у Београд;

20. Секулић Јордан, исељен у Београд;

21. Секулић Десимир, исељен у Шабац;

22. Секулић Драго, исељен у Чајетину;

23. Брзаковић Милисав, исељен у Нову Варош;

24. Брзаковић Петар, исељен у Нову Варош;

25. Брзаковић Живомир, исељен у Нову Варош;

26. Брзаковић Милорад, исељен у Нову Варош;

27. Ковачевић Груја, исељен у Београд;

28. Ковачевић Растко, исељен у Београд;

29. Ковачевић Милан, исељен у Београд;

30. Ранитовић Бане, исељен у Нову Варош;

31. Ранитовић Драго, исељен у Нову Варош;

32. Ранитовић Милун, исељен у Београд;

33. Ранитовић Владимир, исељен у Чачак;

34. Ранитовић Живорад, исељен у Београд;

35. Ранитовић Зоран, исељен у Алексинац;

36. Ранитовић Милојица, исељен у Нови Сад;

37. Јеремић Миле, исељен у Београд;

38. Јеремић Добрица, исељен у Нову Варош;

39. Јеремић Јовица, исељен у Нову Варош;

40. Јеремић Јасмин, исељен у Сјеницу;

41. Трмчић Пуниша, исељен у Београд;

42. Трмчић Вујица, исељен у Смедерево;

43. Трмчић Драган, исељен у Чачак;

44. Трмчић Јездо, исељен у Чачак;

45. Трмчић Драгослав, исељен у Ужице;

46. Трмчић Момир, исељен у Ужице;

47. Трмчић Ратко, исељен у Ужице;

48. Трмчић Бранко, исељен у Ужице;

49. Трмчић Здравко, исељен у Краљево;

50. Трмчић Миломир, исељен у Београд;

51. Миросављевић Ратко, исељен у Крагујевац;

52. Миросављевић Дарко, исељен у Београд;

53. Миросављевић Срба, исељен у Јагодину;

54. Миросављевић Здравко, исељен у Долово;

55. Миросављевић Војка, исељена у Нови Сад;

56. Миросављевић Мија, исељен у Суботицу;

57. Миросављевић Дејан, исељен у Чачак;

58. Миросављевић Иван, исељен у Нову Варош;

59. Гујаница Никола, исељен у Сјеницу;

60. Гујаница Раде, исељен у Крагујевац;

61. Гујаница Новица, исељен у Краљево;

62. Гујаница Добрица, исељен у Нови Сад;

63. Гујаница Миле, исељен у Сјеницу;

64. Гујаница Милорад, исељен у Сјеницу;

65. Гујаница Горан, исељен у Сјеницу;

66. Гујаница Драгољуб, исељен у Крагујевац;

67. Гујаница Драган, исељен у Крагујевац;

68. Ловић Јездимир, исељен у Крагујевац;

69. Ловић Урош, исељен у Београд;

70. Ловић Мијат, исељен у Сјеницу;

71. Ловић Верољуб, исељен у Крагујевац;

72. Ракоњац Живорад, исељен у Београд;

73. Ракоњац Милан, исељен у Београд;

74. Ракоњац Радоман, исељен у Крагујевац;

75. Ракоњац Радун, исељен у Сјеницу;

76. Мрдаковић Владета, исељен у Пријепоље;

77. Мрдаковић Гојко, исељен у Сјеницу;

78. Мрдаковић Коста, исељен у Крагујевац;

79. Мрдаковић Златомир, исељен у Нову Варош;

80. Степановић Звонимир, исељен у Београд;

81. Зеленкапић Иван, исељен у Сјеницу;

82. Зеленкапић Миланко, исељен у Панчево;

83. Зеленкапић Томислав, исељен у Краљево;

84. Зеленкапић Негослав, исељен у Крагујевац;

85. Зеленкапић Љубиша, исељен у Крагујевац;

86. Зеленкапић Влајко, исељен у Краљево;

87. Секулић Радомир, исељен у Београд;

88. Секулић Вучета, исељен у Сјеницу;

89. Секулић Младен, исељен у Београд;

90. Секулић Радојле, исељен у Крагујевац;

91. Секулић Грале, исељен у Крагујевац;

92. Секулић Миле, исељен у Сјеницу;

93. Трмчић Новимир, исељен у Београд;

94. Трмчић Раца, исељен у Сјеницу;

95. Трмчић Вујица, исељен у Сјеницу;

96. Трмчић Тиослав, исељен у Београд;

97. Трмчић Зоран, исељен у Нову Варош;

98. Трмчић Милојица, исељен у Београд;

99. Трмчић Радомир, исељен у Нову Варош.

Истраживања на терену показују да су се становници овог села углавном селили у Београд, Чачак, Крагујевац, Нову Варош, Краљево, Сјеницу и Ужице.

Каква је демографска будућност насеља најбоље илуструју подаци у табели 3. Да је процес старења веома интензиван, закључујемо по томе што по попису из 2002. године није било становништва старог до 19 година, док су лица са 60 и више година живота чинила 73,68% популације. Ови подаци указују на то да је село суочено са биолошким гашењем.

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

православни  105      100,00

муслимани     –           –

остали             –           –

Становништво по националпој припадности

Година            2002.   %

Срби               57        100,00

Бошњаци        –           –

Муслимани    –           –

Остали            –           –

На основу статистичких података и истраживања на терену види се да је село насељсно Србима. Становништво јс досељено у XVIII веку из Црне Горе. У селу највећи број становника слави Св. Николу, Св. Јована и Св. архангела Михаила.

У Горњим Лопижама 1961. је било 267 лица старијих од 10 или 15 година живота, 1981. године 139, 1991. године 102 и 2002. године 57. У периоду од 1981. до 2002. године број становника без школске спреме се смањио за 80%, а са 4 разреда основне школе за 28%, са основном школом 61%о и са средњом школом 50%. Према подацима из 1961. евидентирана су 62 неписмена становника (23,59%), 1991. је било 18 неписмених лица (17,64%), а 2002. године 8 (14,04%). Иако је дошло до позитивиих промена у образовној структури, она ипак није битније утицала на развој села јер су се млади и образовани људи углавном исељавали.

Структура величине земљишног фонда и структура извора прихода указују на то да је пољопривреда доминантна грана и да становништво углавном од ње живи. Величина земљишног поседа и природни услови дају добру основу за развој сточарства. Међутим, стални процес исељавања и стално старење становништва, као и немогућност пласмана сточарских производа (нема сигурног откупа), условили су да и ова грана буде прилично неразвијена.

Подаци о становништву по активности указују на то да иако у старосној структури преовладава старо становништво, оно је углавном активно и носилац је главних извора прихода.

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (10)

Одговорите

10 коментара

  1. Славољуб Васојевић

    Молим Вас да исправите:
    1. Презима није ТРНЧИЋ, него ТРМЧИЋ. Не долази од речи ТРН, него од речи ТРМКА.
    2. Нетачни су, или боље рећи непрецизни, подаци, о досељавању становништва у село ЛОПИЖЕ, Горње и Доње. Свуда се тврди да су се доселили у XVIII веку. Било је, наравно досељавања и у том веку. То је процес који је трајао вековима и много зависио од историјских догађаја – Сеоба крајем XVII и XVIII века, као и од доласка Карађорђа у ове крајеве и одласка из њих 1809. године. Највећи део становништва савремених Лопижа се доселио у ХIХ веку, неки почетком тог века, а највећи део у време прве владавине кнеза Милоша. О тим вековним миграцијама постоји обимна литература. Неколико књига се налази и у Дигиталној библиотеци овог портала. Више о томе и селу Лопижама у хроници: Славољуб Васојевић: ЛОПИЖЕ (Хроника села Лопижа), Библиотека ”Хронике села”, Београд, 1996.

  2. Bojana

    Postovani g. Vasojevicu, Sve je super. Vrlo interesantno. Samo ispravka: Sekulic Petar nedostaje iseljen u Grocku kod Beograda, Sekulic Jovo je u Smederevu, a Tomo Sekulic u Francuskoj. Hvala pumo. Srdacan pozdrav.

  3. Миливој

    Поштовани, исељени су и
    – Драгиња Мрдаковић, удата Прелић у суседно село, Мишевиће, (моја тетка)
    – Властимир Мрдаковић у Суботицу, (мој пок. отац)
    – Владимир Мрдаковић у Крагујевац (мој стриц)
    – Ратомир Мрдаковић у Немачку, Wuppertal (мој стриц)
    – Константин Мрдаковић у Суботицу,(мој стриц)

  4. nebojsa

    IZA TRMCIC DRAGOJLA OSTALA SU TRI SINA STOJIMIR,MARKO I LJUBIVOJE.KAD JE BILA KOLONIZACIJA SELA LOPIZE DRAGOJLOVA SUPRUGA KOVINA SELI SE SA SVOJA TRI SINA U SELO MRAMORAK KOD PANCEVA.ODATLE MARKO ODLAZI U BEOGRAD GDE I DANAS ZIVI,STOJIMIR KOI JE PREMINUO 1997.G SELI SE U SMEDEREVO,A LJUBIVOJE MOJ DEDA PRVO U PANCEVO 1964.G,A 1984.G SE SELI U VRNJACKU BANJU GDE JE I PREMINUO 2013.

  5. Trmcic

    Jel su TrMcici sa Zlatara tj. Lopize ,. Aljinovici iz Crne Gore poreklom ?. Hvala unapred na odgovoru.

  6. Krivajac

    Zna li neko da mi kaže nešto više o mom pretku Vučeti Loviću, rođen 1842. godine, iz Lopiža, koji se naselio oko 1890-te u Krivaju kod Blaca, sa bratom Veličkom, zajedno sa braćom od stričeva Radošem i Obradom?

  7. Dragana

    Brzakovići nisu poreklom iz Lopiža. Oni su iz Komarana, Nova Varoš. Do 20.-ih godina prošlog veka su se preživeli Gujaničić. Potomci Milisava Gujaničića su promenili prezime u Brzaković

  8. Milena

    Zašto niko ne uradi ispravke u tekstu koje su neophodne?