Порекло презимена, село Житниће (Сјеница)

12. фебруар 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Житниће, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Žitniće

Ово село повезано је са Сјеницом макадамским путем и од ње је удаљено 31 км. Налази се југоисточно од Сјенице, и смештено је на Горњем Пештеру. По свом географском положају сврстава се у долинска насеља, а по типу спада у разбијена насеља. Село се налази у висинском појасу 1.120-1.140 м. Лоцирано је на долинским странама Житнићке реке, притоке Брњичке реке и малим околним долинама, па подсећа на насеља кружног облика. Боривоје Ж. Милојевић 1921. године за локацију села је написао: “Куће стална насеља – леже на обема странама долина и безмало затварају издужен круг; изнад њих, на истим странама долинским су станови – привремена насеља – која чине већи издужени круг. У овом случају постоје два конценгрична круга од насеља, и то круг сталних лежи у кругу привремених.” [Милојевић, 1921, 84]. Окружено је брдима која га заклањају од ветрова: Велика главица, Блато, Бела брда, Вучија јама, Велико и Мало Пландиште и Курилово. Између поменутих брда су долине: Каменице код Вучије јаме и Главичка долина до Бороњских станова. У селу се издваја и неколико махала која носе имена по братствима: Горња махала, Муратовића, Шеховска, Броњска, Богућанска и Билаловска махала. Површина сеоског атара и Катастарске општине Житниће износи 1.694 ха. У селу је 2002. године живело 536 становника.

Средином села протиче Житнићка река која се лети, током сушних периода, знатно смањи. У селу се налазе и извори: Кадињача у Броњској махали, Шемов извор испод Борића и Билаловски извор у Горњој махали. Од извора “Врело” настаје Дражевски поток који се улива у Житнићку реку код Бељине пећине.

“Станови”, које користи становништво овог села у летњој половини године, су концентрично лоцирани по околним брдима. У Кривој њиви су Броњски станови, у Шабановом кршу, Абазовом кршу, Новом селу и Плани, док се станови Муратовића налазе на Тетребињцу. У селу су некад биле и бројне воденице, од којих у првој деценији XXI века, не ради ни једна.

Археолошка истраживања указују да село има корене још у касном средњем веку, тј. да је постојало и у доба Немањића. На платоу изнад Житнићке реке налази се некропола “Латинско гробље”, на којој се налази неколико надгробних споменика у облику крста. На брду, које се налази у средини села, на коме је лоцирана и школа, на његовој западној страни, утврђени су остаци цркве са некрополом. Јужно и западно од цркве је некропола. Западно од цркве такође су вршена истраживања и нађени су трагови керамике, чија се старост везује за VI век. То указује да је на овом локалитету вероватно постојао и касноантички објекат, који је у средњем веку обновљен [Премовић-Алексић, 1985, 48-49]. Под именом Житник, село је уписано 1455. године, имало је 10 домаћинстава и вођено је као џемат кнеза Вука [Шабановић, 1964, 10]. На крају XVI века у селу су биле 22 куће [Премовић-Алексић, 1997, 50].

Писаних докумената о постанку и називу села нема. Мештани сматрају да је у средњем веку атар села био добро обрађен, да је давао велике количине жита и да су се у њему налазили племићки магацини за смештај жита, па му отуда и име.

У селу се налази четвороразредна основна школа која је почела са радом 1946/47, и једна продавница, а струју је добило 1965. и телефон 2006. године. Село има велики проблем са водоснабдевањем. Тај проблем је посебно изражен у засеоку Муратовићи. Мештани су се водом снабдевали са “Чесме”, која се налази на сред села, и до које је вода била доведена, а данас не ради. До првог извора са чистом водом свакодневно пређу 6,5 км или воду доносе у посудама из Сјенице. Водоснабдевање је индивидуално, са локалних извора. У селу се налази и мекгеб.

Становништво се бави сточарством. Дневне мигрантс чини 46 ученика основне школе, који школу од 5. до 8. разреда похађају у Дугој Пољани.

Број становника овог села порастао је од 1948. до 1953. године 20%, а до 1971. опао 2%, да би у следећој деценији (до 1981. године) порастао 8% и у наредне две деценије је смањен 22%. Демографски процеси су интензивни и веома карактеристични, посебно од 1971, на шта указују и следећи подаци: 1991. било је 78 (71,56%) домаћинстава са 5 и више чланова, а 2002. године 56 (55,67%). Други интересантан показатељ демографских процеса је и тај што је просечан број чланова у домаћинству у опадању од 1961. године.

Број становника и домаћинстава са индексима и просечним бројем чланова у домаћинству  

Година    Број становника    Број домаћинстава   Средњи број чланова у домаћинству

1948.                     541                               82                                            6,59

1953.                     650                               96                                            6,77

1961.                     639                                93                                           6,87

1971.                     640                             102                                           6,27

1981.                     691                              109                                          6,33

1991.                     654                              109                                          6,00

2002.                    536                              106                                          5,05

 

 Домаћинства у селу Житниће:

1.                  Броња Хидајет

Домаћииство има 6 чланова. Удаљено је од Сјенице 31 км, од основне школе 0,5 км, а од аутобуске станице 6 км. Кућа је грађана од тврдог материјала и има воду, санитарне уређаје и струју. Једно лице је запослено у родном селу. Три члана домаћинства траже посао, а 1 је ђак основне школе. Баве се гајењем говеда.

Порекло: исламизирани Клименти, пореклом из Албаније.

Род: Броње.

2.                  Богућанин Махит

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од Сјенице 31 км, од основне школе 1 км, а од аутобуске станице 6 км. Кућа није грађана од тврдог материјала и нема воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1969. године. У домаћинству нема запослених лица. Два члана домаћинства траже посао, а 2 су ученици основне школе. Баве се гајењем говеда.

Порекло: досељени су из села Тузиња, општина Сјеница.

Род: Богућанини.

3.                  Хусовић Фаик

Домаћинство има 7 чланова. Удаљено је од Сјенице 31 км, од основне школе 1 км, а од аутобуске станице 6 км. Кућа нијс грађана од тврдог материјала и нема воду. Струју су добили 1970. године. Једно лице је запослено у Косовској Митровици. Домаћинство се бави гајењем говеда.

Порекло: досељени су из села Кладнице, општина Сјеница.

Род: Хусовићи.

4.                  Муратовић Суљо

Домаћинство има 12 чланова. Удаљено је од Сјенице 31 км, од основне школе 0,7 км, а од аутобуске станице 6 км. Кућа је грађана од тврдог материјала и има воду, санитарне уређаје и струју. Четири члана домаћинства траже посао, а 3 похађају основну школу. Баве се гајењем говеда.

Порекло: досељени су из околине Колашина. Исламизирани Црногорци.

Род: Муратовићи.

 

Исељеници из села Житниће:

1.                  Броња Реџо

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се 2001. године у Нови Пазар, ради запослења. Носилац домаћинства је без школске спреме.

2.                  Богућанин Хамдо

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1998. године у Нови Пазар, ради запослења. Носилац домаћинства је без школске спреме.

Житељи села Житнића су се исељавали претежно у Нови Пазар.

У селу број становника до 19 година живота од 1991. до 2002. године смањен је 34%, али је смањен и број становника са преко 60 година старости 54%. Индекс старења становништва 1991. је био 0,61, а 2002. године 0,42 индексна поена. Индекс старења указује да становништво села припада млађим популацијама и да село има демографску будућност.

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

православни  –           –

муслимани     654      100,00

остали             –           –

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби   –           –

Бошњаци        533      99,44

Муслимани    2          0,37

Остали            1          0,19

У Житнићу је по националној припадности 2002. године било 99,44% Бошњака, 0,37% Муслимана и 0,19 осталих. Мештани сматрају да су се њихови преци доселили почетком XVIII века из Црне Горе и Албаније.

У селу је, са преко 15 година живота, 1981. било 391, 1991. године 448 и 2002. године 397 становника. Број лица без школске спреме у периоду 1981-2002. године опао је 53%, а са 4 разреда основне школе 17%. У истом периоду повећао се број лица са основном школом 95% и са средњом школом 93%. Године 2002. било је 6 лица са завршеним факултетом. Број неписмених лица у периоду 1991-2002. године смањио се 33%. Године 1991. било ихје 61 (13,61%), а 2002. године 41 (10,32%).

Из података се види да је 1991. годиие пољопривреда била водећа грана привреде, јер је 88,99% домаћинстава приходе остваривало из ње. Атар села има и њива, где мештани гаје жита за сопствене потребе. Приходи су остваривани углавном из сточарства, јер је 1981. године било 3.383 грла оваца. Међутим, 2002. године слика је сасвим другачија. Само 46,22% домаћинстава изворе прихода остварује из пољопривреде, при чему је знатно већи удео непољопривредних (21,70%) и мешовитих (26,41%) домаћинстава. Овом стању одговара и ситуација у сточном фонду, јер је 2002. године било само 396 оваца. Економски снагу села најбоље одсликава уравнотежени однос између активног (47,00%) и издржаваног становништва (47,38%).

 

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.