Порекло презимена, село Дражевиће (Сјеница)

11. фебруар 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Дражевиће, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село се налази 28 км југоисточно од Сјенице и 2 км југозападно од Дуге Пољане, са којима је повезано асфалтним путем. Према Житнићу и Камешници пут је макадамски. Дражевиће су једно од најразвијенијих села Горњег Пештера. Смештено је у висинском појасу 1150-1190 м. По свом географском положају спада у долинска насеља, пошто је лоцирано на изворишним долинским странама Дражевске (Житнићке) реке. Село је смештено са обе стране реке и сврстава се у насеља полуразбијеног типа. Окружено је брдима (Дебело брдо, Клековица, Дражевско брдо, Ђурђевац, Бандера, Хусов крш, Рамов крш, Велико брдо, Калдрма и Брњичко брдо) на којима се налазе површине под пашњацима, а у подножју су ливаде и њиве.

Кроз село пролази изворишни део Житнићке реке који мештани називају Дражевска река (три извора ове речице налазе се у центру села). Познати сеоски извори су још: Чесма код Дебљежи, и Вирови испод Чесме и Дебелог брда. У атару села се налазе периодична језера – локве, Хасанова и Керчина блата. У Сјеничком крају поједина крашка удубљења, претежно вртаче, испуњена су водом, и носе назив локве или блато. Локви – блата, сем у Дражевићима, има још и у околини Дуге Пољане, у Ступском пољу (три локве), док су најбројније на планини Гиљеви: Жива вода, Бркљанка, Црвена локва, Локвице, Медина локва и Шипови. Од природних реткости у атару села се налази и Бибина пећина.

Површина сеоског атара и Катастарске општине Дражевиће износи 1649 ха. У селу је према попису 2002. године живео 431 становник. На крају XX и на почетку XXI века насеље се постепено трансформише у село са збијеном физиономском структуром. Од 1945. до 1952. године село Дражевиће је било центар и седиште новоформираног Месног народног одбора кога су чинила села: Дражевиће, Житниће, Камешница и Жабрен. Ова подела је функционисала до 1955. године, када је формирана општина Дуга Пољана.

У селу се издвајају и махале које носе име по породицама и братствима која у њима живе: Смајовска, Мушићка, Камберовска, Мујовска, Сејфића махала, Хамидовића и махала Дебљеж. Недалеко од села налазе се и “станови”: Јанчански (Хамидовића) станови, југозападно од Врујаца, у близини пута Дуга Пољана – Смиљевац. Камберски и Мујовића станови су на брду Дебљеж, а Сејфића су у Старом селу.

Археолошким истраживањима у атару Голубана утврђени су локалитети који потичу из касног средњег века, што говори да је насеље веома старо и да је постојало у време Немањића. Локалитет “Црквина” налази се у северозападном делу села, на имању Феха и Џанка Џанковића, где су утврђени трагови надгробних плоча. Од плоча са ове некрополе (гробља) саграђена је чесма и мостић преко потока, поред главног сеоског пута. Мештани овог села тврде да су све до пре 200 година живели нешто југоисточније, на простору који се данас зове Старо становиште [Премовић-Алексић, 1985, 45]. У турским пописима из 1455. јавља се под именом Ритуџа (Горња, Доња и Средња), а 1528. године као Ритуџа или Дражевиће [Шабановић, 1964, 10]. У XVI веку појављује се под именом Знојнице [Мушовић, 1980, 41].

О постанку и називу села постоји неколико верзија: по првој постојало је насеље Старо село у коме су се срели сватови који су кренули за исту невесту. Између њих је дошло до сукоба у ком су учествовали и мештани Старог села. У сукобу су изгинули сви сватови и мештани. Они који су преживели иселили су се из Старог села и основали ново село којем су дали назив Дражевиће. По другом казивању, преци данашњих мештана, сазнавши да се код Старог села налазе пашњаци, а у близини извори, одлучили су да се ту населе. Угледавши прекрасне зелене ливаде и пашњаке било им је драго, а у близини извора још драже, па од речи коју је изговорио њихов предак, дадоше селу име Дражевиће. Мештани у селу тврде, да постоји још једна легенда, по којој су се њихови преци доселили од планине Драге и по њој дали име селу.

У Дражевићима је четвороразредна основна школа, која је почела са радом 1948. године. У селу постоји и задружни дом и две продавнице мешовите робе. Село је струју добило 1965, водовод 1977, асфалтни пут 1994. и телефон 2006. године. Село се снабдева водом са истог каптираног врела “Грохот”, као и Дуга Пољана и Брњица. Џамија је изграђена 1992. године.

Становништво се углавном бави пољопривредом. Дневне мигранте из села чини 6 ученика средњих школа (похађају школу у Сјеници) и 15 ученика основне школе, коју похађају у Дугој Пољани.

Дражевиће спада у највећа насеља Сјеничког краја. Број становника је порастао у периоду 1948-1953. 20%, да би се до 1961. смањио 15%, до 1981. повећао 12%, а до 2002. године смањио 30%. У складу са популационим кретањима настајале су промене и у бројном кретању домаћинства, с тим што је потребно истаћи да је број домаћинстава порастао од 1991-2002 године 39% (са 83 на 115 домаћинстава). Просечан број чланова у домаћинству пратио је промене броја становника и домаћинстава са 5 и више чланова. Таквих домаћинстава у 1991. било је 62 (74,70%), а 2002. године 39 (33,81%) домаћинства. Интересантно је споменути да је број домаћинстава са 8 и више чланова драстично смањен са 29 у 1991, на 2 у 2002. години.

Број становника и домаћинстава са индексима и просечним бројем чланова у домаћииству

Година    Број становника    Број домаћинстава   Средњи број чланова у домаћинству

1948.                535                                     90                                            5,94

1953.                642                                    101                                            6,35

1961.                 545                                     85                                            6,41

1971.                 563                                     87                                            6,47

1981.                 613                                      93                                            6,59

1991.                 536                                      83                                            6,96

2002.                 431                                    115                                            3,74

 

Домаћинства у селу Дражевиће:

1.                  Камберовић Исо

Домаћинство има 3 члана. Удаљено је од Сјенице 28 км, а од основне школе и аутобуске станице 0,5 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, има воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1965. године. У домаћинству нема запослених лица. Баве се узгојем говеда.

Порекло: досељеничка породица, али немају податке одакле и када су досељени.

Род: Камберовићи.

2.                  Смајовић Адем

Домаћинство има 12 чланова. Удаљено је од Сјенице 28 км, а од основне школе и аутобуске станице 0,5 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, има воду и санитарне уређаје. У домаћинству нема запослених лица, а 3 члана похађају основну школу. Баве се узгојем оваца и говеда.

Порекло: досељени су са планине Драге, али немају податке о времену досељавања.

Род: Смајовићи.

3.                  Мусић Авдија

Домаћинство има 3 члана. Удаљено је од Сјенице 28 км, а од основне школе и аутобуске станице 0,5 км. Кућа није грађена од тврдог материјала, али има воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1965. године. Два члана домаћинства траже запослење, 1 похађа основну, а 1 средњу школу. Баве се узгојем говеда.

Порекло: досељеничка породица, али немају податке одакле и када су досељени.

Род: Мусићи.

4.                  Мујовић Ризо

Домаћинство има 8 чланова. Удаљено је од Сјенице 28 км, а од основне школе и аутобуске станице 0,5 км. Кућа није грађена од тврдог материјала, али има воду и струју. Два члана домаћинства траже посао, а 3 су ученици основне школе. Баве се узгојем говеда и живине.

Порекло: досељени са планине Драге, али немају податке када су досељени.

Род: Мујовићи.

5.         Џанковићи, 2 члана;

6.         Ватићи, 3 домаћинства;

7.         Машовићи, 3 члана;

8.         Фијуљани, 2 члана;

9.         Сејфићи, 4 члана;

10.       Зећовићи, 1 члан;

11.       Ферхатовићи, 1 члан;

12.       Шерифовићи, 2члана;

13        Јуковићи, 1 члан.

 

Исељеници из села Дражевиће:

1.                  Џанковић Фарук

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се 2000. године у Нови Пазар, ради запослења. Носилац домаћинства је завршио трговачку школу.

2.                  Мујовић Спахо

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1999. године у Нови Пазар, ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

Према теренским истраживањима, становници села Дражевића највише су се исељавали у Нови Пазар.

У селу структура становништва по старосним групама, показује да је број становника до 19 година живота смањен од 1971. до 2002. године 56%, а старог становништва повећан за 109%. Индекс старења 1971. износио је 0,15, 1991. године 0,35 и 2002. године 0,72 индексна поена. Овим подацима је потребно додати да је младом становништву 1971. припадало 51,68%, а 2002. године 29,93% популације, а становништву старијем од 60 година 1971. године 8,01% и 2002. године 21,82%.

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

иравославни  –           –

муслимани     530      98,89

остали             6          1,11

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби                –          –

Бошњаци        426      98,84

Муслимани    1          0,23

Остали            4          0,93

По попису 2002. године у Дражевићима је по националној припадности било 98,84% Бошњака, 0,23% Муслимана и 0,93% осталих. Становништво води порекло из северне Албаније и Црне Горе, и досељено је у XVIII веку.

У селу лица са преко 15 година живота било је 1961. године 367, 1981. године 410, 1991. године 411 и 2002. године 332. Број становника без школске спреме од 1981. до 2002. године смањио се 59%, са 4 разреда основне школе 44% и са вишом школом и факултетом 44%, а повећао се са основном школом 42% и са средњом школом 89%.

Неписмених лица било је 1961. године 208 (56,67%), 1991. године 73 (17,76%) и 2002. године 45 (13,55%).

Дражевиће спада међу најразвијенија села на територији Сјеничког краја и становништво се углавном бави сточарством. По подацима се види да је 1991. године 44,15% домаћинстава приходе остваривало из пољопривреде, а исте године мешовитих домаћинстава је било 46,76%. Домаћинства према извору прихода и 2002. године су углавном била пољопривредна 37,39%, али су се знатно смањила мешовита (19,13%). Структура сточног фонда указује да је и сточарство, од кога мештани углавном остварују приходе, у стагнацији. У селу је 1981. било 2503 оваца, да би 2002. године тај број био занемарљив, свега 263. Подаци најбоље говоре о економској снази села у коме је 42,23% активних, 46,87% издржаваних и само 9,74% лица са личним примањима.

 

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.