Порекло презимена, село Гледић (Краљево)

4. фебруар 2015.

коментара: 1

Порекло становништва села Гледић, Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Gledic

Положај села – топографске прилике.

Главни део сеоских кућа пружа се од Атнађевице уз Велику Реку до саставака Леве Реке и Бјачетинске Реке (на карти Бели Поток). Сеоске куће углавном се налазе са обе стране реке на вишим и нижим речним терасама. Даље се сеоске куће налазе уз све саставнице Гледићске Реке (на карти Велика Река), нарочито уз Јабланицу, Крушевицу и Бајчетинску Реку, мање уз Леву Реку и то на двема терасама, у њеном најдоњем току. На заравњеним брдима између Крушевице и Јабланице, односно Јабланице и Бајчетинске Реке, чије су стране врло стрме и дубоко засечене, такође има сеоских кућа. Ретко која кућа се спусстила на само долинско дно.

Земље и шуме.

Село има доста сеоске шуме, коју мештани секу и продају. На крагујевачкој пијаци Гледићани су познати као продавци греда и брвана. Шуме имају углавном уз Леву Реку на Брзаку, где и Закућани имају свој велики шумски комплекс.

Тип села.

Село је разбијеног типа и то врло близак старовлашком. На окупу су обично, и то на једном брду или парчету терасе, највише 2-3 куће и то сродничке. Одстојање између појединих кућа, односно таквих група, износи по 300, 500, 1000 и више метара. Није јасна подела на махале, али према месним називима има неколико крајева, а то су: Јабланица, Колено, Крушевица, Атнађевица, Лазови и Ровишта, Алуга, Горња Махала (Селиште), Доња Махала, Ђула и Ива (Лева Река).

Старине у селу.

У атару овога села постоји једно селиште а на месту Дуваринчету била је црквина. Место Црквенац, где је сада запис, зову по томе што су ту раније, кријући се од Турака, обављали службу.

Постанак села и порекло становништва.

Најпре су се доселили Радаковићи, Карајовићи, Благојевићи, Вукосављевићи, Рајићи, Ћусићи итд. Доселили су се изгледа пре Кочине Крајине. Потом је знатан број досељен за време Првог устанка.

У Горњој Махали су фамилије:

-Карајовићи. Веле да су дошли од Колашина пре Карађорђевог устанка, али пошто су фамилија са Косовцима у Милаковцу и Милетићима у Годачици вероватније је да су са Косова. Фамилија су им Карапанџићи у Јарчујаку више Краљева. Славе Митровдан.
-Пејковићи. Старином су од Пећи; до данас пето-шесто колено. Славе Никољдан.
-Гуџулићи. Прадед им Дмитар убио Турчина у Дрену код Пећи, одакле им је фамилија, па овамо побегао. У Дрену се још презивају Гуџулићи. Славе Трифундан.
-Грбовићи. Дошао прадед из Колашина. Кажу да су из села Дрена или Мратишића. Нешовићи у Годачици су им фамилија, затим Грбовићи у Великим Пчелицама и Симовићи у Трешњевку. Славе Мратиндан.
-Вуловићи су се доселили касније „озго“. Славе Никољдан.
-Дивац се доселио пре 30 година из Херцеговине. Слави Никољдан.
-Ристићи су дошли пре 15 година из Доброселице у Левчу. Славе Јовањдан.

У Доњој Махали су ове фамилије:

-Пејковићи су од Пејковића из Горње Махале.
-Микићевићи. Прадед Микић дошао са синоима од Новог Пазара. Славе Илиндан.

У Јабланици су ове фамилије:

-Карајовићи су од Карајовића у Горњој Махали.
-Ћусићи. Дошао чукундед Вучко из Колашина. Славе Св. Петку.
-Пејковићи су од Пејковића.

У Колену су ове фамилије:

-Гуџулићи су од Гуџулића.
-Пејковићи су од Пејковића.
-Милетићи су дошли пре 60 година из Топонице. Славе Јовањдан.

У Крушевици су ове фамилије.

-Пејковићи су од Пејковића.
-Ћеримановићи су од Новог Пазара; до данас их је 4-5 колено. Једна кућа у Годачици и једна у Милаковцу. Славе Томиндан.

У Атнађевици су ове фамилије:

-Гвозденовићи су старија фамилија, пореклом „озго“. Славе Ђурђевдан.
-Костићи. Овде памте три колена, за даље не знају. Славе Лучиндан.

У Лазовима и Ровиштима су ове фамилије:

-Пејковићи су од Пејковића.
-Јошовићи. Прадед се доселио из села Смиљевца у Старом Влаху. Тамо се презивају Вујовићи. Славе Ђурђевдан.
-Миладиновићи. Ону су од Ћусића. Лаве Св. Петку.

У Алугама су ове фамилије:

-Радаковићи су најстарија фамилија. По старини су род са Којићима у Закути и према томе они су из Колашина. Бежали су у Срем, вероватно после Кочине Крајине, па када су се вратили Радакови (по коме се ови данас презивају) дођу овде у планину, пошто нису хтели доле (у Закути, где је брата Радаков Којо), јер „жабе крече“. Славе в. Петку.
-Рајићи (Петровићи, Павловићи и Тодоровићи). Чукундед Милић Рајић дошао са седам синова из Велења код Новог Пазара а старином су из Пипера, где се и данас презивају Рајићи. Најпре су се населили у Кулини код Витковца, па у Дрлупи а одатле се склонили „из равнине од Турака“ у Гледићске Планине. Они су једна фамилија са Рајићима у Страгарима. Славе Аранђеловдан.
-Пејковићи су од Пејковића.
-Благојевићи. Досељени су нешто пре Рајића али се не зна одакле. Славе Никољдан.
-Вукићевићи. Дед дошао из Колашина и узео одиву од Радаковића. Славе Никољдан.

У Ђули је ова фамилија:

-Тијанићи. Прадед Радован у браћа му Вулић и Јован дошли су за време Карађорђа из Колашина. Кажу да у Пиви има још Тијанића. Славе Св. Петку.

У Иви је ова фамилија:

-Ризнићи. Прадед Паве дошао из Колашина. Славе Св. Петку.

Испод Брзака је ова фамилија:

-Вукосављевићи (старо презиме Радичевићи). И они спадају у најстарије фамилије, а по старини су кумови са Радаковићима; вероватно су из истог места, јер им је кумство по старини. Славе Ђурђевдан.

ИЗВОР: Михаило Драгић “Гружа”. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Aleksandar iz Kolašina

    Zašto ne napišete precizno da se radi o Kolašinu na Ibru, na severu Kosova. Većina koja čita pomisli da većina rodova u Glediću vodi poreklo iz crnogorskog Kolašina, a zapravo radi se o Ibarskom ili Starom Kolašinu koji se prostire između Kosovske kotline, Metohije i Stare Raške.

    Veliki pozdrav za sve Šumadince poreklom iz najlepšeg Kolašina na svetu