Порекло презимена, село Биоц (Сјеница)

17. фебруар 2015.

коментара: 1

Порекло становништва села Биоц, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Биоц се налази на Пештерској висоравни (Горњи Пештер), у севсрном делу Пештерског поља, у висинској зони 1150-1220 м. Село јс удаљено 25 км југоисточно од Сјенице. Атар села је окружен са северне стране брдом Цалаје (1352 м), а са источне стране је Биочки Озебац (1312 м). Сврстава се у сеоска насеља разбијеног типа. Село обухвата неколико махала, од којих је позната Шаботића махала.

Површина сеоског атара износи 1399 ха, а део јс катастарске општине Буђево (површине 5498 ха). Прсма попису 2002. годинс село јс имало 74 становника.

У атару села су заступљени крашки облици рељефа. Биоц јс смештен у долинама. Једна долина се формира од три мање долине: јсдан крак полази са јужнс странс буђевског Осепца, други крак полази са нсточне стране брда Цалаја. и трећи из Хасића гајева. Њиховим спајањем настаје једна долина. која се пружа кроз село и ишчсзава код муслиманског гробља. Друга долина полази са јужне стране брда Цалаја, и иде поред кућа Балшића и Дацића, и снаја се са долином која иде нз Турске махале из Буђева. Постоји још неколико мањих удолина [Балшић, 2005, 11). На територији села палази се тррсетиште, које служи за производњу земљишта за цвеће.

Село је било некада засеок Буђсва, а од 1964. године јс самостално насеље. Истраживања на терену показују да је становништво 1912. године досељено из Црне Горе на бегово имање (чифчије). По попису 1921. годинс имало је 6 кућа и 52 становника.

У атару села се налази старо гробље, које је у народу познато као “грчко” или “латинско”. Поред тога, у самом селу, на коси изнад резервоара за воду, видљиви су остаци мање укопане цркве са некрополом. Некропола је пресечена сеоским путем. Према тврдњи М. Лутовна, Пештер је географски и екомомски везан за стару Рашку и Бихор, а био је насељен српским становништвом. Село Биоц се налази у средини села на Пештеру па је зато изабрано за изградњу цркве. Може се претпоставити да је црква подигнута у доба Немањића, јер су Немањићи од X века подизали цркве по старој Рашкој и Бихору [Лутовац. 1967. 15]. Р. Балшић тврди: “Према казивањима предака, у селу постоје остаци цркве која је носила назив “Св. Тројице”. У Биоцу је била другог дана Св. Тројица заветина, а првог дана Св. Тројица код цркве је био сабор, јер се црква налазила на средини српских села на Пештеру, па је била подесна за одржавање сабора.” [Балшић. 2005, 1).

Становници села тврде да је село добило име по догађају у њему, када је син убио оца.

Село је добило макадамски пут 1950, струју 1972, водовод 1979. телефон 2006. године. Становништво се бави сточарством и ратарством. У селу јс сточарска фарма која не ради. Дневне мигранте чини 6 ученика основне школе, који школу похађају у Карајукића Бунарима.

Биоц је захваћен негативним демографским процесима, који су од 70-их година XX века интензивирани. Тако је број становника од 1948. до 1971. повећан 118%. а до 2002. године смањен 88%. Такође се и број домаћинстава у истим временским периодима повећао 125%, а затим смањио 47%. Просечан број чланова у домаћинству опадао је од 1948. године. Године 1991. било је са 5 и више чланова 15 (45,46%), а 2002. године 9 (47,33%) домаћинстава.

Број становника и домаћинстава са просечним бројем чланова у домаћинству

Година    Број становника   Број домаћинстава   Средњи број чланова у домаћинству

1948.                    142                                   16                                            8,87

1953.                    149                                   20                                            7,45

1961.                     181                                  29                                            6,24

1971.                     310                                  36                                            8,61

1981.                     197                                  31                                            6,35

1991.                     165                                  33                                            5,00

2002.                     74                                   19                                            3,89

 

Домаћинства у селу Биоц:

1.                  Ватић Шефик

Домаћипство има 4 члана. Удаљено је од Сјенице 25 км, а од аутобуске станице и основне школе 3 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, али нема воду. Струју су добили 1972. године. У домаћннству нема запослених, 2 лица траже посао, а 1 члан јс ученик основне школе. Баве се узгојем говеда, оваца и живине.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе.

2.                  Шаботић Хилмо

Домаћинство има 9 чланова. Удаљено је од Сјенице 25 км, а од аутобуске станице и основне школе 3 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, али нема воду. Струју су добили 1972. године. У домаћннству нема запослених, а 2 лица траже посао. Три члана похађају основну, а 2 средњу школу. Баве се узгојем говеда, оваца и живине.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе.

3.                  Шаботић Ризван

Домаћинство мма 5 чланова. Удаљено је од Сјенице 25 км, а од аутобуске станице и основне школе 3 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, али нема воду. Струју су добили 1972. године. У домаћинству нема запослених лица. Баве се узгојем говеда, оваца и живине.

Порекло: фамилија потичс из Црне Горе.

4.                  Хасић Хуснија

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од Сјенице 25 км, од аутобуске станице и основне школе 3 км. Кућа није грађена од тврдог материјала, и нема воду. Струју су добили 1972. године. У домаћинетву нема запослених лица, а 1 члан тражи посао. Баве се узгојем говеда, оваца и живине.

Порекло: фамилија потиче из Колашина, одакле су досељени 1912. године.

5.                  Хасић Хаџо

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од Сјенице 25 км, а од аутобуске станице и основне школе 3 км. Кућа није грађена од тврдог материјала, и нема воду. Струју су добили 1972. године. У домаћинству нема запослених лица, а 3 члана траже посао. Баве се узгојем говеда, оваца и живине.

Порекло: фамилија потиче из Колашина, одакле су досељени 1912. године.

6.                  Дацић Јусуф

Домаћинство има 10 чланова. Удаљено је од Сјенице 25 км, а од аутобуске станице и основне школе 3 км. Кућа није грађена од тврдог материјала, и нема воду. Струју су добили 1972. године. Три члана домаћинства траже посао, а 1 похађа основну школу. Баве се узгојем говеда, оваца и живине.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе и не знају време досељавања предака.

7.                  Хасић Таип

Домаћинство има 2 члана. Удаљено је од Сјенице 25 км, а од аутобуске станице и основне школе 3 км. Кућа није грађена од тврдог материјала, и нема воду. Струју су добили 1972. године. У домаћинству нема запослених лица. Баве се узгојем говеда, оваца и живине.

Порекло: фамилија потиче из Колашина. Досељени су 1912. године.

8.                  Рамчевић Расим

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од Сјенице 25 км, а од аутобуске станице и основне школе 3 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема воду. Струју су добили 1972. године. У домаћинству нема запослених, а 2 лица траже посао. Баве се узгојем говеда, оваца и живине.

Порекло: немају податке о времену и месту досељавања.

9.                  Хас Хивзо

Домаћинство има 3 члана. Удаљено је од Сјенице 25 км, а од аутобуске станице и основне школе 3 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема воду. Струју су добили 1972. године. У домаћинству нема запослених, а једно лице тражи посао. Баве се узгојем говеда, оваца и живине.

Порекло: фамилија потиче из Колашина. Досељени су 1912. године.

10.              Хаци Мурат

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од Сјенице 25 км, а од аутобуске станице и основне школе 3 км. Кућа није грађена од тврдог материјала, али нема воду. Струју су добили 1972. године. У домаћинству нема запослених, а 2 члана су ученици основне школе. Баве се узгојем говеда, оваца и живине.

Порекло: фамилија потиче из Црне Горе, али не знају време досељавања својих предака.

11.              Хаци Сафет

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од аутобуске станице и основне школе 3 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, али нема воду. Струју су добили 1972. године. Два члана домаћинства траже посао, а 2 су ученици основне школе. Баве се узгојем говеда, оваца и живине.

12.              Дацић Јусуф

Домаћинство има 5 чланова. Удаљено је од аутобуске станице и основне школе 3 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и нема воду. Струју су добили 1972. године. Два члана домаћинства траже посао, а 1 је ученик основне школе. Баве се узгојем стоке и живине.

 

Исељеници из села Биоц:

1.                  Хаџић Амир

Домаћинство има 11 чланова. Иселили су се у Турску 1968. године, ради бољих услова за живот. Носилац домаћинства је без школске спреме.

2.                  Хаџић Бахтијар

Домаћинство има 16 чланова. Иселили су се у Турску 1966. године, ради бољих услова за живот. Носилац домаћинства је без школске спреме.

3.                  Хасић Алија

Домаћинство има 3 члана. Иселили су се у Турску 1965. године, ради бољих услова за живот. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

4.                  Хасић Селман

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Турску 1966. године, ради бољих услова за живот. Носилац домаћинства је без школске спреме.

5.                  Хасић Рамиз

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Турску 1967. године, ради бољих услова за живот. Носилац домаћинства је без школске спреме.

6.                  Хасић Рагип

Домаћинство има 8 чланова. Иселили су се у Турску 1965. године, ради бољих услова за живот. Носилац домаћинства је без школске спреме.

7.                  Хасић Амир

Домаћинство има 13 чланова. Иселили су се у Турску 1965. године, ради бољих услова за живот. Носилац домаћинства је без школске спреме.

8.                  Хасић Шућро

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Турску 1966. године, ради бољих услова за живот. Носилац домаћинства је без школске спреме.

9.                  Хасић Назиф

Домаћинство има 2 члана. Иселили су се у Турску 1966. године, ради бољих услова за живот. Носилац домаћинства је без школске спреме.

10.              Хасић Насо

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Турску 1966. године, ради бољих услова за живот. Носилац домаћинства је без школске спреме.

11.              Милошевић Ранко

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се у Чачак (Трбушани), ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

12.              Балшић Граде

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се у Нови Пазар, ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

13.              Марковић Гојко

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се у Краљево, ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

Према теренским истраживањима, становништво Биоца исељавало се углавном у иностранство (Турска), а у мањој мери у Нови Пазар, Краљево и Трбушане (Чачак).

Старосна структура становништва најбоље показује каква је демографска будућност овог села. Број становника до 19 година живота од 1991. до 2002. године се смањио 58%, а са 60 и више година старости повећао 31%. Индекс старења је 1991. износио 0,23 а 2002. године 0,84 индексна поена.

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

православни  5          3,04

муслимани     160      96,96

остали             –           –

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби               1          1,35

Бошњаци        73        98,65

Муслимани    –           –

Остали            –           –

У селу је 1991. године по вероисповести било 160 муслимана и 5 православних. По попису из 2002. године у селу је било 73 Бошњака и 1 Србин. У овом селу налази се мало муслиманско гробље, које је формирано почетком XVIII века, када су се населили Клименти из места Вукља и Никља из Албаније, које је раселио скадарски паша. Тада су у Биоц дошла два брата, Бајрам и Мујко, и сахрањивањем њихових потомака формирано је муслиманско гробље. У селу Биоцу 1941. године живела су следећа племена: горњи део села био је насељен Србима (живеле су породице: Балшићи – 3 куће, Ковачевићи – 2 куће и Драгићевићи – 1 кућа), а доњи су насељавали Муслимани (Аџићи – 2 куће, Рамчевићи – 1 кућа, Хасићи – 4 куће и Шаботићи – 2 куће) [Балшић, 2005, 10].

Становништво по школској спреми најбоље илуструје стање у образовању не само у овом селу, већ и у читавом Сјеничком крају. У Биоцу је 1991. преко 15 година старости било 116, а 2002. године 55 становника. Број становника без школске спреме од 1991. до 2002. године се смањио 7%, са основном школом 92%, са средњом школом 92%. Неписмено је 1991. било 18 (15,52%), а 2002. године 6 лица (10,90%).

И поред тога што највећи део домаћинстава (52,63%) изворе прихода остварује у пољопривреди, сточарство у 2002. у односу на 1991. годину практично је замрло. Овчарство је 1991. било водећа грана са 2874 овце, а у 2002. години у селу су биле само 42 овце. Ови показатељи најбоље говоре о стању сточарства и у овом сјеничком селу.

 

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Бранко Тодоровић

    У Херцеговини постоји село Биоци (Општина Требиње).