Порекло презимена, село Коњуша (Кнић) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Коњуша, општина Кнић – Шумадијски округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.   Положај села – Порекло становништва села Коњуша, општина Кнић – Шумадијски округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.   Положај села – Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Коњуша (Кнић)

Порекло презимена, село Коњуша (Кнић)

Порекло становништва села Коњуша, општина Кнић – Шумадијски округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 

Положај села – топографске прилике.

Село се налази на двема косама које иду од Шареног Камена – на Јешевцу – на североистоку а између којих је поток Коњушара; захвата брезовачку и качерску површ. Куће овог села пружају се до белопољских и до брестовачких, тако да их само пут од њих раздваја.

Воде.

Село се највише служи изворском водом са извора по именима: Мариновац, Грабак – њиме се служи и Бело Поље, Јастребовац, Ђуревац, Изворац, Достина Вода, Каменац, Бањанска Вода, Беле Воде – њиме се служи Брестовац. Бунари су ретки јер се до воде тешко долази.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се на три краја: Шкоље, Чиколићи и Ерски Крај, дакле подела је по фамилијама.

Име селу.

О имену села прича се ово: Када је „певала“ црква у Јешевцу – неки веле то за Враћевшницу, манастир је имао овде своје земље и ту је држао коње, те отуда име овом селу.
Неки опет мисле да име долази отуда што су Лончаревићи имали много коња, али прва верзија је вероватнија.

Старине у селу.

У селу постоји једно старо гробље, у коме су сахрањивани „џинови или Латини“. То је била и црквина.

Постанак села и порекло становништва.

Најстарије куће у селу су биле око потока Коњушаре. Три најстарије фамилије – Јанковићи, Лончаревићи и Шкоље, досељене су пре Карађорђа, али се не зна одакле; сматрају се као старинци. Мисли се да су овде били у време Кочине Крајине. Од фамилија, које су досељене у време Карађорђа, неке су досељене од Сјенице а за друге се не зна поуздано да су одатле. Када је Карађорђе насељавао Ере у ово село, почели су их гонити Лончаревићи – названи по занимању, који су заузели много земље – до Брестовца. Ере се пожале Карађорђу, те он поведе „војску“ на ове те Лончаревићи побегну у планину. Најзад морадоше попустити и дозвоолити Ерама да се населе.

У Шкољама су ове фамилије:

-Шкољовићи (Шкољовићи, Ненадовићи, Новаковићи, Тодоровићи, Стевановићи и Глишовићи). Шкоље се рачунају као старинци, али су и они досељени пре Карађорђа а по старини су трећа фамилија у селу. Славе Св. Јевастија.
-Вујовићи. Предак дошао из Бреснице као уљез у кућу Ненадовића. Славе Св. Јевастија.
-Гавриловићи. Отац дошао из Кнића као уљез у кућу Ненадовића пре више од 20 година. Славе Св. Јевастија.

У Чиколићима су ове фамилије:

-Јанковићи („Цигани“). Ово је најстарија фамилија у селу. Славе Јовањдан.
-Лончаревићи (Туторовићи и Савићи). Ово је друга фамилија по старини. Бежали су у Срем, па су се отуда вратили а неки су тамо остали. Славе Лучиндан.
-Гавриловићи. Доселио се предед нешто пре Карађорђа од Сјенице. Имају фамилије у Белосавцима – Николићи. Славе Аранђеловдан.
-Петронијевићи. Доселио се дед Петроније из Забојнице. Имају фамилије у Јеловику. Славе Лучиндан.
-Рољовићи. Пре 35 година дошао као уљез у кућу Николића. Рољо је дошао од планине са „Увачке стране“; које је село не знају сигуно, мисле да су из Мочиоца. Славе Лучиндан док преслављају Никољдан, стару славу.

У Ерском крају су ове фамилије:
-Ере (Ђајићи, Петронијевићи, Николићи, Радовановићи и Симовићи). Доселио их Карађорђе од Сјенице 1809. године из села Раждагине. Славе Никољдан. Раније су славили Стевањдан, па су је променили.
-Савићи (Бошњаковићи). Отац Ранко дошао као мајстор из Осата – кућа осаћанака – у Босни. Славе Никољдан.
-Јанковићи („Пећанац“). Мајка га довела из Гриваца у данас изумрлу кућу Антонија Пећанца, који је био пореклом од Сјенице. Славе Јовањдан.

ИЗВОР: Михаило Драгић „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан

*

ДОДАТАКАрачки тефтер из 1829/1830. за село Коњуша (Гружа), приредио сарадник портала Порекло Саша Зарић


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top