Порекло презимена, насеље Кнић

20. фебруар 2015.

коментара: 16

Порекло становништва насеља Кнић, општина Кнић – Шумадијски округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Knic,-crkva-Sv

Положај насеља – топографске прилике.

Северно од клисурастог дела груже, од Жуна до Ћуковца, диже се неколико еруптивних главичастих узвишења, од којих су најзнатнији Велики Врх (420 м) и Вршић (375 м). Ту је управо развође између Груже са западне и Рибежа са источне стране. Изворни делови неколико потока јако су рашчланили овај део који је заузело село, што је највише и допринело неправилном распореду сеоских кућа и појединих делова насеља. Куће су са обе стране друма и то поглавито хватају заравњена темена. Налазе се на западној страни и на источној страни развођа Груже и Рибежа. Земљиште је местимично јако разбијено.

Воде.

Служе се изворском водом и бунарском водом.

Земље и шуме.
Нема ни сеоске шуме ни утрине. Такође немају ни трла у пољу.

Тип насеља.

Насеље је разбијеног типа, што долази од саме пластике земљишта, које је, као што смо видели, доста разломљено. Само су куће поред друма ушорене и тај део насеља сматрају за варошицу. Ту су дућани, кафане, занатске радионице и општина. Насеље се дели на четири краја: Горња Махала, Доња Махала, Рибешка Махала и Ратарница.

Старине у насељу.

Место у Книћу, које се зове Старо Село је најстарији део насеља. У њему има једна црквина. Друга црквина налази се преко Груже у Периљу. Старинских гробаља има у Коси више Рибежа и на Камењаку – преко Груже.

Постанак насеља и порекло становништва.

У овом насељу је велики број стариначких фамилија. Све су оне старије од Првог српског устанка. Али за већину тих фамилија зна се да воде порекло од Сјенице. Ипак, знатан број данашњих фамилија чине досељеници од Сјенице и Новог Пазара, који су досељени у времену владе Карађорђеве. Досељавање се и даље продужило, али у врло слабој мери у односу на пређашње досељенике. Долазило се из најразличитијих крајева; од Кратова, Херцеговине, Црне Горе, затим из пређашњег Новопазарског Санџака, Дргачева, Груже, затим има и младих фамилија од Сјенице и из суседних области.

У Горњој Махали су ове фамилије:

-Мркуљићи (Јеросимићи, Вемићи, Луковићи, Миковићи и Несторовићи). Досељени су пре Карађорђа из Дукађина. Мркуље у Брзану код Крагујевца су им фамилија. Славе Митровдан.
-Зарићи су старији досељеници из Колашина. Зову их Кошанима. Ово је, по свој прилици, иста фамилија са Колашинцима у Закути, Кошанима у Липници, Зорнићима у Љубићу и Ђоновићима у Бечевици. Зарићи у Трешњевици – Јасеница су од ове фамилије. Са њима су једна фамилија Мијатовићи и Милутиновићи у Книћу. Славе Св. Петку.
-Поскурице су стара фамилија и не памте одакле су досељени. Пошто су им Поскурице у Витановцу род, то су и они из Поскурица – Лепеница. Славе Јовањдан.
-Терзићи су стара фамилија, досељени пре Карађорђа. Славе Митровдан.
-Делићи и Богићевићи спадају у старије досељенике, по свој прилици од Сјенице. У Милићевом Селу код Пожеге остало је од њихове фамилије. Делићи се зову по баби Дели, за коју причају да је убила три Турчина. Стара им је слава била Ђурђиц, сада славе Михољдан.
-Ћировићи су досељени за време Карађорђа од Сјенице. По старини су род Делићима. Славе Михољдан.
-Новаковићи су старинци. Славе Лучиндан.
-Мијатовићи су по старини једна фамилија са Зарићима. Славе Св. Петку.
-Николићи (Станчићи) спадају у старије фамилије. Не знају ништа о свом пореклу. Славе Никољдан.
-Алексићи и Марићи, старо презиме Гавриловићи. Пре Карађорђевог устанка досељени су овде. Фамилија су са Марјановићима из Доњег Краја. Славе Ђурђевдан.
-Милутиновићи су по старини фамилија са Зарићима и Мијатовићима. Славе Св. Петку.
-Маринковићи су досељени за време Карађорђа из Буковика. Фамилија су са Поповићима у Бумбаревом Брду и Борчу. Славе Никољдан.
-Андровићи су досељени у време Карађорђа од Сјенице. Славе Св. Враче.
-Бурмази су досељени за време Карађорђа од Сјенице. Славе Аранђеловдан.
-Ивановићи су досељени за време Карађорђа од Сјенице. Славе Алимпијевдан.
-Дрешовићи су досељени за време Карађорђа од Сјенице. Славе Св. Петку.
-Десивојевићи су непознатог порекла. Славе Никољдан.
-Југурџићи су од Југурџија из Доњег Краја. Славе Митровдан.
-Ћуприћи су досељени за време Карађорђа од Сјенице. Славе Аранђеловдан.
-Чампаревићи су дошли пре 30 година преко Јавора из Корита. Славе Св. Агатија.

У Доњем Крају су фамилије:

Пантовићи су дошли од Сјенице пре Карађорђа. Славе Никољдан.
Марјановићи, старо презиме Гавриловићи. И ови су старији у односу на време Карађорђа. Славе Ђурђевдан.
-Николићи (Станићи). Били су овде пре Карађорђеве владе. Фамилија су са Николићима у Горњој Махали. Славе Никољдан.
-Томићи. Овамо је дошао Тома од Сјенице пре Карађорђа. Од ове фамилије су била три брата; Васо, Благоје и Милован; од Благоја и Милована има по једна кућа, Васо Томић се пресело у Михајловац-Смедерево, тада Коњска и од њега су тамошњи Васићи. Славе Аранђеловдан.
-Делићи су од Делића у Горњем Крају. Славе Михољдан.
-Марићи, старо презиме Гавриловићи. И ово је стара фамилија. Они су од Марића у Горњем Крају. Славе Ђурђевдан.
-Шапоњићи (Недићи, Милорадовићи и Лазовићи). Досељени су за време Карађорђа из Шапе код Сјенице, по свој прилици из села Шапоња на Увцу, северо-западно од Сјенице. Да су они од Шапоња од којих су многобројне Шапоње у Драгачеву види се по истој слави – Стевањдан.
-Југурчићи су досељени за време Карађорђа од Сјенице. Славе Митровдан.
-Мартићи. Баба Марта дошла од Ужица са сином Јованом од кога су ови Мартићи. Она се преудала у Вилотиће и по њој се зове Мартић Јовањац. Славе Митровдан.
-Мартић. Фамилија суса Вилотићима у Рибешкој Махали. Славе Јовањдан.
-Ђокићи (Максимовићи) су једна фамилија са Зарићима. Кажу да су досељени у време Карађорђа од Сјенице. Славе Св. Петку.
-Миладиновићи (Миладиновићи и Стојићи). Досељени за време Карађорђа од Сјенице. Славе Ђурђевдан.
-Дилберовићи (Обрадовићи) су досељени за време Карађорђа од Сјенице. Славе Ђурђевдан.
-Бусарци су досељени за време Карађорђа из Корита. Фамилија су са Чампаревићима у овом месту и Милосављевићима у Грабовцу. Славе Св. Агатија.
-Обрадовићи су досељени за време Карађорђа од Сјенице. Славе Св. Јевстатије.
-Мињићи су досељени за време Карађорђа од Сјенице. Славе Лучиндан.
-Питићи су дошли за време Карађорђа од Сјенице. Славе Никољдан.
-Тешмановићи су дошли за време Карађорђа од Сјенице. Славе Никољдан.
-Миловановићи. Они су од Маринковића из Горњег Краја. Дошли су од Сјенице за време Карађорђа. Славе Никољдан.
-Богићевићи су дошли од Сјенице за време Карађорђа. Славе Михољдан.
-Миленковићи су дошли за време Карађорђа од Сјенице. Славе Ђурђевдан.
-Михајловићи (трговац). Дошао им отац пре 60 година из Кратова. Славе Никољдан.
-Петровићи су дошли пре 40 година из села Кушића у Старом Влаху. Славе Никољдан.
-Марковићи су дошли пре 40 година из села Кушића у Старом Влаху. Славе Ђурђевдан.
-Васиљевићи (трговац). Дошли пре 30-40 година из Гуче – Драгачево. Славе Ђурђевдан.
-Максимовићи (свештеник) је родом из Страгара. Славе Јовањдан.
-Јаћимовићи (економ) је дошао из Јагодине.

У Ратарци – између Кнића и Драгушице су:

-Радивојевићи. Дошли за време Карађорђа од Сјенице. Славе Стевањдан.

У Рибешкој Махали су фамилије:

-Бабићи су изумрла фамилија. Сматрали су се као старинци.
-Книћанска фамилија (Петровићи). Нема је више у селу. Стара фамилија пореклом из Шапе или Шапоња. Са њима су фамилија:
-Миловановићи (Бодићи), старо презиме Газдићи. Ово је најстарија фамилија у селу. Било су овде знатно пре Карађорђа. Славе Аранђеловдан.
-Зечевићи су досељени пре Карађорђа. Славе Ђурђевдан.
-Пантовићи су досељени од Сјенице пре Карађорђа. Фамилија су са онима у Доњем Крају. Славе Никољдан.
-Зарићи су од Зарића из Горње Махале.
-Жиропаде су дошли за време Карађорђа од Новог Пазара. Славе Илиндан.
-Вилотићи (Вилотићи, Максовићи и Раковићи). Дошли су од Сјенице за време Карађорђа. Славе Јовањдан.
-Нешовићи (Нешовићи и Мирковићи). Дошли су од Сјенице за време Карађорђа. Славе Аранђеловдан.
-Мандићи су од Бусараца из Доње Махале. Славе Св. Агатија.
– Босићи су дошли за време Карађорђа од Сјенице. Славе Ђурђевдан.
-Весовићи су дошли за време Карађорђа од Сјенице. Славе Св. Петку.
-Шетоњићи су дошли за време Карађорђа од Сјенице. Славе Ђурђиц.
-Миливојевићи су од Шапоњића из Доње Махале. Славе Стевањдан.
-Селенићи су досељени за време Карађорђа од Сјенице. Славе Стевањдан.
-Трифуновићи су дошли за време Карађорђа од Сјенице. Славе Аранђеловдан.
-Андровићи су дошли за време Карађорђа од Сјенице. Славе Св. Враче.
-Бурмазовићи су дошли за време Карађорђа од Сјенице. Они су од Бурмаза у Доњој Махали. Славе Аранђеловдан.
-Арсенијевићи су дошли за време Карађорђа од Сјенице. Славе Митровдан.
-Делићи су од Делића у Горњем Крају.
-Новаковићи су од Новаковића у Горњем Крају. Дошли су за време Карађорђа од Сјенице. Славе Лучиндан.
-Минићи. Отац им дошао из Црне Горе, после самрти кнеза Данила, најпре у Рашковић па овде. Славе Аранђеловдан.
-Ђурђевићи. Дошао дед пре 60 година из Колашина у Црној Гори. Славе Лучиндан.
-Милутиновићи су досељени из Бајчетине пре 50 година од тамошњих Милутиновића. Славе Митровдан.
-Батавељићи су досељени пре 12 година из Грбица. Славе Лучиндан.
-Обрадовићи су дошли пре 40 година из Чумића. Славе Аранђеловдан.
-Степановићи су дошли пре 40 година из Бумбаревог Брда од тамошњих Хоџића. Славе Никољдан.
-Танасијевићи су дошли пре 20 година из Пајазитова у Лепеници. Славе Јеремијевдан.
-Милошевићи су дошли пре 20 година из Пајазитова у Лепеници. Славе Трифундан.
-Јаћимовићи су дошли пре 20 година од Сјенице. Славе Стевањдан.
-Продановићи. Отац дошао као уљез из Мале Врбице пре 15 година. Славе Св. Петку.
-Јовановићи су дошли пре 10 година из Грбица, Славе Никољдан.

ИЗВОР: Михаило Драгић „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

ДОДАТАКТефтер спахијског прихода (тефтер арача) село Кнић 1829/1830. године

Коментари (16)

Leave a Reply to goran saponjic

16 коментара

  1. goran saponjic

    Sve saponje u srbiji su rod sa selakovicima i bratstvima iz donje morace koji poticu od selaka jelacica sina bana stanoja jelacica koji je ziveo u mostaru savremenik kralja tvrtka.da li neko moze da napise nesto vise o tom banu stanoju i njegovim sinovima klimentu jokanu i selaku jako mnogo familija koji slave svetog stefana potice od sellaka i jokana jelacica

  2. goran saponjic

    Dali je jos neko cuo ili nesto procitao o plemenu jelascici i selu jelasca sa zelengore sta jos moze da znaci ime sela jelasca kod kalinovika petar askraba tvrdi da je ovo pleme zaista postojalo na zelengori.dali je jos neko od strucnih saradnika porekla cuo za jelascice

    • А да неко од вас уради ДНК тест па да видимо имају ли те приче икакве основе или не? Уместо да препричавате бајковите и непроверене приче од пре 1.000 и више година…

      • goran saponjic

        Gospodine price nisu bajke ni snovi prezime i familija selakovic su zaista postojali u sedlarima kao sto je i sta oje jelacic istinit lik iz istorije ziveo u vreme vuka vlatkovica njegov sin selak je ziveo u cettnestom veku a ne pre hiljadu god jedan saponjic iz nove varosi je radio dnk test i rekao mi je da je grupa j2m205da su mu to rekli lab.gde je radio test ili slicno mozda mi nisam potpuno tacno rekao slova iz haplo grupe

        • Па онда крените од његове хаплогрупе и видите с ким се уклапа, с којим породицама и где. Потом тестирајте још неког ко би вам по усменој традицији требао бити огранак. Неке Ашкрабине закључке и тврдње оставите по страни, можда буду од користи, а можда и не. Без опипљивог доказа као што је писани извор или у новије време ДНК тест, позивање на претка од пре 600+ година јесте у великом проценту бајка. Усмена традиција уме и заварати.
          Преко које лабораторије је Шапоњић урадио тест? Београдска или нека инострана? Његовог резултата нема у табели Српског ДНК пројекта.

  3. goran saponjic

    Pun naziv haplo grupe je j2b m205 rezultat koj jr dobio testirani saponjic iz nove varosi.i ja cu da uradim dnk test za sebe mada je i ovaj testirani momak iz istr familije.za ovu grupu u tekstovima na potrtalu stoji godijelji ovu haplo grupu imali su trebinjski jelacici potomci ljubibratica.po tome je i stanoje jelacic j2m205 i svi njegovi potomci.znate li vi nesto vise o ovoj haplo hrupi j2bm205

  4. goran saponjic

    Gospodine aleksandre molio bih ako mi mozete napraviti neku paralelu za j2bm205 i jelacice iz trebinja.sto se tice tekstova petra askrabe ja mu neverujem za pleme jelascici koje se nigde nigde nepominje na zelengori mozda neka asktabina bajka ali jelacici iz trebinja su istiniti moguce da su moji saponjici i selakovici od njijh.ovaj momak saponjic jeste ova haplo grupa ali to njemu neznaci nista ne razume ja sledece nedelje treba dase testiram verujem dasam i ja j2bm205 taj mi jr bratanac

    • J2b1-M205

      Господине Шапоњићу,

      Јавите се на мејл адресу [email protected].
      Такође припадам хаплогрупи J2b1 M205 и радо ћу Вам дати више информација о њој и о родовима који припадају овој групи.

      Поздрав из Крагујевца!

    • Приликом тестирања становништва Пријепоља, добијен је резултат за извесног ДУЛОВИЋА. Он припада хаплогрупи G2a, али се аутор студије није бавио овим резултатом па је непознато да ли тестирани Дуловић има било какве везе за Морачанима. Зато би било занимљиво видети резултат тестираног Шапоњића.

  5. goran saponjic

    Veliki pozdrav za petra demica i aleksandra .malo je cudan podatak da je taj dulovic iz morace neka druga hg a nr j2bm205 dulovici poticu od jelacica i ako je slava sv stefan poticu od selaka ali jedino ako je neki predak uskocio u dulovice i uzeo njihovo prezime to je bio slucaj i kod mojih saponja samo nije jasno zasto se hg zove godjelji kad je mnogo veci broj pptomaka ljubibratica pozdrav gospodine demicu

    • Небојша Новаковић

      Поздрав Горане,

      Мислим да преписку треба наставити на:

      http://www.poreklo.rs/2012/03/25/%C5%A1aponji%C4%87/

      Пре свега, требају нам маркери тестираног Шапоњића, како би утврдили да ли је заиста J2b-M205. Преко које лабораторије је извршено тестирање?

      Познато Вам је вероватно да постоји Српски днк пројекат и да би било најбоље резултате убацити тамо.

      Што се Јелачића и J2b тиче, то је била једна од конструкција са почетка истраживања. Наиме, веровало се да постоји нека ближа веза са Скадром и Климентима, а са друге стране, међу тестираним J2b-M205 постоји презиме Јелача.

      Један бр. породица води порекло из околине Требиња, па смо стога ту покушали да пронађемо везу.

      Годијељи је “радни наслов” теме. Не значи да се неће мењати, али за сада је тако.

  6. goran saponjic

    Postovanje licno mislim da je vasa prva konstrukcija dobra i da su svi jelacici iz trebinja i mostara nosioci j2bm205 kao i njihovi potomci selakovici i jokanovici.svi jelacici su slavili sv klimenta oni koji su otisli u selo sedlari morali su prihvatiti seosku sl svetog stefana meni su problem selakovici i njihove seobe iz sedlara ja bih molio ako znate nesto vise o selakovicima sedlari njihovo kretanje jokanovici isto j2b sv stefan pozdrav poreklo

  7. Милан Илић

    Да ли неко зна нешто о пореклу Марјановића? Да ли је неко од Марјановића истраживао своје порекло? Мој прадеда је Марјановић Љубомир (1908-1986) од оца Божидара (1878-1915) али на жалост немам никаквих даљих информација о пореклу.

    Хвала.

    • Милодан

      Милан Илић!

      Марјановићи су веома распрострањен род у Србији, тако да је тешко пронаћи везу међу њима, па чак и када славе Ђурђевдан, као ови, овде. Посебно што име је старо презиме другачије – Гавриловићи.

      Поздрав!
      Милодан

    • Goran Perović

      Testirani Marjanović iz Knića deli isti DNK-a sa nekoliko porodica iz sela Plešina na Goliji koji su takođe R1a z 280 Y 2902 ..Марјановић, Ђурђевдан, Кнић

      Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>CTS8816>Y2902. Поседује хаплотип готово идентичан модалном, једина вредност која благо одскаче је DYS456=17. Најближа поклапања има са припадницима рода Y2902* Б: од Радомировића из Плешина код Рашке разликује се на само 1 од 23, а од Мареновића из Плешина, Стојковића из Коритника код Ивањице, Перишића из Стојника код Аранђеловца и Радишевића из Близне код Подгорице на 2 од 23 маркера. Сви наведени славе Јовањдан, осим Радишевића (Аранђеловдан). Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео само да им је старије презиме било Гавриловић, што се поклапа са наводима из литературе:

      Možete se javiti na mejl ili na tel.066 500 14 95 … pozdrav !

  8. Nemanja

    Poštovani,

    Da li postoji više informacija o prezimenu Poskurica i nastanku?

    Priču koju ja znam (ne kažem da je tačna) je da je prezime nastalo u Liki, Plitvička jezera, gde još uvek postoje Poskurice negde oko 13-og veka, određeni deo je posle prešao u Knić. Na samom groblju u Kniću postoje sklonjeni kameni spomenici koji na sebi imaju (opet kako su mi rekli) ličke kape na vrhu…

    Unapred zahvalan,

    Nemanja