Порекло презимена, село Лесковац (Кнић) Reviewed by Momizat on . Порекло станоништва села Лесковац, општина Кнић – Шумадијски округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.   Положај села Порекло станоништва села Лесковац, општина Кнић – Шумадијски округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.   Положај села Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Лесковац (Кнић)

Порекло презимена, село Лесковац (Кнић)

Порекло станоништва села Лесковац, општина Кнић – Шумадијски округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 

Положај села – топографске прилике.

Село се налази већим делом на подовима качерске површи, али ниже куће силазе и на рипањску површ; ове површи су тако издељене потоцима, који долазе са Котленика, у три брда, на којима су сеоске куће и чине засебне махале. Поток Памук, чији су краци Селиштански и Коритски Поток, дели крај Селиште од Брда; Селиште је са леве стране Памука до темена косе а са сруге стране косе су пајсјевићске куће, које су ту, дакле, прешле на десну страну Котленичког Потока. Поток Мињуша дели Лесковац од Губеревца.

Тип села.

Село је разбијеног типа и дели се на три махале: Селиште, Брдо и Мињуша.

Име селу.

Име села постало је од леске, које је у Селишту раније било много, још и данас кажу мештани за по неку њиву лешћару.

Старине у селу.

У Мињушу постоји „џиновско гробље“ на коме има само камених без плоча без натписа а у Селишту такође неко старинско гробље и црквина. На јдном надгробном камену у селишту има лик човека, кога је за прст уједа змија. Ово је од неког ранијег становништв, јер се не памти да је на њему сахрањен неко од предака данашњих фамилија.

Постанак села и порекло становника.

У селу је најстарија фамилија Станојевићи. За време Кочине Крајине Станојевићи су бежали у Срем, па су се после неколико година вратили; Станоје је умро „тамо у Немачкој“. На Селишту је у то време била само Барабанска фамилија а Кучпара је тада био у Губеревцу. Изгледа да су Јововићи убили Барабана, те његова фамилија побегне у Остружницу па одатле у Срем.

У Селишту и Брду су ове фамилије:

-Станојевићи су досељени из Котраже у Драгачеву; до сада их је седмо колено. Узуновићи у Новом Селу (Морава) држе још са овима кумство из Драгачева, јер су и они пореклом са тих простора, из села Краварице. Славе Лазаревдан.
-Кучпарићи. Доселио се Радован Кучпара од Сјенице најпре у Рогојевац. Кучпарићи у Кикојевцу су им фамилија. Славе Лучиндан.
-Бачаревићи су дошли пре 100 година из „Старе Србије“. Славе Лучиндан.
-Јекићи и Степановићи, старо презиме Јововићи. Чукундед Јован Кошанин доселио се пре 100 годидна из “Старе Србије“. Надимак добио по селу одакле је. Славе Св. Петку.
-Лазовићи. Доселио се Лазов отац из ужичког округа; тамо су се презивали Пљескиновићи. Славе Ђурђевдан.
-Весовићи су једна фамилија са Барловима у Вучковици. Славе Лучиндан.
-Бабовићи. Прадед Никола дошао из Котраже у Драгачеву. Славе Св. Петку.
-Миленковићи. Предак се доселио из Петропоља на женино имање, од Теовиловића. Славе Никољдан.
-Милановићи. Отац дошао пре 10 година из Новог Пазара. Славе Стевањдан.

У Мињуши су ове фамилије:

-Ћотићи су изумрли. Дошли су после Станојевића из Гусиња. Славили су Никољдан.
-Вукићи су изумрли. Дошли су после Станојевића из Рибнице у Подибру. Славили су Аранђеловдан.
-Видовићи. Прадед Виде дошао из Каоне у Драгачеву. Славе Јовањдан.
-Благојевићи: Благојев отац Вулић доселио се одавно али не знају одакле. Славе Аранђеловдан.
-Скејовићи. Миленков отац Михаило дошао је из Сјенице. Фамилија су са Мирковићима у Губеревцу. Славе Ђурђевдан.
-Миленковићи су од Мирковића у Губеревцу. Славе Ђурђевдан.

ИЗВОР: Михаило Драгић „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Коментари (2)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top