Порекло презимена, село Гунцати (Кнић) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Гунцати, општина Кнић – Шумадијски округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села – топог Порекло становништва села Гунцати, општина Кнић – Шумадијски округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села – топог Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Гунцати (Кнић)

Порекло презимена, село Гунцати (Кнић)

Порекло становништва села Гунцати, општина Кнић – Шумадијски округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Guncati

Положај села – топографске прилике.

-Село се налази уз северни обод Котленика, по заравњеним косама, изолованим остацима качерске површи, коју просецају потоци Владичина, Зајовац, поток Шапа, Чекански Поток и Црквина.

Воде.

У селу има неколико извора са којих се захвата вода, а то су: Пањевац, Чекановића Извор, Шапа, Зајовац, Владичанац; крај Пољица нема извора – служе се бунарском водом.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Око кућа су велике окућнице и често читави комплекси имања.
Село се дели на три махале; Парлог, Пресека и Пољци. Поток Зајовац одваја Парлог од Пресеке а Пољце одваја од Пресеке сеоски пут и поток Каменак.
Осим ове три махале издвајају се често као засебни крајеви Цвијетићи и Сријемци.

Постанак села и порекло фамилија.

Изгледа да најстарије фамилије не могу да су овде више од 150-170 година. До пре Карађорђевог устанка биле су само ове фамилије: Стоковићи (Каровићи), Цветићи, Вукићевићи и још три фамилије које су изумрле.
Мисли се да су готово све фамилије досељене од Крађорђем од Сјенице.

У Парлогу су ове фамилије:

-Вуловићи. Доселио се Вуле за време Карађорђа из Граба у Драгачеву. Славе Јовањдан.
-Сремчевићи. Доселили се у Србију из Срема када је Карађорђе ослободио Србију; у Срем су бежали од турског зулума а пре тога живели су у Доброселици. Славе Никољдан.
-Чекановићи. Прадед им се доселио од Парезановића код Ужица. Парезановићи су у Забојници су фамилија са овима, а пошто су они од Сјенице то значи да су ужички Парезани такође од Сјенице, па се доцније од њих ови одвојили. Славе Митровдан.
-Сарићи. Дед им дошао за време Карађорђа из Граба у Драгачеву. Славе Аранђеловдан.
-Секулићи и Бранковићи. Дед им се доселио из Властељице у Горњем Драгачеву. Славе Св. Враче.
-Хаџићи су старији досељеници. Славе Никољдан.
-Марковићи су досељени из Комадина у Старом Влаху; до сада их је треће колено. Славе Никољдан.
-Бошњаковићи. Никола „Бошњак“ доселио се пре 50 година из Осата у Босни. Славе Лазаревдан, раније славили Ђурђевдан.

У Пресеци су ове фамилије:

-Каровићи, старо име Стоковићи. Ово је једна од најстаријих фамилија у селу. Доселио се овамо Стоко, отац Каров од Сјенице пре Карађорђа. Од Стока до данас је седмо колено. Стоко је погинуо на Црном Врху. Славе Ђурђевдан.
-Цветићи. И ови спадају старије од Првог српског устанка. Названи су по баба-Цвети. Човек јој Петар доселио се из околине Ужица. Звали су га Ера; од њега до данас има седам колена. Турци му дали мало земље да живи. Прича се да су му одузели а он пође у Београд са гужвом на врату да се жали паши. Али га тамо неко заплаши да изађе пред пашу те се он одврати од те намере и врати се натраг. Од ове фамилије има две куће у Лађевцима – Саво и Новица Цвијетићи и једна у Крагујевцу. Славе Јовањдан.
-Вукићевићи су досељени пре Карађорђа. Славе Цвети.
-Петрићевићи. Петрић је дошао у кућу Вукићевића и примио њихови славу.
-Бечановићи су давно дошли „из Беча“ – отуда се тако презивају – што ће рећи из Уграске. Славе Лучиндан.
-Радивојевићи су ранији досељеници од Сјенице. Славе Св. Петку.
-Божовићи и Радовићи су непознатог порекла. Славе Лучиндан.
-Јелисијевићи и Павловићи су непознатог порекла. Славе Аранђеловдан.
-Михаиловићи су старији досељеници. Славе Стевањдан.
-Арсенијевићи. Доселило се прадед Гвозден из Рудине више Студенице. Славе Аранђеловдан, раније славили Св. Александар.
-Проковићи имају фамилију у Бресници (Проковићи). Славе Никољдан.
-Тошовићи су фамилија са Ивезићима у махали Пољацима, само су се касније доселили. Славе Ђурђиц.

У Пољицима су ове фамилије:

-Јаћимовићи су старији досељеници из југо-западне Србије. Ровинци у Милаковцу су им фамилија, према чему су и они из Ровина у Старом Влаху. Славе Никољдан.
-Костићи. Прадед дошао од Сјенице. Симовићи у Кусовцу су им фамилија. Славе Трифундан.
-Зечевићи и Марковићи. Изгледа да им се прадед доселио од Сјенице; имају фамилије у Вујетинцима и по ужичком округу. Славе Аранђеловдан.
-Недовићи су се доселили 1809. године из Корита. Звали су их Гргаје. Славе Ђурђевдан.
-Милошевићи су се доселили 1809. године од Сјенице. Славе Аранђеловдан.
-Јововићи. Отац дошао пре 70 година из Радаљева у Старом Влаху у Кнић а син му прешао пре 40-50 година у ово село. Славе Св. Јевстатија.
-Бошњаковићи. Дед Јевто дошао из Босне. Славе Св. Враче.
-Ивезићи су најпре дошли у Обрву у Морави па у Гунцате. Кажу да им је прадед дошао „из Ерске“. Славе Ђурђиц.
-Недељковићи су се доселили из нишког округа пре 50 година. Славе Никољдан.
-Станковићи су се доселили из Горњег Драгоља у нишком окугу пре 50 година. Обе фамилије (мисли се и на Недељковиће) су се бавиле ћерамидарством а мештани су их звали „Бугарима“. Славе Никољдан.

 

ИЗВОР: Михаило Драгић „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан


Коментари (12)

  • Милодан

    Према ДНК резултатима Бечановићи су пореклом врло блиски рођаци мојим Милићима у Јабучју код Лајковца, самим тим и моји.

    Одговори
  • Милодан

    4/37 Бечановић Гунцати, Крагујевац, Србија DYS19 = 16 (-1), DYS385 = 16 (-2), DYS389i = 13 (+1), CDY = 34 (+1)

    Одговори
  • Милодан

    Добро Александре, нећемо да ситничаримо. Уосталом, то пише „у налазу“.

    Одговори
  • Јованка

    Поштовање,
    Занима ме порекло Пантовића из Гунцата. Славе Ђурђиц. Моја бака је девојачко Пантовић рођена 1928, а и њен отац Благоје Пантовић је по причи рођен ту јер је помињала како су је чували баба и деда, па претпостављам да су били већ ту. Хвала

    Одговори
    • Aleksa

      Jovanka, koliko znam Pantovići su u stvari bili Ivezići ili Tošovići, imaš ih u članku gore. Gledao sam knjigu rođenih za Guncate negde do 1870. i neke, čini mi se da nema Pantovića, mada ne mogu sa sigurnošću da ti kažem. Ivezića i Tošovića ima u tom periodu.

      Одговори
  • Srdjan

    Поштовање,
    Занима ме пореклo Stevanovic iz Guncata.Slave Sv.Jovan……..Zaseok Parlog!!! Хвала!

    Одговори
  • Милодан

    Проверио сам. Нема Стевановића у засеоку Парлог у село Гунцате према књизи Михаила Драгића „Гружа“.

    Одговори
  • Anđa Petrović

    MILODANU
    Rođena sam u Guncatima i odrasla. Zaseok se zove POLJCI (Poljaca, Poljcima, iz Poljaca…). Kroz Poljce protice veliki potok KAMENJAK čiji je izvor takođe na području ovog zaseoka. Kamenjak ne deli Poljce od Preseke, nego teče samo kroz Poljce.Izvor je kaptiran na nekoliko mesta i voda dovedena u pojedinačne kuće žitelja Poljaca, te u potoku gotovo više i nema vode. Potok se uliva u Gružu. Zaseok Poljci je u pretežno ravničarskom predelu i izlazi na put Kragujevc-Čačak kod Bumbareva Brda. Poljci imaju školu od 1952, osim stare škole u Gunvatima.

    Одговори
    • Милодан

      Анђа!

      Немам разлога да вам не верујем. Уосталом Ви сте тамо рођени и живели, за разлику од мене и писца књиге „Гружа“ Михаила Драгића. Могуће је да је у време писања књиге административна подела села била другачија. Па и сам ток потока Камењак. Ко зна?

      Поздрав!

      Слободан Милић, Милодан.

      Одговори
  • Anđa

    MILODAN

    A da li vam je poznato poreklo i značenje imena GUNCATI. BILA BIH VAM ZAHVALNA DA NAPIŠETE NEŠTO O TOME.

    Одговори
    • Милодан

      Анђа!

      Ево шта пише о пореклу имена села Гунцате код Барајева:

      По архивским подацима ово насеље се први пут помиње 1818. године. Оно је тада имало 17 домова. назив села је романског порекла, па су га овамо донели досељеници или се тим именом звало неко старије насеље. Данас у њему има 31 род са 207 кућа и један цигански род са једном кућом.

      Поздрав!

      Слободан Милић, Милодан.

      Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top