Политика: Анализа ДНК открива породичне корене Reviewed by Momizat on . У Србији, једно од неизбежних питања при упознавању - одакле си. Када га старији постављају млађима, обично не мисле на место рођења или становања, већ на пород У Србији, једно од неизбежних питања при упознавању - одакле си. Када га старији постављају млађима, обично не мисле на место рођења или становања, већ на пород Rating: 0
You Are Here: Home » Инфо » Медији » Политика: Анализа ДНК открива породичне корене

Политика: Анализа ДНК открива породичне корене

poreklo,-Politika

У Србији, једно од неизбежних питања при упознавању – одакле си. Када га старији постављају млађима, обично не мисле на место рођења или становања, већ на породичне корене. Што би се у Црној Гори рекло – „од којих си“. Није редак случај да очеви детаљно претресају „педигре“ изабраника својих мезимица, нарочито ако има изгледа да веза прерасте у брак…

Са изузетком малобројних фамилија чији је родослов историјски верификован, осталима преостаје да се у трагању за одговорима о свом пореклу ослоне на усмена породична предања или меморију старијих сродника. А и једно и друго уме да буде варљиво.

– За помоћ у трагању за породичним коренима обратили су нам се сународници из чак 160 земаља – истиче Јовица Кртинић, председник Друштва српских родословаца „Порекло“ и један од оснивача портала poreklo.rs. Међу њима, каже, има младих и оних у зрелој животној доби, свих нивоа образовања.

Ово друштво покренуло је и српски ДНК пројекат у оквиру којег је тестиран велики број особа који желе да сазнају нешто више о својим прецима. За сада су објављени резултати за 600 мушкараца са простора бивше Југославије.

– Анализирамо мушкарце јер су они носиоци Y хромозома преко чије анализе се може утврдити којој древној групацији (генетичком речником: хаплогрупи) припадамо. Овом анализом могуће је утврдити и какво је генетичко прапорекло појединаца који заједнички творе српску нацију. Према до сада утврђеним чињеницама та генетика је веома шаролика, али то је обележје и осталих народа. Прелиминарни закључак је да Срби натполовично припадају двема хаплогрупама које значајно учествују у етногенези Словена. Оно што представља посебну вредност нашег подухвата је што се резултати, који се налазе на нашој табели, упоређују и доводе у везу, па смо код више десетина људи који су нам се обратили на овај начин утврдили да ли су у сродству – објашњава наш саговорник.

У овом пројекту, између осталих, узети су узорци носилаца 10 најчешћих презимена. Од осам тестираних Јовановића утврђено је да чак шест припада истој групацији, седам Петровића има веома шаролику генетику, као и Станковићи, док је осам Павловића распоређено у пет групација… Ипак, припадност истој групацији не указује на то да су ови људи у сродству већ је неопходно поклапање у више сегмената.

 

Обишли 2.500 села

Друштво српских родословаца прикупило је податке из 2.500 села из читавог региона и издвојило најчешћа презимена. Осим оних која по статистичким подацима спадају у првих десет, по бројности се истичу и Поповићи, Јанковићи и Ковачевићи. Поповић и Ковачевић једина су која нису настала по имену славног претка већ на основу занимања родоначелника.

ИЗВОР: Ј. Попадић, Политика, 19. 2. 2015.

 

 


Коментари (1)

  • SRDJAN

    medju prezimenima nisam nasao prezime Kelijasevic,a potice jos iz 14 veka , i odrzalo se do danas! Ali ima mozda jos pet nas muskih ..,navodno po nekm podacima potice iz manastira Krusedol,ako nesto mozete da saznate ..odgovorite mi! pozzzzz

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top