У Србији, једно од неизбежних питања при упознавању – одакле си. Када га старији постављају млађима, обично не мисле на место рођења или становања, већ на породичне корене. Што би се у Црној Гори рекло – “од којих си”. Није редак случај да очеви детаљно претресају “педигре” изабраника својих мезимица, нарочито ако има изгледа да веза прерасте у брак…
Са изузетком малобројних фамилија чији је родослов историјски верификован, осталима преостаје да се у трагању за одговорима о свом пореклу ослоне на усмена породична предања или меморију старијих сродника. А и једно и друго уме да буде варљиво.
– За помоћ у трагању за породичним коренима обратили су нам се сународници из чак 160 земаља – истиче Јовица Кртинић, председник Друштва српских родословаца “Порекло” и један од оснивача портала poreklo.rs. Међу њима, каже, има младих и оних у зрелој животној доби, свих нивоа образовања.
Ово друштво покренуло је и српски ДНК пројекат у оквиру којег је тестиран велики број особа који желе да сазнају нешто више о својим прецима. За сада су објављени резултати за 600 мушкараца са простора бивше Југославије.
– Анализирамо мушкарце јер су они носиоци Y хромозома преко чије анализе се може утврдити којој древној групацији (генетичком речником: хаплогрупи) припадамо. Овом анализом могуће је утврдити и какво је генетичко прапорекло појединаца који заједнички творе српску нацију. Према до сада утврђеним чињеницама та генетика је веома шаролика, али то је обележје и осталих народа. Прелиминарни закључак је да Срби натполовично припадају двема хаплогрупама које значајно учествују у етногенези Словена. Оно што представља посебну вредност нашег подухвата је што се резултати, који се налазе на нашој табели, упоређују и доводе у везу, па смо код више десетина људи који су нам се обратили на овај начин утврдили да ли су у сродству – објашњава наш саговорник.
У овом пројекту, између осталих, узети су узорци носилаца 10 најчешћих презимена. Од осам тестираних Јовановића утврђено је да чак шест припада истој групацији, седам Петровића има веома шаролику генетику, као и Станковићи, док је осам Павловића распоређено у пет групација… Ипак, припадност истој групацији не указује на то да су ови људи у сродству већ је неопходно поклапање у више сегмената.
[box type=”info” head=”Обишли 2.500 села”]Друштво српских родословаца прикупило је податке из 2.500 села из читавог региона и издвојило најчешћа презимена. Осим оних која по статистичким подацима спадају у првих десет, по бројности се истичу и Поповићи, Јанковићи и Ковачевићи. Поповић и Ковачевић једина су која нису настала по имену славног претка већ на основу занимања родоначелника.[/box]
ИЗВОР: Ј. Попадић, Политика, 19. 2. 2015.
24. фебруар 2015. у 08:01
SRDJAN
medju prezimenima nisam nasao prezime Kelijasevic,a potice jos iz 14 veka , i odrzalo se do danas! Ali ima mozda jos pet nas muskih ..,navodno po nekm podacima potice iz manastira Krusedol,ako nesto mozete da saznate ..odgovorite mi! pozzzzz
8. новембар 2019. у 08:12
Војислав Ананић
КО СУ НАМ БИЛИ ПРЕЦИ
https://www.opanak.rs/%d0%b7%d0%bd%d0%b0%d1%82%d0%b5-%d0%bb%d0%b8-%d0%ba%d0%be-%d1%81%d1%83-%d0%b2%d0%b0%d0%bc-%d0%b1%d0%b8%d0%bb%d0%b8-%d0%bf%d1%80%d0%b5%d1%86%d0%b8-%d0%b5%d0%b2%d0%be-%d0%b7%d0%b0%d1%88%d1%82%d0%be/