Порекло Ивана Бауера, народног посланика Reviewed by Momizat on . РОЂЕН:  28. новембра 1967. у Београду РОДИТЕЉИ: Отац ми се звао Александар, рођен је 1933. у Београду. По професији је био пијаниста и професор клавира. Био је РОЂЕН:  28. новембра 1967. у Београду РОДИТЕЉИ: Отац ми се звао Александар, рођен је 1933. у Београду. По професији је био пијаниста и професор клавира. Био је Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Весна Живановић » Порекло Ивана Бауера, народног посланика

Порекло Ивана Бауера, народног посланика

Ivan-Bauer

РОЂЕН:  28. новембра 1967. у Београду

РОДИТЕЉИ: Отац ми се звао Александар, рођен је 1933. у Београду. По професији је био пијаниста и професор клавира. Био је најбољи играч бриџа у СФР Југославији и једини интернационални велемајстор у бриџу у то време. Мајка ми се зове Вера Тасић, девојачко Поповић, и рођена је 1938. у Београду. По професији је дипломирани филолог и инжењер информатике. Сада је у пензији.

КРСНА СЛАВА: Моја слава је Свети Јован, а мајчина слава је Света Петка.

ПОРЕКЛО ПРЕЗИМЕНА: Мој прадеда Јохан Бауер рођен је у Новом Саду (који је тада био у Аустро-Угарској), а његова жена, Викторија Бауер (рођена Кордињано) у месту поред Удина (Италија) које се зове по мојој породици – дакле Кордињано. Јохан Бауер био је трговац па је послом прешао у Бијељину, где је рођен мој деда. Кажу да су Бауери оригинално пореклом из Шварцвалда (Баварска, Немачка) одакле су се полако селили према југу. Тако су стигли прво до Будимпеште, па у Нови Сад и на крају у Београд.

О ПРЕЦИМА: Деда по коме сам добио име, Иван (крштено име – Ханс Јозеф Роберт) Бауер, рођен је 1907. године у Бијељини (БиХ, тада Аустро-Угарска). Докторирао је право у Београду и радио је (пре рата) као судија и асистент на Правном факултету у Београду чувеном предратном професору Кривичног права (и свом венчаном куму) Томи Живановићу. После рата је био саветник југословенских министара правде и за њих је написао многобројне законе. За наставак каријере на Правном факултету препреке су му биле, највероватније, „незгодно“ презиме и чињеница да није желео да се учлани у комунистичку партију. Добитник је Oрдена рада са златним венцем.

Његова жена, Љубица Бауер-Протић, рођена је 1909. године у Ваљеву, и била је ретко свестрана жена (нарочито за то доба). Прво је завршила соло певање, потом Правни факултет у Београду, а на крају и еквивалент Филолошког факултета. Радни век провела је радећи као преводилац, за шта је награђена Наградом за животно дело Удружења преводилаца Србије за превођење са енглеског, француског, немачког и руског језика.

Мој деда по мајци звао се Светозар Поповић и рођен је 1901. у Београду. Дипломирао је и магистрирао машинство на Сорбони у Паризу. Пре рата је био директор фабрике Гоша из Смедеревске Паланке. Непосредно после рата постављен је, као нестраначка личност (није желео да буде члан комунистичке партије), што је био куриозитет за та времена, за Начелника ваздухопловства Југословенске народне армије. Тада је конструисао први послератни авион ваздухопловних снага ЈНА, Икарус С-49. Касније је био професор на катедри за ваздухопловство Машинског факултета у Београду.

Његова супруга, Невенка Поповић (рођена Мићић), рођена је 1914. у Тузли. Студирала је права у Паризу, где је и упознала свог будућег супруга. Била је домаћица.

РАТОВИ, ОДЛИКОВАЊА ПРЕДАКА: Мој најпознатији предак је војвода Петар Николајевић – Молер, војвода из Првог и Другог српског устанка и први премијер Србије (Надзиратељ Народне канцеларије) после ослобођења 1815. По њему носи име једна улица у Београду, на Врачару. Унук Петра Молера, Петар Протић (звани Сокољанин) био је оснивач „Дружине младежи српске“ и први двоструки доктор наука у Срба – оба доктората стекао је у Хајделбергу 1854. На жалост, само два месeца касније је умро. И он је добио своју улицу, али у Шапцу. Родоначелник Протића је војвода Павле Орловић који се борио у Боју на Косову (познат је широј јавности као јунак кога Косовка девојка поји на чувеној слици Уроша Предића), што је забележено у познатој епској народној песми „Кoсовка девојкa”. Павле Орловић је био новобрдски војвода, а управљао је и рудничким крајем.

Преци (побочни) по линији Петра Николајевића Молера су ми и Хаџи Рувим, Молеров стриц, архимандрит манастира Боговађе и један од организатора Првог српског устанка, убијен од стране јаничара 1804. године у Београду; Прота Матеја Ненадовић, пашеног Петра Николајевића Молера, војвода из Првог српског устанка и Председатељ Правитељствујушчег Совјета у Карађорђево време; као и Молеров унук (од друге ћерке), Коста Цукић, министар финансија у Влади кнеза Михаила Обреновића.

Осим војводе Павла Орловића и војводе Петра Николајевића Молера, још један представник лозе Протића, војвода Драгомир Протић, учествовао је у ратовима, пре великих ратова двадесетог века. Он се борио против Турака почетком прошлог века, као комита (четник). Погинуо је, у борби са Аскерима, 1905. код Табановца (данашња Македонија). И он је добио улицу у Београду (Војводе Драгомира), такође на Врачару.

Мој прадеда, Драгољуб Протић (отац Љубице Бауер-Протић), учествовао је у оба Балканска рата и у Првом светском рату. Носилац је три краљевска ордена: „Белог орла са мачевима“, за храброст и „Светог Саве“ и „Југословенске круне“, за заслуге. Такође, носилац је и „Албанске споменице“. Завршио је правни факултет у Београду и био је Председник суда у Струмици, а касније је био шеф Инспектората у Министарству саобраћаја (у рангу заменика министра саобраћаја).

Крста Поповић (отац Светозара Поповића), био је Народни посланик за време Првог светског рата и са Владом у избеглиштву прешао је Албанију, те је носилац одликовања „Албанска споменица“. После рата био је први Директор београдске поште и заменик министра пошта и телеграфа (саобраћаја).

Александар Мићић (отац Невенке Поповић), мој други прадеда по мајци, био је члан „Младе Босне“ и учесник организације атентата на надвојводу Франца Фердинанда. Према породичној легенди (чија је тачност упитна), завереници су тог јутра, 28. јуна 1914., фијакером кренули из куће мог прадеде за Сарајево.

АНЕГДОТА: Прича се да је моја бака по мајци, Невенка Поповић, отишла на студије у Париз само зато да би „уловила“ мог деду, Светозара Поповића, који се, као јако добра прилика тог времена и веома леп човек, забављао са најпознатијом југословенском предратном глумицом, Невенком Урбановом. Како је већ била мудра и способна, моја бака га је „смотала“ очас посла и постала његова жена. Иначе, деда Светина мајка, бака Мица, није била задовољна ни једним ни другим његовим избором, те му је у оба случаја било прећено разбаштињавањем. За бака Мицу, глумица (Невенка Урбанова) је била „ку*ва“ (по њеним речима), а моја бака (такође Невенка) – „сељанка из босанске касабе“! Деда Свети је било суђено да буде разбаштињен, те је тако и било!

Најсвежија прича, за нека будућа препричавања, је чињеница да су у стану у којем моја породица сада живи, живели, откад је зграда сазидана, 1934. године, моји деда, др Иван Бауер и моја бака Љубица Бауер (-Протић). Данас у овом стану живим ја, др Иван Бауер са мојом женом, Љубицом Бауер (и сином Петром). Историја се понавља!

БИОГРАФИЈА: Рођен сам 28. новембра 1967. у Београду, где сам завршио основну школу, Математичку гимназију и Електротехнички факултет. Потом сам, на факултету Фефа (Универзитет Сингидунум), магистрирао и докторирао економију. Још у студентским данима бавио сам се манекенством, а за крај студија су везани моји први телевизијски кораци – био сам један од неколико првих водитеља квиза „Музичка слагалица“ (данас „ТВ слагалица“). Људи ме највише памте по вођењу најпопуларнијег квиза прве деценије двадесет првог века, квиза „Сам против свих“ (РТС 1). Сада сам Народни посланик у Народној скупштини, испред Социјалдемократске партије Србије. Истовремено, предајем Дигитални маркетинг на мастер студијама на Универзитету Сингидунум. Написао сам и две (стручне) књиге: „Речник компјутерских термина“ (као коаутор у седам издања) и „Дигитални маркетинг“ (2013.). Ожењен сам Љубицом и имам сина Петра.

 

ИЗВОР: Иван Бауер за портал Порекло. Приредила сарадница портала Порекло Весна Живановић.

Кориштени наводи из књиге Милана Младеновића „Родослов Протића азбуковачких“, Љубовија 2010. године, ISBN 978-86-82021-44-5 (COBISS)


Коментари (6)

  • rex

    Smanji ribu brate 🙂 Jel moguće da ima toliko poznatih predaka. Bilo bi interesantno da je istrazio i Bauere s obzirom da u prevodu znači „seljak“ a mozda su i oni odigrali neku značajniju ulogu u austrijskoj tj. nemačkoj istoriji. Pozdrav

    Одговори
  • Slavica Milić

    Bauer na nemačkom znači graditelj, ali „bratu“ „rexu“ to nije odgovaralo jer verovatno ima nešto protiv gospodina Bauera, a ne znam ni zašto se krije iza pseudonima… Pretpostavljam da je pročitao i knjigu na koju se novinar koji je pisao tekst poziva, čim izražava sumnju u istinitost navoda. Ili je samo u pitanju ljubomora…

    Одговори
    • Шарко

      Slavica Milić,

      Grešiš Slavice, rex je upravu. Bauer je seljak, a Baumeister je graditelj.

      Одговори
      • Slavica Milić

        Niste u pravu, „Šarko“, alijas „Rex“… Pogledajte rečnik – bauer, osim graditelj, znači, na primer, i žandar u kartama, figura u šahu… Poenta mog komentara bila je da nema potrebe za malicioznim komentarima, s obzirom na to da je ovo tekst o nečijem poreklu… Zar mi Srbi nismo nikako u stanju da prestanemo da se bavimo drugima ( i mržnjom prema njima)? Očigledno ima onih koji nisu, jer sebe da pogledaju ne smeju…

        Одговори
  • Ana

    Rex, zar nije poenta da se ponosimo time što imamo istoriju i vredne ljude koji su nam preci? Ne razumem čemu tolika nepoverljivost i usudila bih se da kažem iracionalna mržnja. Istraži i ti svoje stablo, ko zna ko se sve u njemu nalazi. Ana

    Одговори
  • Buki

    Ja znam da su u mojoj porodici u nazad dvjesto godina svi bili hajduci, a od nedavno znam da smo i starosjedioci na Balkanu.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top