Порекло презимена, село Багачиће (Сјеница)

30. јануар 2015.

коментара: 6

Порекло становништва села Багачиће, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Bagacice

Ово сеоско насеље припада разбијеном типу насеља. Смештено је на ободном делу Сјеничке котлине, на десној долинској страни реке Вапе, у сливу Чипаљског врела, које се улива у Вапу. Налази се 7 кт североисточно од Сјенице. Лоцирано је у висинском појасу 1.000- 1.100 м Багачиће са више заселака – сродничких кућа: Гобељићи, Шиљковићи, Хајрадиновићи и Ракоњци. Површина сеоског атара износи 1.016 ха, а Катастарска општина Багачиће (површине 1.423 ха) обухвата и атар села Чипаље (407 ха). Према попису 2002. године у насељу је живело 85 становника.

Кроз атар села протиче река Вапа, а од извора познато је „Врело”. У центру села се налази чесма. Село је познато по „Вапским ливадама”.

Село се кроз историју појављивало под различитим именима. Под именом Лозовик (Горњи, Средњи и Доњи) уписано је 1455, а под садашњим именом 1528. године. По подацима из 1912. имало је 5 српских и 5 муслиманских домаћинстава, а по попису 1921. године 22 дома и 152 становника.

Име села највероватније води порекло од старословенске речи „богат”, која у индоевропским језицима значи достојанство, част, срећу, господство, што би значило и да је Багачиће, у којем постоји археолошки локалитет из XIV и XV века, у прошлости било култно место. За ово има потврда и у називима оближњих села Ступ и Распоганче. На савременом сеоском гробљу, у његовом западном делу, лоцирана је старија некропола. На њој су споменици у виду хоризонтално постављених необрађених плоча, а ту је и неколико вертикалних споменика крстача. Овај локалитет је познат као „Грчко гробље” [Премовић- Алексић, 1990, 81].

Село је струју добило 1976, а водом се снабдева преко сеоског водовода који је изграђен 1979. године, са врела Ћуруне. Пут је изграђен 1989. године. У првој деценији XXI века село има асфалтни пут. Багачиће је телефон добило 2006. године. У селу не постоји школа, па ђаци у четвороразредну основну школу одлазе у Чипаље, а у осморазредну у Сјеницу.

Број становника и домаћинстава са индексима и просечним бројем чланова у домаћинству   

Година   Број становника   Број домаћинстава  Средњи број чланова удомаћинству

1948.                        291                                        37                                         7,86

1953.                        313                                        38                                         8,23

1961.                        292                                        43                                         6,79

1971.                        217                                         41                                         5,29

1981.                        132                                        30                                         4,40

1991.                        103                                        25                                          4,12

2002.                         85                                        24                                          3,54

 

Багачиће је 1953. имало 313 становника, а 2002. године свега 85. Број становника се до 2002. године смањио 73%, када су процеси миграција и депопулација интензивирани. Број домаћинстава се у периоду од 1948. до 1961. године повећао 16%, а затим се до 2002. године смањио 44%. Просечан број чланова домаћинстава био је у функцији бројног кретања становништва и домаћинстава. Са 5 и више чланова домаћинства 1991. је било 9 (36,00%), а 2002. године 5 домаћинстава (20,83%).

 

Домаћинства у селу Багачиће:

1.                  Ракоњац Вујадин

Домаћинство има 5 чланова. Од Сјенице је удаљено 9 км, а од основне школе 2 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, апи нема воду. Струју су добили 1976. године. Један члан домаћинства је запослен у Сјеници, 1 тражи посао, а 1 је ученик основне школе. Баве се узгојем говеда.

Порекло: фамилија се доселила из Куча (Црна Гора). Славе Св. Николу.

2.                  Дилпарић Милован

Домаћинство има 4 члана. Од Сјенице је удаљено 8,5 км, а од основне школе 1,5 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема воду. Струју су добили 1976. године. Два члана домаћинства су запослена у Сјеници. Баве се узгојем говеда.

Порекло: фамилија води порекло из Нове Вароши.

Род: Паповићи.

3.                  Хајрадиновић Хајрадин

Домаћинство има 5 чланова. Од аутобуске станице је удаљено 7 км, а од основне школе 1 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, има воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1976. године. Два члана домаћинства траже посао, једно лице похађа средњу школу, а једно факултет. Главни извор прихода домаћинства је узгој говеда.

Порекло: фамилија води порекло из Црне Горе.

Род: Машовићи, Брбутовићи, Сејдовићи и Лакоте.

4.Трипковић Крсто, 2 члана;

5. Гобељић Ристо, једночлано домаћинство;

6. Шиљковић Вито, 2 члана;

7. Шиљковић Петко, 5 чланова;

8. Шиљковић Драгица, једночлано домаћинство;

9. Шиљковић Милун, 3 члана;

10. Шиљковић Радиша, 2 члана;

11. Хајрадиновић Хузеир, 5 чланова;

12. Ракоњац Вукашин, 2 члана;

13. Гобељић Дрина, 7 чланова;

14. Поповић Драган, 3 члана;

15. Рољевић Драго, 7 чланова;

16. Дилпарић Љубо, 2 члана;

17. Дилпарић Смиљана, 3 члана;

18. Хајрадиновић Хасим, 9 чланова;

19. Хајрадиновић Реџеп, 3 члана;

20. Хајрадиновић Џафер, 5 чланова домаћинства.

 

Исељена домаћинства из Багачића:

1.                  Гобељић Радован

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се 1978. године у Горњи Милановац из осталих разлога. Носилац домаћинства је без школске спреме. Породична слава: Лазарева субота.

2.                  Хајрадиновић Азиз

домаћинство има 6 чланова. Иселили су се 1999. године у Сарајево ради запослења. Носилац домаћинстваје завршио осмогодишњу основну школу.

3.   Шиљковић Страјо, исељени 1952. у Сјеницу;

4.   Шиљковић Милан, исељени 1978. у Краљево;

5.   Шиљковић Иван, исељени 1982. у Краљево;

6.   Шиљковић Грозда, исељена 2002. у Краљево;

7.   Шиљковић Петар, исељени 1997. у Краљево;

8.   Шиљковић Периша, исељени 1997. у Краљево;

9.   Трипковић Миодраг, исељени 1966. у Сјеницу;

10.   Трипковић Гојко, исељени 1972. у Сопот;

11.   Гобељић Миро, исељени 1979. у Крагујевац;

12.   Гобељић Обрад, исељени 1982. у Горњи Милановац;

13.   Гобељић Душан, исељени 1982. у Краљево;

14.   Ковачевић Ристо, исељени 1972. у Чачак;

15.   Рољевић Будимир, исељени 1974. у Чачак;

16.   Дилпарић Драгомир, исељени 1974. у Сјеницу;

17.   Гобељић Момир, исељени 1965. у Краљево;

18.   Хајрадиновић Адем, исељени 1956. у Прилеп;

19.   Хајрадиновић Ибро, исељени 1956. у Турску;

20.   Хајрадиновић Суљо, исељени 1969. у Турску;

21.   Хајрадиновић Омер, исељени 1956. у Сјеницу;

22.   Хајрадиновић Халип, исељени 1956. у Сјеницу;

23.   Хајрадиновић Иљаз, исељени 1956. у Сјеницу;

24.   Славковић Душан, исељени 1964. у Чачак;

25.   Славковић Никола, исељени 1969. у Краљево;

26.   Славковић Станимир, исељен 1970. у Чачак;

27.   Шиљковић Момир, исељени 1952. године у Краљево;

28.   Шиљковић Војо, исељени 1952. у Краљево.

 

Житељи Багачића су се, у потрази за запослењем, исељавали највише у Краљево, Сјеницу, Чачак и иностранство (Турска).

У селу се број становника до 19 година старости у периоду од 1991. до 2002. године смањио 47%, али смањио се и број становника са 60 и више година живота 26%. Индекси старења су 1991. износили 0,84 а 2002. године 1,17 индексних поена. Ако се наставе процеси миграција, депопулација и демографског старења, биће угрожен демографски опстанак села.

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

нравославни  65        63,11

муслимани     38        36,89

остали –           –

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби               54        63,53

Бошњаци        31        36,47

Муслимани    –           –

Остали            –           –

По вероисповести 1991. године у селу је било 63,11% православног и 36,89 муслиманског становништва. У селу је по националној припадности 2002. године било 63,53% Срба и 36,47% Бошњака. Становништво је досељено у XVIII веку из Црне Горе. Српско становништво слави углавном Св. Николу, Св. Ђорђа, Св. Петра и Павла, Св. Архангела Михаила и Лазареву суботу.

У селу је 1991. било 85 становника са преко 15 година живота, а 2002. године 73. Број лица без школске спреме се у периоду од 1991. до 2002. године смањио 65%, са 4 разреда основне школе 10%, а са средњом школом повећао 58%. Број лица са основном школом био је исти и 1991. и 2002. године (26). Према подацима из 1991.било је 14 (16,47%) неписмених становника, а према подацима из 2002. године неписмена су 4 лица (5,48%).

Подаци показују да је 2002. године 75,00% домаћинстава изворе прихода остваривало у пољопривреди. Међутим, и у овом селу сточарство лагано замире, па је 2002. године у селу било 172 грла говеда, али ниједна овца. Ово је још једна потврда да је чувено сјеничко овчарство на почетку XXI века у великој кризи.

 

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (6)

Одговорите

6 коментара

  1. Radoica

    Bogacice je dobilo struju mnogo ranije mislim 1962.god.

  2. Grujo Tripkovic

    U selu Bagacice pored navedenih prezimena ima i prezime Tripkovic. Osnovna skola nije u selu Cipalje vec u selu Bagacice i nekad se zvala Blagoje Stasic. Struja je dovedena 1965. godine. U selu nema asfaltnog puta, put je makadamski do mosta na reci Vapi. U popisu stanovnika Radisa i Milun nisu Siljkovici vec Tripkovici

  3. Rade

    Ovaj ko je ovo pisao očigleno nije nikad ni usao u Bagačiće nego je samo prepisao podatke iz opštinske knjige. Ovo nema veze sa vezom kad su migracije pojedinih porodica upitanju.

  4. Војислав Ананић

    Раде, име ауторке оригиналног текста си видео у извору. Ја сам на основу њега, само приредио текст за постављање. Да, тачно је, никад нисам био у Багачиће. Шта мислиш, од толико прилога о насељима о којима сам писао на основу књига, да ли сам, све и да сам желео, могао обићи сва та места? Морам да презентујем како је у извору. А ви који сте можда родом оданде, допуните. То је и сврха да бисмо дошли до тачних података. Међутим, ти си овога пута само критиковао, а ни једну исправку ниси понудио. Увек је најлакше само критиковати. Покушај и сам да нешто урадиш.
    Срдачно,
    Војислав

    • Rade

      Postovani gosp. Vojislave nisam ni imao nameru da nekog kritikujem, izvinjavam se ako je tako ispalo, citajuci opet moj komentar tako i izgleda, medjutim ne vidim ni da ste se vi nesto potrudili vec samo prepisali odredjene podatke. Obecavam da cu prikupiti odredjene podatke i dostaviti na ispravku da bi citaoci imali sto jasniju sliku….. Jos jednom se izvinjavam i srdacan pozdrav