Порекло презимена, село Губеревац (Кнић) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Губеревац, општина Кнић – Шумадијски округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села – топ Порекло становништва села Губеревац, општина Кнић – Шумадијски округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села – топ Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Губеревац (Кнић)

Порекло презимена, село Губеревац (Кнић)

Порекло становништва села Губеревац, општина Кнић – Шумадијски округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Guberevac

Положај села – топографске прилике.

Губеревачке куће су јако растурене по рипањској површи, на коју је речна ерозија јако деловала. Нижих кућа има и уз благе стране потока, који се увлаче у рипањаску површ и вероватно су то наслеђене долине пиносавске фазе; али више кућа има на косама качерске површи. Од Витковца ово село дели Кулински Поток.

Воде.

Село је оскудно у води. Мештани кажу „осушно је место“. Постоји само једна извор – Конопљиштански (Каљевачки) Извор.

Земље и шуме.

Сеоске шуме има на Оштрој Главици и до Зеленике.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Одстојање између кућа је обично 200 до 300 метара, понегде више а понегде и мање. Село се дели на ове махале: Мали, Вучје Поље, Срндаковац, Осредак и Крунићи.

Старине у селу.

Близу Витковца, на месту где је данашња капела, познају се зидови од неке црквине – зову је „Кулна“.

Порекло породица.

У Мали су ове фамилије:

-Бранковићи. Ово је поред Величковића, који су изумрли, најстарија фамилија. У роду сеу са Алексићима. Славе Аранђеловдан.
-Марковићи. Фамилија су са Николићима и Вуковићима у Вучјем Пољу.
-Јовановићи и Николићи. Фамилија су са Недељковићима у Срдановцу. Славе Св. Петку.
-Лазовићи. Кажу да су овде стариници; само су за време Турака, или вероватаније за време аустријске окупације, бежали и боравили у Новом Селу (у Морави). Славе Св. Петку.
-Ђорђевићи су фамилија са Лукићима. Славе Св. Василија-Нову Годину.

У Ћупријском Пољу („варошица“) су ове фамилије:

-Недељковићи су од Недељковића у Срдановцу.
-Радојевићи (Бељовићи). Чукундед дошао од Митровице или Новог Пазара. Бељовићи у Милачићу су фамилија са овима. Славе Св. Петку.
-Филиповићи су се доселили из Куманова пре српско-бугарског рата. Славе Ђурђевдан.

У Вучјем Пољу су ове фамилије:

-Алексићи. Доселио се дед Алекса од Васојевића; од њега је пето колено до данас. Славе Аранђеловдан.
-Јовичићи и Јовановићи су фамилија са Алексићима.
-Којовићи су фамилија са Глишовићима. Славе Ђурђевдан.
Николићи и Вукови. Стефан се доселио из „Старе Србије“; од њега је до данас шесто колено. Вучетићи у Клоки (Лепеница) су одсељени од ове фамилије. Славе Јовањдан.
-Гајовићи (Мијатовићи) су једна фамилија са Пантовићима у Осредку. Славе Ђурђевдан.
-Глишовићи су од Глишовића у Крунићима.
-Костовићи су фамилија са Недељковићима у Срндаковцу. Славе Св. Петку.
-Лукићи су постарија фамилија досељена из нишког или врањског округа. Звали су их Ћерамиџићима због занимања – правили ћерамиду. Славе Св. Василија-Нову Годину.
-Пауновићи и Милосављевићи су фамилија са Пантовићима у Осредку.
-Мирковићи. Прадед Мирко дошао од Сјенице за време Карађорђа; најпре био у Милочају па одатле дошао у ово село. Славе Ђурђевдан.
-Пауновићи („Дошљаковићи“) су фамилија са Марковићима. Славе Јовањдан.
-Живковићи. Прадед дошао из Херцеговне, прешао преко Нове Вароши или Вишеграда. Славе Аранђеловдан.
-Мајсторовићи. Дед дошао из Велике Дренове у Крушевачкој Морави. Славе Никољдан.
-Стојиљковићи. Отац дошао из Куманова. Славе Никољдан.
-Станишићи су дошли из Обрве у Морави пре 30 година. Славе Лучиндан.

У Срндаковцу су ове фамилије:

-Недељковићи су једна од најстаријих фамилија. Дошли су из Врбаве или Врбице у „Старој Србији“ а имају фамилије у Врби и Лиси. Славе Св. Петку.
-Ивановићи су фамилија са Николићима. Славе Јовањдан.
-Јевтовићи (Полексићи) су старинци. Славе Ђурђевдан.
-Недељковићи други. Дед се доселио из „Арнаутлука“. Славе Ђурђевдан.
-Томовићи и Милошевићи. Доселио се отац из Белосава. Славе Ђурђиц.

У Осредку су ове фамилије:

-Пантовићи су пореклом из „Старе Србије“. Звали су их Каљавчанима по месту где су најпре у овом селу били насељени (Каљавац). Славе Ђурђевдан.
-Милошевићи и Доловићи су иста фамилија са Пантовићима. Славе Ђурђевдан.
-Величковићи су стара фамилија непознатог порекла. Славе Митровдан.
-Радовановићи. Дед се доселио – не зна се одакле. Славе Ђурђевдан.

У Крунићима су ове фамилије:

-Глишовићи, Терзићи, Вујићи и Раденковићи су досељени од Сјенице – из Сјеничког Поља; до данас шесто колено. Славе Св. Петку.
-Давидовићи су по старини род са Глишовићима, али су се доселили пре њих. Славе Св. Петку.
-Димитријевићи су се доселили од Сјенице – из Сјеничког Поља. Славе Св. Петку.
-Славковићи и Станојевићи су фамилија са Димитријевићима.
-Барлови (Милојевићи, Леонтијевићи), Игњатовићи и Јевремовићи. Доселио се прадед од Сјенице а фамилија су са Барловима у Вучковици, Милатовцу и Витковцу из чега произилази да су пореклом из села Лука. Славе Лучиндан.
-Чкворовићи (није моја грешка). Прадед или чукундед дошао из „Арнаутлука“. Славе Јовањдан.
-Симовићи, Савићи и Миленковићи. Старо презиме Ђукићи. Порекло непознато. Славе Јовањдан.
-Гвозденовићи су дошли пре 50 година од Бјелопавловића у Црној Гори. Славе Св. Петку.

ИЗВОР: Михаило Драгић „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top