Порекло презимена, село Буђево (Сјеница)

17. фебруар 2015.

коментара: 13

Порекло становништва села Буђево, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Budjevo

Село Буђево се налази на северној страни Пештерског поља (Горњи Пештер). Удаљено је 25 км јужно од Сјенице (ако се иде преко Раждагиње). Смештено је у висинском појасу 1300-1340 м на јужним падинама Гиљеве, где сеоске породице имају станове. Б. Ж. Милојевић, проучавајући Пештер далеке 1914. и 1915. године, о Буђеву и становима је записао: “Буђево лежи на странама долине у оквиру Пештера, а буђевски станови су изнад кућа на пречази која дели Пештер од Сјенице.” [Милојевић, 1921, 84].

Буђево је лоцирано између четири брда: са источне стране Цалаје, са западне Лазовића брдо, са северне Какриче – Кораћка главица и са јужне стране Јанин крш. Сврстава се у сеоска насеља разбијеног типа. Дели се на Горње и Доње село. Доњи део села обухвата две махале: Средњу и Турску махалу. У горњем делу села до Другог светског рата била су насељена племена: Попадића – 17 кућа (најбројнији у селу), Ракочевића – 8 кућа, Марковића-Алексића – 1 кућа, Кораћа – 3 куће и Вељовића – 4 куће. У Средњој махали су племена: Радетића – 1 кућа, Јовановића – 5 кућа, Ракочевића – 2 куће, Маријановића – 1 кућа, Бошковића – 1 кућа и Марковића – 1 кућа. У Турској махали насељена су племена: Матовића – 2 куће, Марковића – 2 куће, Балшића – 3 куће, Минића – 3 куће, Милошевића – 1 кућа и Савића – 3 куће. У доњем делу села су племена која не припадају махалама и то: Марковића – 5 кућа, Матовића – 1 кућа и Новичића – 1 кућа [Балшић, 2005, 7-9]. Површина сеоског атара је 4099 ха, а катастарске општине 5498 ха, која обухвата и атар села Биоц, површине 1399 ха. Буђево је 2002. године имало 91 становника. Године 1921. имало је 54 куће и 256 становника.

Горње и доње село раздваја удолина, док је у западним делом села друга удолина. Удолина полази са страна Озепца, иде кроз Турску махалу и ишчезава у селу Биоц код муслиманског гробља. Краћа долина почиње од кућа Радетића и иде поред гробља, и спаја се са долином званом Бегов поток, и обе се утапају у долину која полази из Турске махале [Балшић, 2005, 11].

Географски положај села, у оквиру Пештерске висоравни, условио је и његове климатске одлике, које су се одразиле на живот и делатности људи. Оштра планинска клима, са дугим и оштрим зимама, а кратким пролећима, летима и јесенима, утицала је да вегетација у Буђеву и Биоцу касни месец дана у односу на Пријепоље или Нови Пазар. По казивању мештана, неких година снег у Буђеву падне у октобру и задржи се све до маја (такав случај забележен је 1929/1930. године). Жита се сеју у априлу, до 15. маја, а кромпир у другој половини маја. Сазревање жита је у августу и септембру, и тада се склањају са њива. Ливаде почињу да се косе тек у другој половини јула.

Археолошка истраживања указују да Буђево спада у стара насеља, јер су утврђени трагови касног средњег века. На северној страни села, испод сеоског пута, налази се некропола коју мештани називају “Латинско гробље”. На западној страни некрополе уочавају се и темељи неког објекта за који се верује да су остаци капеле. Делом у садашњем сеоском гробљу, а делом западно од њега, такође су утврђени остаци старије некрополе, и нешто даље од ње простор на коме би се могла налазити црква. “Овако велика некропола у селу Буђеву не изненађује ако се зна да је село у XVI веку имало 20 домаћинстава која су морала да плаћају порез [Премовић-Алексић, 1985, 50-51]. Има трагова из IX века – црквина. Ту су дошли први православци. Под овим именом село се спомиње 1571. године. “На основу укупног прихода, који је уписан поред имена овог села 1571. године, може се рећи да је Буђево било највеће са приходом, а затим село Пештер. Данас село Пештер не постоји на простору Пештерске висоравни. Како ни у једном попису нема данашњих села Угао, Долиће и Бољаре, лоцираних између Пештерског поља и планине Жилиндар, могуће је да се ту негде налазило село Пештер. Такође не постоји село Вранотиће, али постоји ненасељени предео под именом Вранотићи, лоциран између села Камешнице и Цетановића. Ту је лоцирана некропола из ХIV -ХV века.” [Премовић-Алексић, 1997,46]

Миле Недељковић сматра да назив села води порекло од речи буда, будка, у значењу: грађевина, чуварева кућа, стражара, колиба, шумска кућа, брвнара, салаш итд. што указује да је село поникло подаље од старих путева, у ретко насељеном пре свега шумском пределу.

У атару села постоји извор (више је бара него извор), у коме се вода појављује периодично, тј. у пролеће у време отапања снега.

У селу се налази четвороразредна основна школа, која је отворена још 1926, а поново је почела са радом после Другог светског рата 1947. године. У првој деценији XXI века школа је затворена, јер није било ђака. Струју је село добило 1972, водовод 1984. и макадамски пут 1956. године. Село је добило телефон 2006. године. Планира се изградња асфалтиог пута од Сјенице до Буђева, али не преко Раждагиње, већ преко Расна, јер би тај пут повезао више села. У Буђеву је октобра месеца 1998. године почела изградња цркве. Године 1919. формирана је жандармеријска станица у селу, која је радила до 1944. године, када су је Немци бомбардовали. Остаци станице и данас постоје. Станица полиције је обновљена 1993. године. До 1945. године постојали су и бегови двори, који су тада срушени и направљен сеоски задружни дом. Буђево је било административни центар са седиштем општине од 1912. до 1941, коме су припадала села која од 1955. године припадају Карајукића Бунарима. Од 1945. до 1952. године у селу Буђеву је било седиште Месног народног одбора за села: Буђево, Биоц, Тузиње, Крња Јела и Растеновиће. Од 1952. до 1955. године село је било и седиште народног одбора општине са истим селима. Године 1955. Народни одбор је ушао у састав општине Карајукића Бунари.

Општина Буђево, чије је седиште до 1941. било у селу Буђеву, а потом у селу Долиће, па у селу Угао, 1945. године је подељена на две административно-територијалне јединице: на Месни народни одбор Буђево са селима Буђево, Биоц, Тузиње, Крња Јела и Растеновиће и Месни народни одбор Угао, са селима Угао, Долиће, Бољаре, Пода и Пољица. Оваква подела остала је до 1952. године, када су преименовани у Народне одборе општина Буђево и Угао. Овако су функционисали до 1955. године, када су укинути и формирана општина Карајукића Бунари. Формиран је Штавички срез (Тутински је расформиран), па су општини Карајукића Бунари припојена и нека села Штавичког среза (Тутинског), као и село Тузиње из Народног Одбора Расно. Општина Карајукића Бунари овако је функционисала до 1959. године, када је престала са радом. Формирана је Месна канцеларија, а 1964. године Месна Заједница, без села из Тутинске општине.

Најважнија занимања становништва су сточарство и ратарство. Буђево је било једно од села у коме је одгајана најбоља пасмина сјеничке овце, због чега је 1933. године у селу основана “Овчарска задруга” са циљем да пештерску овцу сачува од деградације и да овчарство подигне «на завидан ниво». У Буђеву постоји спомен обележје ратницима Балканских ратова и Првог светског рата, подигнуто 1984. године. Већина кућа у Буђеву су брвнаре и чатмаре, које се најчешће комбинују са брвнарама.

Број становника, величина и структура домаћинстава, као и старосна структура, су показатељи који најбоље одсликавају демографске процесе у овом селу у другој половини XX и почетком XXI века. У Буђеву број становника од 1948. до 1961. повећао се 33%, а до 2002. године смањио 86%. У истом временском периоду број домаћинстава се повећао 60%, а затим се до 2002. године смањио 70%. Просечан број чланова у домаћинству је у сталном опадању од 1953. године. Године 1991. са 5 и више чланова била су 4 (8,33%) а 2002. године 4 (12,50%) домаћинстава.

Број становника и домаћинстава са просечним бројем чланова у домаћинству  

Година    Број становника    Број домаћинстава   Средњи број чланова у домаћинству

1948.                 499                                    66                                              7,56

1953.                 549                                    72                                              7,62

1961.                 666                                   106                                             6,28

1971.                  417                                     77                                             5,41

1981.                  265                                    67                                             3,95

1991.                  130                                    48                                             2,70

2002.                   91                                     32                                             2,84

 

Домаћинства у селу Буђево:

1.                  Матовић Мирослав

Домаћинство има 7 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 7 км. Кућа није зидана од тврдог материјала, нема санитарне уређаје и воду. У домаћинству нема запослених лица, а 1 члан је ученик основне школе. Три члана домаћинства траже посао. Баве се гајењем оваца, говеда и живине.

2.                  Марковић Блажимир

Домаћинство има 9 чланова, Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 7 км. Кућа није зидана од тврдог материјала, нема санитарне уређаје и воду. У домаћинству нема запослених лица, а 3 члана траже посао. Баве се гајењем оваца, говеда и живине.

3.                  Савић Ацо

Домаћинство има 4 члана. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 7 км. Кућа није зидана од тврдог материјала, нема санитарне уређаје и воду. У домаћинству нема запослених лица, а 2 члана траже посао. Баве се гајењем оваца, говеда и живине.

4.                  Радетић Миломир

Домаћинство има 3 члана. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 7 км. Кућа није зидана од тврдог материјала, нема санитарне уређаје и воду. У домаћинству нема запослених лица, а 1 члан тражи посао. Баве се гајењем оваца, говеда и живине.

5.                  Вељовић Богомир

Домаћинство има 3 члана. Удаљено је од Сјенице 23 км, а од основне школе и аутобуске станице 7 км. Кућа није зидана од тврдог материјала, нема санитарне уређаје и воду. Струју су добили 1972. године. У домаћинству су 2 запослена лица. Један члан похађа основну школу, а 1 средњу школу. Баве се гајењем оваца, говеда и живине.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе, али не знају време досељавања својих предака.

6.                  Радетић Градимир

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од Сјенице 23 км, а од основне школе и аутобуске станице 7 км. Кућа није зидана од тврдог материјала, нема санитарне уређаје и воду. Струју су добили 1972. године. У домаћинству нема запослених лица, а 2 члана траже посао. Баве се сточарством.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе, али не знају време досељавања својих предака.

7.                  Ракочевић Мирослав

Домаћинство има 8 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 7 км. Кућа није зидана од тврдог материјала, нема санитарне уређаје и воду. Један члан је запослен у родном селу, а 2 члана траже посао. Домаћинство се бави узгојем стоке и живине.

8.                  Балшић Миленко

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 7 км. Кућа није зидана од тврдог материјала, нема санитарне уређаје и воду. У домаћинству нема запослених лица, а 3 члана траже посао. Баве се гајењем стоке и живине.

9.                  Минић Бане

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од основне школе и аутобуске станице 7 км. Кућа није зидана од тврдог материјала, нема санитарне уређаје и воду. У домаћинству нема запослених лица, а 2 члана траже посао. Домаћинство гаји стоку и живину.

10.              Попадић Марица

Домаћинство има 3 члана. Удаљено је од Сјенице 23 кт, а од основне школе и аутобуске станице 6 км. Кућа није зидана од тврдог материјала, нема санитарне уређаје и воду. Струју су добили 1972. године. У домаћинству нема запослених лица. Приходе остварују гајењем оваца, говеда и живине.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе, али не знају време досељавања својих предака.

11.              Попадић Станимир

Домаћинство има 4 члана. Удаљено је од Сјенице 23 км, а од основне школе и аутобуске станице 6 км. Кућа није зидана од тврдог материјала, нема санитарне уређаје и воду. Струју су добили 1972. године. Два члана домаћинства траже посао. Баве се гајењем оваца, говеда и живине.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе, али не знају време досељавања својих предака.

12.              Ракочевић Ратомир

Домаћинство има 4 члана. Удаљено је од Сјенице 23 км, од основне школе и аутобуске станице 6 км. Кућа није зидана од тврдог материјала, нема санитарне уређаје и воду. Струју су добили 1972. године. Нема запослених чланова, 2 члана домаћинства су средњошколци. Приходе остварују гајењем стоке и живине.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе и немају податке о времену досељавања предака.

13.              Марковић Обрад

Домаћинство има 2 члана. Удаљено је од Сјенице 23 км, а од основне школе и аутобуске станице 6 км. Кућа није зидана од тврдог материјала, нема санитарне уређаје и воду. Струју су добили 1972. године. Један члан домаћинства је запослен. Баве се гајењем оваца, говеда и живине.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе, али време досељавања предакаје непознато.

14.              Минић Бане

Домаћинство има 4 члана. Удаљено је од Сјенице 23 км, а од основне школе и аутобуске станице 6 км. Кућа није зидана од тврдог материјала, нема санитарне уређаје и воду. Струју су добили 1972. године. Једно лице тражи посао. Домаћинство се бави гајењем оваца, говеда и живине.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе, али је време досељавања предака непознато.

15.              Балшић Миладин

Домаћинство има 9 чланова. Удаљено је од Сјенице 23 км, а од основне школе и аутобуске станице 6 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, али нема санитарне уређаје и воду. Струју су добили 1972. године. Два лица су запослена, а једно тражи посао. Баве се гајењем оваца, говеда и живине.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе, али је време досељавања предака непознато.

 

Исељеници из села Буђево:

1.                  Кораћ Живко

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Краљево, ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

2.                  Попадић Миладин

Домаћинство има 13 чланова. Иселили су се у Чачак, ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

3.                  Попадић Матија

Домаћинство има 10 чланова. Иселили су се у Крагујевац, ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

4.                  Попадић Милун

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Горњи Милановац, ради запослења. Носилац домаћинства је без школске спреме.

5.                  Попадић Владе

Домаћинство има 11 чланова. Иселили су се у Прељину код Чачка 1968. године, ради запослења и бољих услова за живот. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

6.                  Марковић Пејо

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се у Крагујевац, ради запослења. Носилац домаћинства је без школске спреме.

7.                  Марковић Радомир

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Чачак, ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

8.                  Марковић Предраг

Домаћинство има 9 чланова. Иселили су се у Чачак, ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

9.                  Марковић Јездо

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Горњи Милановац, ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

10.              Попадић Славко

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1961. године у Краљево (Мошин Гај), ради запослења и бољих услова за живот. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

11.              Јовановић Гојко

Домаћинство има 8 чланова. Иселили су 1964. године у околину Краљева, ради школовања деце и бољих услова за живот. Носилац домаћинства је без школске спреме.

12.              Марковић Божидар

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Кулиновце код Чачка 1979. године, ради запослења и бољих услова за живот. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

13.              Савић Богослав

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Буњачко Брдо 1968. године, ради запослења и бољих услова за живот. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

14.              Попадић Војо

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Чачак (Трбушани) 1969. године, ради запослења и бољих услова за живот. Носилац домаћинства је без школске спреме.

15.              Ракочевић Војо

Домаћинство има 10 чланова. Иселили су се у Краљево (Чибуковац) 1964. године, ради запослења и бољих услова за живот. Носилац домаћинства је без школске спреме.

16.              Марковић Јездимир

Домаћинство има 8 чланова. Иселили су се у Таково (Горњи Милановац) 1978. године, ради запослења и бољих услова живота. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

17.              Балшић Крсто

Домаћинство има 9 чланова. Иселили су се у Краљево (Заклопача) 1974. године, ради запослења и бољих услова живота. Носилац домаћинства је без школске спреме.

18.              Радетић Миле

Домаћинство има 10 чланова. Иселили су се у Краљево (Кованлук) 1969. године, ради школовања деце и бољих услова за живот. Носилац домаћинства је без школске спреме.

19.              Милошевић Ранко

Домаћинство има 8 чланова. Иселили су се у Краљево (Заклопача) 1978. године, ради запослења и бољих услова за живот. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

У потрази за бољим условима живота, житељи Буђева исељавали су се највише у Краљево, Чачак, Горњи Милановац и Крагујевац.

Структура становништва по старосним групама, је показатељ, који нам најбоље илуструје стање и демографске процесе у Буђеву. Из табеле 3. се види да се број младог становништва у периоду 1991- 2002. године смањио 56%, али се смањио и број лица са 60 и више година живота 40%. Индекс старења је 1991. био 2,52 а 2002. године 3,45 индексних поена. Ови показатељи говоре да село нема демографску будућност.

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

нравославни  128      98,46

муслимани     1          0,77

остали             1          0,77

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби   90        98,90

Бошњаци        –           –

Муслимани    –           –

Остали            1          1,10

По вероисповести, у Буђеву је 1991. било 128 православних, 1 муслиман и 1 становник који се определио као “остали”, док је по попису 2002. године у селу, по националној припадности, живело Срба 98,90% и 1,10% осталих. Мештани сматрају да њихови преци воде порекло из Црне Горе и да су се у село доселили у XVIII веку, на турску земљу бега Ћоровића, као његове чифчије, дајући му десетак и четвртину прихода, без права слободе. По Боривоју Ж. Милојевићу, прво исељавање из ових области пада крајем XVII века. “Тада је становништво Пештера и Сјеница учествовало у великој сеоби Срба под пећким патријархом у јужну Аустрију. После ове сеобе остала су празна многа села на Пештеру, као: Угао, Суводо, Ћерекаре итд. Скоро одмах затим, почетком XVIII века, у ова су се села настанили Клименте.” [Милојевић, 1921, 89] О насељавању после ове сеобе говори и Р. Балшић: “На опустела села на Пештеру насељавали су се у XVII веку Арнаути – Клименти, и то: Угао, Долиће, Тузиње, Расно, Бороштица, Љескова, Штипче, Девреч, Режевиће и Боћица. У овим селима се задржао албански говор, док је у Тузињу и Расну изгубио се албански говор, јер је у Расну 1925. године отворена основна школа, па су деца из Тузиња и Расна похађала школу и тако се изгубио албански говор. Клименте су у Пештерска села дошли као католици, али су касније прешли у ислам.” [Балшић, 2005, 23]

По Б. Ж. Милојевићу, “друга велика сеоба са овог простора била је приликом Карађорђевог похода до Суводола, када су се многе српске (хришћанске) породице одселиле у Шумадију.” [Милојевић, 1921, 89] Балшић Р. за ова исељавања наводи: “После повратка Карађорђа за Србију 1809. године, српско становништво из Буђева и Биоца одселило се за Србију, са српском војском, тако да су Буђево и Биоц остали без српског становништва. Доласком Мехмед-ћор паше у село, у Буђево се поново насељава српско становништво.” [Балшић, 2005,23]

“Трећи пут, 1878. год. велики број породица из сјеничких села иселио се у Топлицу, у села из којих су тада Арнаути били отишли. Видећи да њихов крај остаје и даље под Турском, неке су сјеничке породице том приликом прешле у Поморавље западне Мораве.” [Милојевић, 1921, 89]

Становништво у Буђеву слави Св. Николу, Аранђеловдан, Св. Јована, Св. Луку, Св. Мрату, Лазареву суботу, Ђурђиц итд.

Становништво по школској спреми је такође један од битних показатеља демографских обележја становништва. У Буђеву преко 15 година старости било је 1981. године 218, 1991. године 114 и 2002. године 84 становника. Број становника без школске спреме од 1981. до 2002. године смањио се 85%, са 4 разреда основне школе 57%, са основном школом 42% и са средњом школом 32%. Са вишом школом и факултетом била су 1991. године 4 лица, а 2002. године 2 лица. Неписмено је било 1991. године 28 (24,56%), а 2002. године 8 (9,52%) становника. Први учитељ у Буђеву бно је Радмило Богдановић, а мештани кажу да га је ту запослио Милован Витезовић.

Иако је Буђево некада било познато по овчарству (1991. године 1489 оваца) данас се слободно може рсћи да је ова грана сточарства практично замрла (само 205 оваца 2002. године). Становништво тврди да је 1943. у селу било 32000 оваца, а да 2008. године нема више од 100 оваца. Овај податак најбоље илуструје како је чувено сјеничко овчарство замирало. Поред Буђева, позната овчарска села била су Црвско, Долиће, Угао, Расно, Цетановиће и Раждагиња. Сточари своја стада из ових села углавном су истеравали на чувене Тузињске и Раждагињске станове на Гиљеви, који и данас повремено оживе, а некада су били познати и станови Равна Гора. Изворе прихода домаћинства више не остварују из пољопривреде (15,62%), већ су им главни извори прихода непољопривредне делатности (46,87%). Међутим, 1991. године 81,25% домаћинстава изворе прихода имало је из пољопривреде, углавном од сточарства (овчарства). Овај податак најбоље говори о стању у пољопривреди (у сточарству) и њеној перспективи.

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (13)

Одговорите

13 коментара

  1. Goran

    Bilo je na pesteru na pocetku 18veka i onih klimenata koji su naselili u napustena sela i zaseoke juzni pester koritska visoravan od sjenice prema bjelom polju tu prebegli od tutina koji su se vratili u pravoslavlje i koji su vratili srpska imena.Njih su oni njihovi srodnici klimenti koji su primili islam nazivali grci i na razne nacine ih napadali kao i one malobrojne katolike.zato je velik broj ovih klimenti u drugoj seobi sa austrijskom vojskom otisao sa pestera i korita u srem i sumadiju i kao pravoslavni.

  2. Milos Novcic

    Nije Новичић, nego Новчић.

  3. Стефан Марковић

    Поштовани уредници странице Порекло,
    Марковићи, који славе светог Николу 19. децембра а којима и сам припадам су досељени из Црне Горе, из села Трњине, Трешњевачка општина, пријестоница Цетиње, из племена Мале Цуце. До тих података сам дошао личним истраживањем, прво мјесто ђе су насељени Марковићи је Мојковац, тамо је и остао дио братства. Разлог досељавања у Буђево је договор црногорских главара и Карађорђа, да се на Пештер услед насељавања Арнаута насели и србско становништво као противтежа османском утицају из Скадра и сјевера Албаније. 1821-1822 су братства населила Буђево, Минићи су из Мораче, Ракочевићи из Павиног поља (такођр Морачани), Милошевићи из Куча (племе, не презиме) итд…

    • Da li mozda nesto znate da li je u Budjevu bilo familije Matijevic?Mnogo bi mi znacilo,ako bi ste mi dali neke informacije.Ako mozete da mi ostavite neki kontak telefon iz sela Budjeva takodje bi mi puno znacilo.Unapred veliko hvala!

    • Радош Марковић

      Можемо ли разменити контакте? И ја сам Марковић пореклом из Буђева и славим св Николу. Волео бих да сазнам још нешто више о резултатима Вашег личног истраживања пошто до сада нисам наилазио на податке које сте изнели.

    • Zoran Marjanović

      Da li možda znate poreklo porodice Marjanović iz Buđeva.

  4. AG

    Zna li se nesto vise o pomenutim Veljovicima,koja im je slava,gde ih ima,odakle su doseljeni u Budjevo… ?

  5. ap

    Korekcija za redni br. 3 na spisku iseljenika. Matija Popadić je jedan od četiri brata, od kojih su dva otišla u Kraljevo, jedan u Beograd, a jedan (Matija) u Kragujevac.

    • ГЈ

      Ти си у праву:Нићифор и Радиша су се одселили у Краљево,где и сада има њихових наследника.Драгован живи у Београду.А Матија се последњи одселио за Крагујевац.Они су имали и сестру Росанду удату у Милевиће.Њихови родитељи били су Сретен и Тијана.

  6. zoran radosavljević

    Poštovani moji radosavljevići žive u selo gornja Mirnica u opštini Kuršumlija u Topličkom kraju na padini Planine Kopaonik‚‚oddavnina pa i dan danas‚‚ nas Radosavljeviće u selu gornjaMinica zovu Radosavljevići Boljarci po selu Boljare u opštini Sjenica slavimo slavu sveti Arandjeo‚‚moj deda Milutin Radosavljević Boljarac od oca Vuke rdjen je 1886 godine u selu Gornja Mirnica‚‚znači iz Sela Boljara u gornju Mirnicu došao je neko njegov‚‚ko i koje godine i zašto‚‚gde postoje evidencije o tome‚‚u Topličkom arhivu u Prokuplju nemaju podatke za selo Mirnica i još neka sela u opštini Kuršumlija‚‚obratio sam se i arhivu u Novom Pazaru nisam dobio bilo šta konkretno o radosavljevićima u selu Boljare naravno nekada sad tu žive koliko sam se raspitao desetak porodica sa prezimenima Kuč

  7. Ivan

    Da li ima neko informaciju u vezi prezimena Đekić iz Buđeva?

  8. Milan

    Moj pradeda je poreklom iz Budjeva, iz porodice Negovanovic…Slavimo Sv.Arandjela MIhaila…Da li neko zna nesto o Negovanovicima?

  9. Rasa Stevanovic

    Interesuje me ako neko zna za prezime Ćušajić iz Buđeva! Navodno Stevan Ćušajić se doselio u Kragujevac?