Порекло презимена, село Љуљаци (Кнић) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Љуљаци, општина Кнић – Шумадијски округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.   Положај села – Порекло становништва села Љуљаци, општина Кнић – Шумадијски округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.   Положај села – Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Љуљаци (Кнић)

Порекло презимена, село Љуљаци (Кнић)

Порекло становништва села Љуљаци, општина Кнић – Шумадијски округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 

Положај села – топографске прилике.

Село Љуљаци се налази у једном лакту који чини Гружа скрећући у свој меридионалан правац. Ту је неколико главица састављених од еруптивних стена или јако печеног кречњака. Главице се дижу на качерској површи. Такве су главице и брда: Љуљачка Главица, Мајданска Главица, Главица, Каменац, Авала, Клек и др. Између Мајданске Главице и Љуљачке Главице извире поток Медведица, који тече готово право са са севера и утиче у Гружу, а између Мајданске Глаице и Каменца је Суви Поток, који тече ка истоку и утиче у Гружу, кад она скрене југу. Поред тих потока, а испод већ поменутих глаица налазе се куће по не тако благим странама или по теменима заравњених брда. Село се са једне стране пружа на север до друма Ктагујевац – Горњи Милановац, дакле и на леву обалу Груже а са друге стране иде од Авале на југ до близу Опланића.

Воде.

Село се поглавито служи бунарском водом јер се лако добија, мада има и извора, којима се служе, као што су: Кадијевац, Каменац, Бубањ и Чесма код Градине.

Земље и шуме.

У селу има још мало шума на месту званом Зурница. У селу имају 13 трла.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Сам терен, испробијан толиким главицама пооштрава разбијеност и чини да су куће неправилно распоређене. Село се дели на неколико крајева, који су обично један од другог удаљени и то по 500 до 1000 метара. Ту су крајеви: Медведица – са леве стране потока Медведице а на благим странама испод Љуљачке Главице. Поједине куће и групе кућа међусобно су удаљене по 20-30 метара; више Медведице су Брђани; крај Кадијевац по благим косама у изворишту Медведице испод Вршнате Главице а једним делом и испод Мајданске Главице где су куће међусобно удаљене 20-80 метара: У горњем делу Сувог Потока је крај Каменац а ниже, са десне стране тог потока, по благим странама испод којих су мање јаруге је крај Томирача. Испод Мајданске Главице и Клека налази се Збеговиште чије су куће по благим косама, које иду од Сувог Потока где су куће међусобно удаљене од 30 до 100 метара. Куће краја Авала су по благим странама брда Авале и Мајданске Главице западу окренутим и најзад, поред друма је Ковиљача (Старо Село), где су дућани, занатске радње, кафана и општина.

Старине у селу.

Место поред Груже, испод Авале, где су биле неке од најстаријих сеоских фамилија зове се Старо Село. На месту где је данас Старо Село постојала је нека црквина. У Медведици је била друга црквина. Кажу да је ту била нека мала дрвена црквица коју су Турци запалили. Звала се Медведица, славила је Св. Методија. После је Марко, предак данашњих Марковића, почео на истом месту зидати другу од камена па је од тога одустао. Још постоји камени стуб од часне трпезе. Ту из земље вири камење од старог гробља. У Кадијевцу има једно „џиновско гробље“.

Постанак села и порекло становништва.

Најстарија је фамилија она од Куманова. После ње долазе Мирковићи, па Марковићи. Обе фамилије досељене су пре Карађорђа са Пиве а тамо су биле од истог племена – овде су се сасвим разродиле. Више од 2/3 броја кућа целог села пада на ове досељенике из друге половине или краја 18. века. Од мањег значаја је састав становништва овог села је досељавање од Сјенице за Карађорђево време. У то време по нека фамилија је дошла из суседних области, али од пре 40-60 година има досељеника из села недалеко од области Груже. Најскорији досељеници су они поред друма.
Поједине фамилије су се премештале из свог првобитног места обитавања. Тако се зна за Мирковиће, Марковиће и Срејовиће, да су имали куће испод Авале у гружанској равници куда је (као и сада) пролазио стари друм за Горњи Милановац, те су се ови морали одатле повући даље од пута да им не би досађивали Турци.

У Медведици су ове фамилије:

-Марковићи су досељени у првој половини 18. века од Пиве. Славе Јовањдан.
Истрорију ове фамилије доставио је у рукопису на располагање господин др. Стеван Марковић проф. Универзитета и из рукописа се сазнаје следеће:
По причању „ђеда“ Огњана – најстаријем члану Сави Марковићу – који је био слеп од рођења, али је имао чисте очи тако да му се слепоћа није примећивала и који је живео 103 године, умро је 1872. године, породица Марковића је по старини из Пиве у црногорској Херцеговини из племена Пивљанина Баја.
Пивљанин Бајо још у младости почео је хајдуковати, због чега се није женио, те није оставио непосредно потомство. У задрузи је имао 12 братучеда или задругара, које су Турци често узнемиравали, да би им одали свога стрица Баја.
Једнога дана, пред вече, дођу Турци његовој кући, где затекну 11 синоваца Бајових. Како су ови били спремни за спавање Турци их повежу и ту заноће са намером да их сутрадан ставе на муке како би одали Баја. Али се једна жена искраде и исте ноћи оде на бачију, где је код стоке био дванаести братучед Бајов и јави му о овом догађају. Он одмах скочи те нађе Баја, извести га шта је код куће и упита за савет. Бајо је одмах са дружином кренуо кући где затекне братучед повезане а Турке разузурене и на спавању, те ове потуку а братучеде ослободе. Када је то завршено, Бајо каже братучедима: „До сада сте били на мом врату а од сада вама више нема овде опстанка, јер ће нам Турци огњиште разорити, па сваки своју жену и децу узмите па бежите у свет и то највише по тројица заједно а он остане те је идаље хајдуковао и у једном окршају погинуо.
По тој наредби његови братучеди разићи се куд-који. Тако један од њих по имену Вук са оним „Бачарем“ (који се оне ноћи затекао на бачији) и братом Мрљешем дође право у Луњевицу код Горњег Милановца, али како им се тамо није допало, то Бачај оде у Радмиловиће у Гружи где је данас фамилија Бачаревићи. Мрљеш оде у Топоницу, где му се фамилија неко време презивала Мршељевићи а данас су Поповићи, по неком попу из фамилије. Вук, који се презивао Марковић – да ли је он мењао презиме, као и други, да их Турци не би ухватили и због Бајових дела казнили, не зна се, насели у селу Љуљацима, које се и тада тако звало. У Љуљацима има и сада Марковића 12 кућа, којима кумују Поповићи из Белог Поља.
Вук је имао сина Мата, који се на Бадњи-дан удавио у Гружи, коју је прелазио коњем, па га санте леда обориле. Вук је сахрањен у „Мајуру“ у Љуљацима, где и сада има белега а по смрти оставио је синове Мијаила и Милоша. Мијаило је имао сина Марка а Милош сина Огњена – „ђеда“. Пошто је Михаило умро његов син Марко остане у задрузи са стрицем Милошем. Милош је добро познавао Карађорђа и са њим хајдуковао.
По наговору своје жене Ружице, Милош почне делити од себа Марка. У тој деоби посвађају се око неке крмаче, и Милош посече Марка јатаганом по плећки. Од тога је овај дуг боловао, али је трпео и није се жалио, те је и та деоба остала неизвршена.
Ускоро по томе догађају Карађорђе крене неким послом у Карановац-Краљево. Ружица, жена Милошева, која се познавала са Карађорђем, јер је са Милошем ишла у Тополу а и Карађорђе је долазио њиховој кући у Љуљацима, изађе пред Карађорђа увијено у неко црно „вуто“ – нека врста великих струка. Кад је Карађорђе упита за Милоша, она му одговори: „Твој Милош је погинуо“. На питање „Од кога“ – одговрила је „од свог синовца“. Како је ово било у Малим Барама (село), на пола километра иза гробља источно, Карађорђе сврати њиховој кући у Љуљаке, и када виде да га је Ружица преварила и дозна да је Милош Марка онеспособио, наљутио се и заповеди та и Милоша и Ружицу исеку на комаде и сахране их у један гроб. На том месту Марко им је подигао споменик од белог мрамора, који је ту до скора стајао.
Са Марковићима су фамилија Мићићи у Опланићима, а ови су од чајетинских Мићића.
-Милисављевићи. Дошао Чукундед „Галоња“ од Јавора. Славе Стевањдан.
-Милићи. Доселио се овде Раде воденичар из Страгара од тамошњих Рајића. Од њега је до сада шесто колено. Славе Ђурђиц.

У Брђанима су ове фамилије:

-Павловићи, Петронијевићи и Мијатовићи. Све три фамилије су род са Мирковићима и досљене су од Пиве пре Карађорђа. Славе Јовањдан.

У Кадијевцу су ове фамилије:

-Шћеповићи (Вучићевићи и Миловановићи). Прадед Траљо досељен је из Милочаја поред Западне Мораве. Славе Никољдан.
-Мирковићи (Пантелићи, Филиповићи, Драговићи и Алексићи). Доселили су се пре Карађорђа од Пиве и то најпре у Деретин код Јавора одакле су дошли овамо. И Драговићи и Алексићи су уљези у ову фамилију, те отуда још прекађују своје старе славе; први Св. Вартоломеја а друге Ваведење. Славе Јовањдан.
-Марковићи (Терзићи) су за време Карађорђа дошли од Сјенице. Славе Никољдан.
-Милановићи, старо презиме Секићи. Отац им дошао пре 60 година из Горње Врбаве и ушао у фамилију Милосваљевића, као уљез. Славе Св. Петку.
-Максимовићи. Отац дошао пре 40 година из Угљаревца код Рамаће. Славе Аранђеловдан.
-Милосављевићи су дошли пре 40 година из Грабовца – Доња Гружа. Славе Никољдан.
-Јовановићи. Предак дошао из Радмиловића као уљез у кућу Миленка Лазаревића, која је изумрла, а порекло је била од Сјенице. Славе Никољдан.

-У Каменцу су ове фамилије:

-Милинковићи, Симовићи, Вићентијевићи (Аксентијевићи и Јеремићи) са надимком („Бугари“). Ово је најстарија фамилија у селу. Доселила се браћа Павле и Стојша од Куманова. Славе Никољдан.
-Стевановићи („Грци“). Дошао предед за време Карађорђа из села Јанчића код Каблара од фамилије Чукљевића, где су се били задржали а родом су из Будожеље у Старом Влаху. Славе Ђурђевдан.

У Томирачи су ове фамилије:

-Ивановићи (Антушевићи и Пантовићи), Љубинковићи, Вућићевићи и Ђорђевићи. Иста су фамилија са „Бугарима“. Славе Никољдан.

У Збеговишту су ове фамилије:

-Јанићијевићи, Мијовићи, Јововићи. И они су од „Бугара“.
-Пантелићи. Они су фамилија са Мирковићима. Славе Јовањдан.
-Ерићи. Отац им се доселио из Горње Црнуће пре 50 година од тамошњих Ерића. Славе Св. Јевстатија.

У Авали су ове фамилије:

-Деловићи. Они су од „Бугара“.
-Срејовићи. Они су фамилија са Мирковићима. Славе Јовањдан.
-Гавриловићи (Петровићи, Вућићевићи и Стевановићи). Дошао предак Станоје од Сјенице 1809. године. Славе Ђурђевдан.
-Милићи. Они су од оних из Медведице. Славе Ђурђиц.
-Бумбули (Аћимовићи и Мијајловићи) Дед се доселио са Голије. Славе Аранђеловдан.
-Крсмановићи су дошли из Сивчине код Ивањице пре 32 године. Славе Никољдан.

У Ковиљачи су ове фамилије:

-Марковићи су од Марковића Пивљана. Славе Јовањдан.
-Милићи су од Милића из Медведице. Славе Ђурђиц.
-Красојевићи (поп) је од Красојевиће из Горње Црнућа. Славе Ђурђевдан.
-Радошевићи (поткивач) досељеник из Марковца, отишао 1910. Године у Дивостин. Славе Јовањдан.
-Сарићи (опанчар) су родм из Кутлова. Славе Јовањдан.
-Симовићи (поткиач) су се доселили из Каменици – Горња Гружа. Славе Јовањдан.

 

ИЗВОР: Михаило Драгић „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top