Порекло презимена, село Забојница (Кнић) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Забојница, општина Кнић – Шумадијски округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан. [caption id="attac Порекло становништва села Забојница, општина Кнић – Шумадијски округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан. [caption id="attac Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Забојница (Кнић)

Порекло презимена, село Забојница (Кнић)

Порекло становништва села Забојница, општина Кнић – Шумадијски округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

фото: Драган Бијанић

фото: Драган Бијанић

Положај села – топографске прилике.

Сеоске куће су великим делом везане за једну терасу и на њој су школа, општина и друге куће; то је тераса рипањске језерске фазе. На њој је само Средина Села и делом крај Мочило, док су куће краја Брђана много узвишеније, пењу се скоро до темена лепеничко-гружанског развођа, дакле чак на качерскку површ. Куће засеока Араповића, које су удаљене од села на север пола часа хода – налазе се у изворним крацима потока, који чине Трнијански Поток (Забојничка Река), те куће изгледдају као да су у јаругама, мада су изнесене над стрмим странама потока, те их вода не плави.

Воде.

Село се служи бунарском водом мада је и изворима богато. Служи се овим изворима: Лазовића и Митровића Извор, Алексијев Извор; у Араповићима је извор Бучине – то су три извора – и Станишића Извор док је испод Средине села извор Калеми.
У атару овог села, али на другој страни развођа – у сливу лепеничком – је Слана бара. То је једна барица од издани, која је до земљине површине избила пошто је нешто мало слана, на њу долазе овце и говеда.

Земље и шуме.

Шуме сада у селу нема много. И што је има то је приватна, није сеоска, а очувана је само на поменутом развођу, које је потоцима јако разбијено. Шума је овде одржана, јер се овде много касније почела крчити, али у равници. Тек када је у равници земља постала недовољна за цело село, почели су и горе, више села, шуму крчити и претварати у зиратно земљиште.

Тип села

Село је разбијеног типа. Али су куће у појединим крајевима често тако збијене, да одају утисак прелаза ка збијеном типу; такве су нарочито групе сродничких кућа. Одстојање између кућа је често 30-50 метара али има их и преко 100 метара. Брђанске (горњи крај Старог Села) су куће разбијеније, као и арапићске, штп долази код Араповића, од рашчлањености земљишта. Араповићи су удаљени од села четврт сата хода.
Село се дели на три краја: Мочило, Старо Село (Средина) и заселак Араповићи. Мочило раздваја Селски Поток од Старог Села а крајње јужне куће раздваја само пут од сумуровачких кућа.

Старине у селу.

Грубин Гроб носи назив једно брдо више села и потока Видарице по хајдучици Груби, коју су убили њени другови хајдуци, када су дознали да је она женско.
Аџине Баште (или како народ каже „Бакче“). Место је добило име по неком хаџији, који је као калуђер служио у манастиру од кога је данас само црквина (она у Сумуровцу). Тај калуђер је ту живео пре данашњег становништва и ништа се о њему не зна више рећи.
Постоје два гробљишта, од којих је једно више данашњег а друго на месту Угарима, више Араповића.

Постанак села и порекло становништва.

-Старо Село се најпре почело насељавати. Брђанске куће (горњи део Старог Села) постале су доцније, када су се поједине фамилије почеле делити. Најстарија је фамилија Ликнићи, потом долазе Карановићи и Проковићи, па Лекићи и др. Ове су фамилије вероватно већ биле ту за време почетка Прво устанка. Доцнији досељеници, који су великим делом дошли из околине Сјенице, дошли су овамо по свој прилици у време Карађорђа. Тек по нека фамилија је из других крајева.

У Мочилу су ове фамилије:

-Оташевићи. О њиховом пореклу видети код Оташевића у Сумаревцу. Славе Никољдан.
-Поповићи. Прадед је дошао из Ровина у Старом Влаху а прабаба од Сјенице – дошли су у време Карађорђа. Славе Ђурђевдан.
-Вучићевићи. Прадед Гуџула је дошао од Сјенице. Имају фамилију Гуџулиће у Каони – Драгачево. Славе Стевањдан.
-Миковићи (Лазаревићи). Прадед Лазар је дошао од Сјенице. Славе Јовањдан.
-Лазовићи (Бекчићи). Браћа Лазо и Васиљ су дошли од Сјенице, најпре у Мрсаћ (Надибар), па одатле дошли овамо док је Васиљ био у Сумуровцу. Ове фамилје има у Бадњевцу. Славе Ђурђевдан.
-Парезановићи. Браћа Јаков и Бабић дошли су од Сјенице. Пшто је Јаков ушао жени у кућу он је примио њену славу – Никољдан – те му потомци славе ту славу док Бабићеви потомци славе Митровдан. По свој прилици си иста фамилија са Парезанима у Сумуровцу.
-Тодоровићи. Прадед Нешо је дошао од Сјенице. Славе Никољдан.
-Матовићи су дошли из Опланића пре 40 година. У Опланићима су им фамилија Кврге. Славе Митровдан.
-Поповићи (Ристовићи). Дед дошао из Гараша. Славе Лучиндан.

У Старом Селу су ове фамилије:

-Ликнићи. Ово је најстарија фамилија у селу, али је права лоза Ликнића изумрла. Одржава је дошљак из села Јарушаца, отац данашњих. Славе Аранђеловдан.
-Проковићи. Из Црне Горе дошао прадед Проко Илић; старо презиме Мркуљићи. Славе Никољдан.
-Јововићи (Јововићи, Васиљевићи и Нешковићи). Од Сјенице дошао Јово са синовима Васиљем, Нешом, Милутином и видојем на шаруљи. Славе Аранђеловдан.
-Лекићи су старином од Дрине у Србији. Имају фамилије у Теочину – округ руднички. Славе Никољдан.
-Стевановићи, Аврамовићи, Пантовићи и Миловићи: Дошла су браћа Стеван и Аврам Раковићи из села Јабуке код Сјенице за време Карађорђа. Старо су им кумство Шундерије из Граба – Драгачево*. Од исте фамилије су Пантовићи и Миловићи. Славе Никољдан.
*Према испитивањима г. Ј. Ердељановића Шундерије су дошле за време Карађорђа из Штиткова код Сјенице.
-Мојсиловићи. Причају да су дошли из Васојевића у Црног Гори а по старини су фамилија са Проковићима. Доселила се браћа од стричева Проко и Мојсило. Према читуљи мисле да има 180 година од када су се доселили. Славе Никољдан.
-Дамњановићи. Дошао прадед Митар из Доње Врбаве где су им фамилија Јоксићи. Славе Ђурђиц.
-Милићевићи. Мајка довела Милића, прадеда данашњих, из Врбе (Подибар). Славе Јовањдан.
-Марковићи и Игњатовићи. Дошла су браћа Маркић и Игњат из Јарменоваца; треће колено до сада а порекло им је од Сјенице. Славе Јовањдан.
-Ивезић (механџија) је родом из Вршева код Берана. Дошао пре неколико година, умро 1910. године. Славе Ђурђиц.

Араповићи су раздвојени Араповачким Потоком од Старог Села. У њима су фамилије:

-Карановићи су једна опд настаријих фамилија у селу. Дошао прадед Панто, вероватно од Сјенице. Славе Св. Петку.
-Симовићи. Прадед Симо је дошао од Сјенице, из села Лева Река за време Карађорђа. О овом досељавању причају да их је из села Леве Реке покренуо Карађорђе. Они су се испочетка снебивали и изговарали да не могу да покрену благо (стоку), али им Карађорђе објасни да овамо има пусте земље, те они пристану. Славе Никољдан.
-Лекићи су иста фамилија са Лекићима у Средиини. Славе Никољдан.
-Шукићи. Дошао преде Јован („Шука“) од Сјенице. Од њих су у Раковици више Чачка Малетковићи. Славе Ђурђевдан.
-Станишићи. Дед дошао из Витковца (Доња Гружа). Славе Јовањдан.
-Милорадовићи си дошли из Сјенице, без сумње у време Карађорђево. Славе Јовањдан.
-Спасојевићи („Црногорци“). Дошао отац Величко Спасојевић пре 45 годи са Мораче. Славе Св. Петку.
-Божовићи су дошли из Рожаја пре 35 година. Причају да је отац дошао са перчином, па му било жао када су му га одсекли. Славе Аранђеловдан.
-Стаменковићи („Бугарин“). Дошао им отац Цветко из нишке Кутине као ћерамиџија. Славе Митровдан.

ИЗВОР: Михаило Драгић „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top