Порекло презимена, село Вапа (Сјеница)

29. јануар 2015.

коментара: 11

Порекло становништва села Вапа, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Село Вапа смештено је у северном делу Сјеничке котлине, у висинском појасу 992,5-1.112 м, и убраја се у сеоска пасеља разбијеног типа. Удаљена је од Сјенице 5 км. Повезује две физиономске целине: Горњу и Доњу Вапу. Површина сеоског атара и Катастарске општине Вапа износи 926 ха. Према попису 2002. године у Вапи је живело 230 становника.

У атару села се налази неколико извора, од којих су познатији: Горњи и Доњи извор Дивица, Бунари (Грочки извор), Вапска чесма, Белан и врело звано Око.

Најзначајнији хидролошки објекат је река Вапа, која се често назива „сјеничко-пештерска лепотица”. Она извире испод Црног врха (Градац), на висини од 1.300 м, из врела које се зове “Глава Вапе”. Од Главе Вапе је површински ток под именом река Вапа. Вапа прикупља воде са Псштерске висоравни, одакле тече као Гузињска река, која настаје од извора на 1.190 м, код Крње Јеле. Од Брњичке реке и Драгојловића реке (дуга 14 км), које водом хране 5 издашних врела у Грацу, настаје река Вапа.

Низводно од Граца, на 1.012 м надморске висине, у Вапу се улива Кнежница (дуга 5-6 км), која је отока Штаваљске мочваре. Код Доње Вапе у Вапу се улива Дивички поток (дуг 2,5 км), и то само за време високих водостаја јер за време суша понире на удаљености 1 км од ње.

Дивички поток појачава извор Белан, који понире на улазу у Дивичку клисуру, око 2 км пре горњег извора.

Низводно од села Доња Вапа у Вапу се улива и Грабовица, која прима реку Јабланицу (дугу 25 км), 2 км пре ушћа у Вапу. У Чедову, на изласку из Зарудине, Вапа прима воду врела „Око” и, након Гемаљске клисуре, Бачевску реку – поток (дуга 9 км). Вапа последњу притоку прима код села Крстац, Кањевску реку (дуга 16 км), на 972 м надморске висине. Вапа тече од Црног Врха до Крсца, на дужини од 15 км, а саставнице или притоке које је хране доносе јој воду на дужини од 40 км, од Крње Јеле до Крсца, где се улива у Увац. Ово је чиста и незагађена река и, као таква, погодна је за купање, али је и богата разним врстама риба, као ретко који водоток у Србији. Од риба у Вапи има кркуше, поточне пастрмке, скобаља, плотице, клена и младице због чега је често посећују риболовци из Новог Пазара, Косовске Митровице, Краљева, Чачка, а некада и из Крагујевца и Београда [Степа- новић, 1975, 40]. Она је водом најбогатија река у Сјеничком крају.

Највећи део атара села је под ливадама и њивама, око реке Вапе, звано Вапско поље и Дубиње.

Село је добило име по реци Вапи, која протиче северозападним делом атара села, и поред које је насеље основано. Миле Недељковић тврди „мало где се старина насеља тако јасно поклапа са лексичком страном назива као у случају Вапе”. [Недељковић, 1999, 92] Ејуп Мушовић тврди да име села Вапа потиче од речи „вапе – вапс” – оморина, испаравање, и сматра да се то односи на врело Вапе, које се на ниским температурама пуши – испарава, односно извире – кључа [Мушовић, 1980].

У селу су извршена археолошка истраживања која указују на трагове насељености од млађег каменог доба, па све до XIV и XV века [Премовић-Алексић, 1985, 83, 85, 89]. На сеоском гробљу Доње Вапе налазе се остаци старије некрополе коју мештани називају „Грчким гробљем”, а на ободу Гемаљске клисуре остаци некрополе коју називају „Латинским гробљем”. У централном делу гробља “Дивица” је кружно узвишење на коме се налазе остаци цркве (темељ). Место на коме се налазе остаци цркве мештани називају Црквине. Становништво се на том месту окупља за време важних хришћанских празника: Св. Тројице, Петковдан, Преображење и Госпођиндан.

Северно од основне школе, у Вапи на имању Лазара Павловића (чипчије аге Ћатовића) очувани су остаци четвороугаоних кућа, које називају „Грчке куће”. Једна од њих је добро очувана на локалитету „Зидине”.

Западно од села, на падинама Гемаљске клисуре, налазе се остаци некрополе, коју мештани називају „Латинско гробље”. На око 1 км од Зидина (Голо брдо, 1.120 м надморске висине), налази се археолошки локалитет Чукаре (Јовановића брдо). Ту се налазе трагови кућа који се виде само у конфигурацији терена. У Доњој Вапи на имању Спира Гемаљевића и Јоксима Терзића, приликом копања темеља за кућу 1958. године, ископани су скелетни гробови. На основу наруквице која је нађена у дворишту куће Јоксима Ђ. Терзића, претпоставља се да се ради о праисторијским гробовима. Код куће Спира Гемаљевића су пронађени и остаци ковачких заната [Премовић-Алексић, 1990, 83-85].

Село је под овим именом уписано у турском попису из 1455. године, као Горње (10 домаћинстава) и Доње Вапе (4 домаћинства) [Шабановић, 1964, 48]. На крају XVI века Горња Вапа је имала 21 домаћинство, а Доња Вапа 11 домаћинстава. Остала села у сјеничкој нахији имала су од 2 до 9 кућа [Премовић-Алексић, 1997, 50]. Вапа је 1921. године имала 50 домова и 250 становника.

Село Вапа је било административни центар Вапске општине, основане 1912. године, у чијем су саставу била насељена места: Доња Вапа, Горња Вапа, Бачија, Багачиће, Дупишиће, Крстац, Кањевина, Чедово, Бањица, Чипаље и Фијуљ. Насеље Бањица је срасло са селом Чедово. Општина је постојала до 1945. године, када је подељена на два месна народна одбора: Вапу и Бачију. Месни народни одбори су укинути 1952. године, па је село Вапа постало центар Народног одбора општине Вапа, који је укинут 1955. године, када је Вапа постала центар Месне канцеларије, а 1964. године Месне заједнице.

У Доњој Вапи је школске 1916/17. и 1917/18. године, по одобрењу аусгријских власти, у кући Лазара Павловића радила основна школа. Школа у Вапи је отворена 1924. године. Први интернат – дом ученика на подручју Сјеничког среза је изграђен у Вапи 1928/29. године од средстава које је завештала Бланша, супруга Миленка Веснића, рођеног 1863. године у селу Дунишиће. Миленко Веснић је 1888. године у Минхену постао доктор правних наука, а био је у дипломатској служби у Цариграду, Паризу и Риму. Био је министар просвете Србије 1893, а председник Владе 1920. године. У Вапи је од 1962. до 1975. године радила петоразредна основна школа. Ради већег обухвата ученика, 1970. године су отворени пети разреди и у Врбници, Црвском, Жабрену, Шарама и Тријебинама [Вучковић, 2001, 292]. У Вапи постоји четвороразредна основна школа.

Пут дужине 5 км према Доњој Вапи грађен је 1954. године. Домаћинства Горње Вапе користе пут Сјеница – Чипаље – Вишњице, направљеним 1989. године. Асфалтни пут у Горњој Вапи је у изградњи. Водовод је грађен 1970. године у Доњој Вапи, а у Горњој Вапи 1977/78. године. Каптирано је врело Ћуруни. Поред Горње Вапе, са овог врела водом се снабдевају села Багачиће, Чипаље, Вишњица и Богути. Струју су добили 1961, а вишефазну 1974. године. Џамија у Горњој Вапи изграђена је 1998. године. Доња Вапа је добила телефонске везе 1987/88, а Горња Вапа 1993. године. У селу се налазила и продавница мешовите робе Љубише Марића, која је 2003. године престала са радом и запуштена је.

Подаци за села Месне заједнице Вапа и село Вапа су добијени од мр Милуна Павловића, инжењера технологије, рођеног у селу Вапа, а настањеног у Београду.

У Вапи је у периоду 1948-1953. године број становника порастао 10%, а до 2002. године се смањио 50%. Бројно кретање домаћинстава није пратило популациона кретања, али одступања нису била изражена. Просечан број становника у домаћинству је у паду од 1961. године. Са 5 и више чланова 1991. године је било 28 домаћинстава (41,18%), а 2002. године 24 домаћинства (42,86%).

Број становника и домаћинстава са индексима и просечним бројем чланова у домаћинству

Година    Број становника    Број домаћинстава   Средњи број чланова у домаћинству

1948.                          513                                        74                                          6,93

1953.                          562                                        76                                          7,39

1961.                          480                                        60                                         8,00

1971.                          360                                        67                                          5,37

1981.                          309                                        68                                         4,54

1991.                           268                                       68                                          3,94

2002.                          230                                       56                                          3,96

 

Домаћинства у селу Вапа:

1.                  Махмутовић Ибрахим

Домаћинство има 7 чланова. Од Сјенице је удаљено 5,5 км, а од основне школе 1,5 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, али нема воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1961, а вишефазну 1974. године. Три члана домаћинства су ученици основне школе. Узгајају говеда.

Порекло: пореклом су из Колашина (Црна Гора)

Род: Авдићи, Брбутовићи.

2.                  Нуховић Исмет

Домаћинство има 6 чланова. Од Сјенице је удаљено 6 км, а од основне школе 1,5 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, али нема воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1961, а вишефазну 1974. године. Један члан домаћинства тражи посао, а 1 је ученик средње школе. Баве се узгојем говеда.

Порекло: пореклом су из Колашина (Црна Гора), одакле су се досеслили крајем XIX века.

Род: Зорнићи и Куртовићи.

3.                  Брбутовић Смајо

Домаћинство има 4 члана. Од Сјенице је удаљено 5 км, а од основне школе 1,5 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, има воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1961, а вишефазну 1974. године. Два члана домаћинства су запослена у граду. Баве се узгојем говеда.

Порекло: фамилија потиче из Херцеговине.

Род: Асотићи и Метовићи.

4.                  Брбутовић Сафет

Домаћинство има 8 чланова. Од аутобуске станице је удаљено 5 км, а од основне школе 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Два члана домаћинства траже посао. Баве се узгојем говеда.

Порекло: фамилија потиче из Херцеговине.

Род: Рахићи и Хасановићи.

5.                  Асотић Даут

Домаћинство има 4 члана. Од Сјенице је удаљено 5 км, а од основне школе 1,5 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, има воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1961, а вишефазну 1974. године. Два члана домаћинства траже посао. Баве се узгојем говеда.

Порекло: породица потиче из Херцеговине. Одатле су се прво доселили у Прибој, а затим у Вапу.

Род: Брбутовићи и Метовићи.

6.                  Метовић Реџеп

Домаћинство има 5 чланова. Од Сјенице је удаљено 5 км, а од основне школе 1,5 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, али нема воду. Струју су добили 1961, а вишефазну 1974. године. Један члан домаћинства је запослен у граду. Баве се узгојем говеда.

Порекло: фамилија потиче из Пећи.

Род: Гашани и Асотићи.

7.                  Метовић Наил

Домаћинство има 7 чланова. Од Сјенице је удаљено 5 км, а од основне школе 1,5 км. Кућа је зидана од тврдог материјала, има воду и струју. Струју су добили 1961, а вишефазну 1974. године. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: фамилија потиче из Пећи.

Род: Гашани и Асотићи.

8.                  Ракићевић Благоје

Домаћинство има 4 члана. Од Сјенице је удаљено 5 км, а од основне школе 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1961, а вишефазну 1974. године. Три члана домаћинства су запослена у граду, а 1 је студент. Баве се узгојем оваца и говеда.

Порекло: потичу из Црне Горе, од Васојевића. Славе Св. Архангела Михаила.

Род: Стошићи, Гемаљевићи.

9.                  Терзић Станимир

Домаћинство има 5 чланова. Од Сјенице је удаљено 5 км, а од основне школе 0,5 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1961, а вишефазну 1974. године. Три лица су запослена ван територије Сјеничког краја. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: породица потиче из околине Гацка у Херцеговини. Раније су се презивали Милинковићи. Славе Св. Трифуна.

Род: Павловићи, Милинковићи и Гемаљевићи.

10.              Терзић Растко

Домаћинство има 9 чланова. Од Сјенице је удалено 5 км, а од основне школе 0,5 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1961, а вишефазну 1974. године. Четири лица су запослена – 2 ван територије Сјеничког краја, а 2 у Сјеници. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: породица потиче из околине Гацка у Херцеговини. Раније су се презивали Милинковићи. Славе Св. Трифуна.

Род: Милинковићи.

11.              Терзић Ћорђије

Домаћинство има 6 чланова. Од Сјенице је удаљено 5 км, а од основне школе 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1961, а вишефазну 1974. године. Три лица су запослена – 2 ван територије Сјеничког краја и једно у Сјеници. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: породица потиче из околине Гацка у Херцеговини. Раније су се презивали Милинковићи. Славе Св. Трифуна.

Род: Павловићи, Милинковићи и Гемаљевићи.

12.              Терзић Томислав

Домаћинство има 2 члана. Од Сјенице је удаљено 5 км, а од основне школе 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1961, а вишефазну 1974. године. Ниједно лице није запослено. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Напомена: порекло, рођаци и слава исти као и за остале Терзиће.

13.              Терзић Јеремија – Јеро

Домаћинство има 6 члана. Од Сјенице је удаљено 5 км, а од основне школе 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1961, а вишефазну 1974. године. Домаћинство се бави узгојем говеда и спада у старачка домаћинства.

Порекло: породица потиче из околине Гацка у Херцеговини. Раније су се презивали Милинковићи. Славе Св. Трифуна.

Род: Павловићи, Милинковићи и Гемаљевићи.

14.              Терзић Ратомир

Домаћинство има 4 члана. Од Сјенице је удаљено 5 км, а од основне школе 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1961, а вишефазну 1974. године. Два члана домаћинства похађају средњу школу. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: породица потиче из околине Гацка у Херцеговини. Раније су се презивали Милинковићи. Славе Св. Трифуна.

Род: Павловићи, Милинковићи и Гемаљевићи.

15.              Терзић Јованка

Домаћинство има 5 чланова. Од Сјенице је удаљено 5 км, а од основне школе 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1961, а вишефазну 1974. године. Један члан је запослен ван територије Сјеничког краја. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: породица потиче из околине Гацка у Херцеговини. Раније су се презивали Милинковићи. Славе Св. Трифуна.

Род: Павловићи, Милинковићи и Гемаљевићи.

16.              Терзић Велислав

Домаћинство има 6 чланова. Од Сјенице је удаљено 5 км, а од основне школе 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1961, а вишефазну 1974. године. Једно лице је запослено у Сјеници. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: породица потиче из околине Гацка у Херцеговини. Раније су се презивали Милинковићи. Славе Св. Трифуна.

Род: Павловићи, Милинковићи и Гемаљевићи.

17.              Терзић Родољуб

Домаћинство има 3 члана. Од Сјенице је удаљено 5 км, а од основне школе 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1961, а вишефазну 1974. године. Нико из домаћинства пије запослен. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: породица потиче из околине Гацка у Херцеговини. Раније су се презивали Милинковићи. Славе Св. Трифуна.

Род: Павловићи, Милинковићи и Гемаљевићи.

18.              Терзић Радојле

Домаћинство има 4 члана. Од Сјенице је удаљено 5 км, а од основне школе 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1961, а вишефазну 1974. године. Један члан домаћинства је запослен ван територије Сјеничког краја. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: породица потиче из околине Гацка у Херцеговини. Раније су се презивали Милинковићи. Славе Св. Трифуна.

Род: Павловићи, Милинковићи и Гемаљевићи.

19.              Терзић Радојко – Радоје

Домаћинство има 2 члана. Удаљено је од Сјенице 5,5 км, а од основне школе 1,5 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1961, а вишефазну 1974. године. Нико из домађинства није запослен. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: породица потиче из околине Гацка у Херцеговини. Раније су се презивали Милинковићи. Славе Св. Трифуна.

Род: Павловићи, Милинковићи и Гемаљевићи.

20.              Терзић Вукомир – Вуле

Домаћинство има 6 чланова. Удаљено је од Сјенице 5,5 км, а од основне школе 1,5 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1961, а вишефазну 1974. године. Два лица су запослена, од којих једно у Сјеници, а једно ван територије Сјеничког краја. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: породица потиче из околине Гацка у Херцеговини. Раније су се презивали Милинковићи. Славе Св. Трифуна.

Род: Павловићи, Милинковићи и Гемаљевићи.

21.              Терзић Велика

Једночлано домаћинство. Од Сјенице је удаљено 5 км, а од основне школе 0,5 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Струју је добило 1961, а вишефазну 1974. године. Бави се узгојем говеда.

Порекло: породица потиче из околине Гацка у Херцеговини. Раније су се презивали Милинковићи. Славе Св. Трифуна.

Род: Павловићи, Милинковићи и Гемаљевићи.

22.              Павловић Миодраг – Миле

Домаћинство има 6 чланова. Од аутобуске станице је удаљено 5 км, а од основне школе 0,8 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1961, а вишефазну 1974. године. Један члан домаћинства тражи посао, а 2 похађају осмогодишњу школу. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: Павловићи потичу из Црне Горе, из Куча. Славе Св. Николу.

Род: Павловићи са Градине и Терзићи.

23.              Павловић Хранислав

Домаћинство има 7 чланова. Од аутобуске станице је удаљено 5 км, а од основне школе 0,8 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1961, а вишефазну 1974. године. Пет чланова ради ван територије Сјеничког краја. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: Павловићи потичу из Црне Горе, из Куча. Славе Св. Николу.

Род: Павловићи са Градине и Терзићи.

24.              Павловић Драгослав

Домаћинство има 5 чланова. Од аутобуске станице је удаљено 5 км, а од основне школе 0,8 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1961, а вишефазну 1974. године. Три члана раде ван територије Сјеничког краја. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: Павловићи потичу из Црне Горе, из Куча. Славе Св. Николу.

Род: Павловићи са Градине и Терзићи.

25.              Павловић Илија

Домаћинство има 7 чланова. Од аутобуске станице је удаљено 4 км, а од основне школе 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1961, а трећу фазу 1974. године. Три члана домаћинства траже посао. Баве се сточарством – узгој говеда.

Порекло: Павловићи потичу из Црне Горе, из Куча. Славе Св. Николу.

Род: Павловићи са Градине и Терзићи.

26.              Павловић Иван

Домаћинство има 5 чланова. Од аутобуске станице је удаљено 5 км, а од основне школе 0,8 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1964, а вишефазну 1974. године Један члан домаћинства ради у Сјеници. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: Павловићи потичу из Црне Горе, из Куча. Славе Св. Николу.

Род: Павловићи са Градине и Терзићи.

27.              Павловић Василије

Домаћинство има 6 чланова. Од аутобуске станице је удаљено 5 км, а од основне школе 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1961, а вишефазну 1974. године. Два члана домаћинства раде у Сјеници. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: Павловићи потичу из Црне Горе, из Куча. Славе Св. Николу.

Род: Павловићи са Градине и Терзићи.

28.              Гемаљевић Драгиња

Домаћинство има 3 члана. Од Сјенице је удаљено 5 км, а од основне школе 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1961, а вишефазну 1974. године. Један члан домаћинства тражи посао. Баве се узгојем говеда.

Порекло: породица представља староседелачко домаћинство у Вапи.

Род: Терзићи и Павловићи.

29.              Гемаљевић (Драган) Мирослав

Домаћинство има 3 члана. Од Сјенице је удаљено 5 км, а од основне школе 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и има воду (водовод су добили 1971. године) и санитарне уређаје. Струју су добили 1961, а вишефазну 1974. године Један члан домаћинства гражи посао. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: фамилија води порекло из Роваца код Колашина – Црна Гора. У Вапу су дошли са презименом Пајевићи. Славе Св. Луку.

Род: Павловићи и Терзићи.

30.              Гемаљевић Томислав

Домаћинство има 7 чланова. Од Сјенице је удаљено 5 км, а од основне школе 1 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и има воду (водовод су добили 1971. године) и санитарне уређаје. Струју су добили 1961, а вишефазну 1974. године. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: фамилија води порекло из Роваца код Колашина – Црна Гора.У Вапу су дошли са презименом Пајевићи. Славе Св. Луку.

Род: Павловићи и Терзићи.

31.              Гемаљевић Драгован

Домаћинство има 5 чланова. Од Сјенице је удаљено 6 км, а од основне школе 1,5 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и има воду (водовод су добили 1971. године) и санитарне уређаје. Струју су добили 1961, а вишефазну 1974. године Ниједан члан домаћинства није запослен, а 1 тражи посао. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: фамилија води порекло из Роваца код Колашина – Црна Гора.У Вапу су дошли са презименом Пајевићи. Славе Св. Луку.

Род:  Павловићи и Терзићи.

32.              Гемаљевић Душан

Једночлано домаћинство. Од Сјенице је удаљено 6 км, а од основне школе 1,5 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и има воду (водовод су добили 1971. године) и санитарне уређаје. Струју су добили 1961, а вишефазну 1974. године. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: фамилија води порекло из Роваца код Колашина – Црна Гора.У Вапу су дошли са презименом Пајевићи. Славе Св. Луку.

Род: Павловићи и Терзићи.

33.              Гемаљевић Радоје

Домаћинство има 2 члана. Од Сјенице је удаљено 6 км, а од основне школе 1,5 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и има воду (водовод су добили 1971. године) и санитарне уређаје. Струју су добили 1961, а вишефазну 1974. године. Ниједан члан домаћинства није запослен. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: фамилија води порекло из Роваца код Колашина – Црна Гора, и у Вапу су дошли са презименом Пајевићи. Славе Св. Луку.

Род: Павловићи и Терзићи.

34.              Гемаљевић Јелица

Једночлано домаћинство. Од Сјенице је удаљено 5 км, а од основне школе 1,5 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и има воду (водовод су добили 1971. године) и санитарне уређаје. Струју су добили 1961, а вишефазну 1974. године. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: фамилија води порекло из Роваца код Колашина – Црна Гора. У Вапу су дошли са презименом Пајевићи. Славе Св. Луку.

Род: Павловићи и Терзићи.

35.              Филурић Величко

Домаћинство има члана. Од Сјенице је удаљено 5 км, а од основне школе 0,3 км. Кућа је зидана од тврдог материјала и има воду и санитарне уређаје. Струју су добили 1961, а вишефазну 1974. године. Три лица су запослена у Сјеници. Домаћинство се бави узгојем говеда.

Порекло: породица потиче из Црне Горе – Бањани. Важе за најстарије становнике Вапе. Доселили су се 1815. године. Славе Св. Николу.

Род: Аврамовићи, Вујовићи.

36. Терзић Рацо, 9 чланова;

37. Терзић Ћорђо, 6 чланова;

38. Метовић Ибро, 4 члана;

39. Метовић Земчо, 2 члана;

40. Метовић Расим;

41. Метовић Шућро;

42. Метовић Цика;

43. Асотић Мурат;

44. Асотић Ћамил;

45. Асотић Фарук;

46. Асотић Шабан;

47. Асотић Хусеин;

48. Гашанин Вехбија;

49. Гашанин Раиф;

50. Авдић Мурат, 2 члана домаћинства.

 

Исељена домаћинства из Вапе:

1.                  Ракићевић Миодраг

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1979. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је без школске спреме. Породична слава: Св. архангел Михаило.

2.                  Асотић Иљаз

Домаћинство има 12 чланова. Иселили су се 1976. године у Нови Пазар из економских разлога. Носилац домаћинства је без школске спреме.

3.                  Хајрадиновић Сулејман

Домаћинство има 8 чланова. Иселили су се 1968. године у Турску из економских разлога. Носилац домаћинства је без школске спреме.

4.                  Метовић Џ. Рамо

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се 1963. године у Турску из економских разлога. Носилац домаћинства је без школске спреме.

5.                  Павловић Л. Ћорђије

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се 1958. године у Жарково због запослења. Носилац домаћимства је зидар и столар. Породична слава: Св. Никола.

6.                  Павловић Ф. Милентије

Домаћинство има 7 чланова. Иселили се 1960. године у Чачак због запослења. Носилац домаћинства је без школске спреме. Породична слава: Св. Никола.

7.                  Павловић А. Радисав

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се 1968. године у Балугу код Чачка из економских разлога. Носилац домаћинства је без школске спреме. Породична слава: Св. Никола.

8.                  Павловић А. Вукоман

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1960. године у Љубић код Чачка због замослења. Носилац домаћинства је без школске спреме. Породична слава: Св. Никола.

9.                  Павловић Р. Драгослав

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1959. године у Љубић код Чачка због запослења. Носилац домаћинства је без школске спреме. Породична слава: Св. Никола.

10.              Павловић С. Добривоје

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се у Сјеницу због запослења. Носилац домаћинства је без школске спреме. Породична слава: Св. Никола.

1 1.             Павловић С. Љутомир

Домаћинство има 4 члана. Иселили се у Сјеиицу 1961, а у Горњи Милановац 1975. године, због запослења. Носилац домаћинства има средњу пољопривредну школу. Породична слава: Св. Никола.

11.              Павловић С. Рајко

Домаћинство има 3 члана. Иселили су се 1971. године у Канберу (Аустралија) из економских разлога. Носилац домаћинства је грађевински радник. Породична слава: Св. Никола.

12.              Павловић Б. Вујадин

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1960. године у Чачак због запослења. Носилац домаћинства је без школске спреме. Породична слава: Св. Никола.

13.              Павловић В. Петар

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1972. године у Сјеницу због запослења. Носилац домаћинства је завршио пољопривредни факултет. Породична слава: Св. Никола.

14.              Павловић Д. Радован

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1973. године у Борчу (Београд) због запослења. Носилац домаћинства је металостругар. Породична слава: Св. Никола.

15.              Павловић Љ. Станимир

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1960. у Сјеницу, а 2003. године у Врчин. Разлог исељавања је одлазак за децом. Носилац домаћинства има средњу школу. Породична слава: Св. Никола.

16.              Филурић Д. Вукомир

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1958.    године у Падинску Скелу из економских разлога. Носилац домаћинства је без школске спреме. Породична слава: Св. Никола.

17.              Терзић Б. Пуниша

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1960. године у Земун због запослења. Носилац домаћинства је грађевински радник. Породична слава: Св. Трифун.

18.              Терзић М. Димитрије

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се 1921. године у Сјеницу због посла. Носилац домаћинства је трговац. Породична слава: Св. Трифун.

19.              Терзић Љ. Мирко

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Нови Пазар, па су се 1960. године вратили у Сјеницу. Носилац домаћинства је комунални радник. Породична слава: Св. Трифун.

20.              Терзић Д. Вукашин

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1959. године у Београд (Звездара) из економских разлога. Носилац домаћинства је без школске спреме. Породична слава: Св. Трифун.

21.              Терзић Д. Мартин

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1955. године у Чачак из економских разлога и притиска комшија муслимана. Носилац домаћинства је без школске спреме. Породична слава: Св. Трифун.

22.              Терзић Д. Новак

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се 1958. године у Коваче (Краљево) из истих разлога као и брат Мартин. Носилац домаћинства је без школске спреме. Породична слава: Св. Трифун.

23.              Терзић М. Стево

Домаћинство има 3 члана. Иселили су се 1960.   године у Сјеницу из економских разлога. Носилац домаћинства је без школске спреме. Породична слава: Св. Трифун.

24.              Терзић Б. Данило

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1978. године у Београд због запослења. Носилац домаћинства је завршио медицински факултет. Породична слава: Св. Трифун.

25.              Терзић М. Младен

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се из Вапе у Сјеницу, а из Сјенице 1971. године у Београд због посла. Носилац домаћинства је магистар рударства. Породична слава: Св. Трифун.

26.              Гемаљевић И. Светислав

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1958. године у Сјеницу због запослења. Носилац домаћинства је обућарски радник – сарач. Породична слава: Св. Лука.

27.              Гемаљевић В. Петко

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се 1957. године у Чачак из економских разлога. Носилац домаћинства је без стручне спреме. Породична слава: Св. Лука.

28.              Гемаљевић С. Драгиша

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1976. године у Балугу код Чачка из економских разлога. Носилац домаћинства је без стручне спреме. Породична слава: Св. Лука.

29.              Гемаљевић С. Љубиша

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1976. године у Балугу код Чачка из економских разлога. Носилац домаћинства је без стручне спреме. Породична слава: Св. Лука.

30.              Гемаљевић С. Милован

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1976. године у Балугу код Чачка из економских разлога. Носилац домаћинства је без стручне спреме. Породична слава: Св. Лука.

31.              Гемаљевић Л. Радиша

Домаћинство има 8 чланова. Иселили су се 1974. године у Сремчицу (Београд) из економских разлога. Носилац домаћинства је без стручне спреме. Породична слава: Св. Лука.

32.              Гемаљевић Л. Светолик

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су сс 1958. године у Жарково (Београд) због запослења. Носилац домаћинства је зидар. Породична слава: Св. Лука.

33.              Гемаљевић Л. Милорад

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се 1955. године у Борчу (Београд) из економских разлога. Носилац домаћинства је без стручне спреме. Породична слава: Св. Лука.

34.              Гемаљевић В. Предраг

Домаћинство има 5 чланова. Иселили се 1973. године у Сјеницу ради запослења. Носилац домаћинства има средњу пољопривредну школу. Породична слава: Св. Лука.

35.              Гемаљевић А. Живојин

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1951. године у Сјеницу због запослења. Носилац домаћинства је без школске спреме. Породична слава: Св. Лука.

36.              Гемаљевић А. Добривоје

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се у Чачак због запослења. Породична слава: Св. Лука.

37.              Гемаљевић В. Радован

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1962. године у Сјеницу због запослења. Носилац домаћинства је учитељ. Породична слава: Св. Лука.

38.              Гемаљевић С. Александар

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1952. године у Сјеницу због запослења. Носилац домаћинства има средњу стручну спрему. Породична слава: Св. Лука.

39.              Ракићевић Н. Светислав

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се 1963. године у Коваче код Краљева ради бољих услова живота. Носилац домаћинства је без школске спреме. Породична слава: Св. архангел Михаило.

Исељени појединци из Вапе:

1. Терзић Младен, исељен у Београд;

2. Терзић М. Здравко, исељен у Београд;

3. Терзић М. Марко, исељен у Београд;

4. Терзић Војимир, исељен у Крагујевац;

5. Терзић Д. Братислав, исељен у Сремчицу;

6. Терзић С. Радета, исељен у Жарково (Београд);

7. Терзић С. Радован, исељен у Лазаревац;

8. Терзић М. Слободан, исељен у Сјеницу;

9. Терзић М. Богољуб, исељен у Београд;

10. Терзић Б. Светислав, исељен у Београд;

11. Терзић Д. Љубиша, исељен у Београд;

12. Терзић Ј. Радослав, исељен у Чачак;

13. Терзић Д. Драгислав, исељен у Београд;

14. Терзић Д. Љубомир, исељен у Београд,

15. Терзић Т. Његош, исељен у Горњи Милановац;

16. Терзић В. Петар, исељен у Сремчицу;

17. Терзић М. Ратко, исељен у Чачак;

18. Терзић М. Милић, исељен у Београд;

19. Терзић Ј. Миодраг, исељен у Чачак;

20. Терзић Ј. Србислав, исељен у Нови Сад;

21. Терзић Д. Светислав, исељен у Београд;

22. Терзић Б. Мирољуб, исељен у Београд;

23. Терзић С. Радован, исељен у Сплит (Хрватска);

24. Терзић Р. Милета, исељен у Чачак;

25. Терзић Р. Миљан, исељен у Горњи Милановац;

26. Павловић В. Јован, исељен у Колашин;

27. Павловић П. Миљко, исељен у Чачак;

28. Павловић П. Мирослав, исељен у Чачак;

29. Павловић П. Гојко, исељен у Чачак;

30. Павловић Драгојло, исељен у Чачак;

31. Павловић П. Вуксан, исељен у Париз (Француска);

32. Павловић X. Милун, исељен у Тузлу, а затим у Београд;

33. Павловић Ћ. Селимир, исељен у Београд;

34. Павловић Ђ. Вукајло, исељен у Београд;

35. Павловић Ђ. Манојле, исељен у Жарково (Београд);

36. Павловић Ћ. Велибор, исељен у Жарково (Београд);

37. Павловић Р. Градимир, исељен у Чајетину;

38. Павловић Љ. Миломир, исељен у Вршац;

39. Павловић М. Милован, исељен у Зрењанин;

40. Павловић М. Радован, исељен у Вршац;

41. Павловић С. Недељко, исељен у Канберу (Аустралија);

42. Павловић М. Миломир, исељен у Сплит (Хрватска);

43. Павловић М. Витомир, исељен у Чачак;

44. Павловић М. Драган, исељен у Чачак;

45. Гемаљевић В. Милан, исељен у Борчу (Београд);

46. Гемаљевић Жељко, исељен у Сјеницу;

47. Гемаљевић Љ. Србољуб, исељен у Сјеницу;

48. Гемаљевић 3. Родољуб, исељен у Београд;

49. Гемаљевић И. Бранко, исељен у Краљево;

50. Гемаљевић И. Десимир, исељен у Краљево;

51. Гемаљевић И. Богосав, исељен у Чачак;

52. Гемаљевић И. Обрад, исељен у Београд;

53. Гемаљевић А. Миломир, исељен у Апатин;

54. Гемаљевић А. Богољуб, исељен у Нови Пазар;

55. Гемаљевић П. Добрица, исељен у Чачак;

56. Гемаљевић П. Србољуб, исељен у Чачак;

57. Гемаљевић С. Слободан, исељен у Жарково (Београд);

58. Гемаљевић С. Часлав, исељен у Жарково (Београд);

59. Гемаљевић В. Крсто, исељен у Жарково – Београд;

60. Гемаљевић С. Добросав, исељен у Краљево;

61. Гемаљевић Б. Божидар, исељен у Жарково (Београд);

62. ГемаљевићД. Јован, исељен у Борчу (Београд);

63. Гемаљевић Б. Драгољуб, исељен у Сјеницу;

64. Гемаљевић С. Косан, исељен у Сјеницу;

65. Ракићевић Г. Милош, исељен у Славонски Брод, па у Борчу (Београд);

66. Ракићевић Н. Негован, исељен у Сремчицу (Београд);

67. Ракићевић Р. Братислав, исељен у Сремчицу (Београд);

68. Ракићевић Р. Божидар, исељен у Славонски Брод (Хрватска);

69. Ракићевић Љ. Милорад, исељен у Сремчицу (Београд);

70. Ракићевић Љ. Радојко, исељен у Сремчицу (Београд);

71. Ракићевић С. Мирко, исељен у Сремчицу (Београд);

72. Ракићевић С. Рајко, исељен у Сјеницу;

73. Асотић Л. Камбер, исељен у Мостар;

74. Асотић Л. Хамдија, исељен у Сарајево;

75. Метовић Л. Шефкија, исељен у Сјеницу;

76. Метовић К. Авдија, исељен у Сјеницу;

77. Метовић К. Ахмо, исељен у Сјеницу,

78. Метовић К. Фехим, исељен у Сјеницу,

79. Метовић Б. Хако, исељен у Београд,

80. Метовић Б. Зудо,

81. Метовић Џ. Тахир, исељен у Немачку;

82. Гашанин Вехбо, исељен у Сјеницу;

83. Филурић В. Јован, исељен у Падинску Скелу;

84. Ракићевић Станко, исељен у Крагујевац;

85. Ракићевић Владанко, исељен у Крагујевац.

Резултати теренских проучавања указују на то да су се мештани Вапе исељавали углавном у Београд и његову околину (Сремчица), Чачак, Сјеницу, Краљево, Нови Пазар, а у мањој мери у друге градове Србије и иностранство (Турска, Аустралија, Немачка, Француска).

Број становника до 19 година старости у Вапи се у периоду од 1991. до 2002. године смањио 15%, а преко 60 година повећао 4%. Индекс старења је 1991. био 0,77, а 2002. године 0,93 индексна поена. Као што се види из података приказаних у табелама, демографски процеси старења се интензивирају.

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

православни  111      41,42

муслимани     157      58,58

остали             –           –

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби               110      47,83

Бошњаци        115      50,00

Муслимани    5          2,17

Остали            –           –

Становништво је пореклом из Црне Горе и Херцеговине. Вапу насељава муслиманско и православно становништво. По попису 1991. године било је 58,58% муслимана и 41,42% православних. Према подацима из 2002. у Вапи је, по националној припадности, било Бошњака 50,00%, Срба 47,83% и Муслимана 2,17%. Српско становништво слави Св. Николу, Св. Луку, Св. Архангела Михаила и Св. Трифуна.

У селу је 1981. било 226 становника са преко 15 година старости, 1991. године 226 и 2002. године 179 становника. Број становника без школске спреме је у периоду 1981-2002. године у опадању 59%, са 4 разреда основне школе 26% и са основном школом 11%. У истом периоду повећао се број становника са средњом школом 119% и вишом школом и факултетом 50%. Према подацима из 1991. било је 45 ненисмених лица, а 2002. године 14 (7,82%). На основу претходних демографских показатеља може се рећи да село Вапа има демографску будућност.

Подаци  указују на то да је пољопривреда водећа привредна грана и да је 2002. године према извору прихода било 64,29% пољопривредних домаћинстава. И поред тога што се сточни фоид драстично смањио, становништво је изворе прихода нашло у ратарству. Природни услови Вапе су повољни и за развој ратарства (у новије време све се више узгаја кромпир) и за сточарство.

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (11)

Одговорите

11 коментара

  1. Раде Бракочевић

    Поштовани Пештерци, Сјеничаци, познаваоци завичајне историје

    Да ли су некада у селу Вапи живјели Портићи, под презименом Шекуларци? Према неким подацима из прве половине 20. вијека, у Вапи је било 20.кућа Шекулараца, а у Чедову 8. кућа. У којим све насељима има становника са презименом Шекуларац, осим Чедова, Сјенице…? Наведите и друга презимена, која су поријеклом из племена и краја Шекулар, у Сјеници и околини. Овдје мислим и на потомке старијег слоја становништва из Горњег Полимља, Бихора – Букумире, Ашане, Србљаке, на Васојевиће у ужем племенском смислу. Који родови муслимански, односно бошњачки воде поријекло из Горњег Полимља? Познато је за Ђукиће, Ћулафиће…
    Поздрав
    Раде

    • Милун

      Добро познајем сртуктуру становништва села Вапе кроз 18. 19. i 20 вијек, и тврадин да никада у Вапи нису становали Шекуларци, као ни Портићи како уважени Раде помиње.Шекулараца има у Лопижама, Чедову, Бачији, углавном.
      Из Горњег полимља су Каличани, односно Пејчиновићи, Спасојевићи и др.
      Поздрав,
      Милун Павловић

      • Vesna

        Postovani strice Milune, drago mi je da sam pronasla ove pidatke vezane za selo Vapa.Licno me je zanimalo da saznam nesto o selu odakle je i moj otac, a tvoj brat od tetke,Bogosav Svetolika Gemaljevic .Iako se iselio 1954 godine , ne vidim da je medu iseljenima.Selo je napustio sa zenom Milenom (cerkom Radivoja Rakicevic ,takode iz sela Vapa) i cerkom Vericom koja je bila beba jer je rodena marta 1954.Naselio se u Zarkovu gde su se potom doseljavali i ostali Gemaljevici i Pavlovici,Rakicevici.Kako sam iz teksta shvatila da si ti ustupio podatke vezano za iseljavanje stanovnika iz sela Vapa zelim da te podsetim i na tvog brata Bogosava i cinjenicu kada se iselio iz Vape!!!S postovanjem ,Vesna Bogosava Gemaljevic Zarkovo

  2. Војислав Ананић

    Стрпљења, Раде! Идемо редом, село по село. А има их преко стотину. Презимена наводим како су поређана у наведеној књизи. Кад завршимо са свим, можда и нађеш одговоре. Или ће ти помоћи сами Пештерци уколико их аутор студије није обухватио.
    Поздрав,
    Војислав

  3. Раде Бракочевић

    Војиславе
    Свако добро, Честитам на истрајном дигиталном постављању богате антрополошко- етнолошке грађе са свих подручја српског народа.
    Хвала
    Срдачни поздрави
    Раде

  4. Војислав Ананић

    Раде, задовољство ми је ако икога усрећим својим трудом.
    Поздрављам те,
    Војислав

  5. Раде Бракочевић

    Поштовани Милуне
    Податак о Портићима – Шекуларцима у Вапи нашао сам код Радоја Кастратовића у књизи објављеној на Цетињу 1966.г. Неки исељени Шекуларци у Јужном Банату су ми помињали село и ријеку Вапу као мјесто живљења. Видим да је Бачевски поток који иде кроз село Бачије, притока Вапе. Кастратовић се ту можда збунио. За Чедово је у праву. Позната ми је монографија о селу Лопиже од аутора Славољуба Васојевића. Вама као завичајцу, то је сигурно боље познато. У турском попису из 1912. године у селу Штаваљ помиње се Аксо Шекуларац. Каличани (из Калице), Пејчиновићи (са Полице)… су потомци србљачког становништва, уколико они немају неке друге приче, на њихова имања су дошли Васојевићи и друга црногорско брђанска племена, или је дошло до исламизације, нпр. у Бихору ( село Калица и др.)
    Поздрав
    Раде Бракочевић

  6. Milija

    Moja porodica je Majstorovic, naseljava podrucije kod cacka uz Zapadnu Moravu. Znam da su se doselili sa Sjenice i dali ime selu Vapa po reci Vapa. Interesuje me ima li jos Majstorovica na Sjenici? Jer, kako mi je poznato, jedan deo porodice se preselio a drugi ostao na Sjenici.

  7. Goran Saponjic

    Postovanje svim ljubiteljima POREKLA.I od mene komenter u vezi sela i reke VAPA.Moj stric koji i sad zivi u Saponjama blizu Sjenickog jezera na uvcu kaze da su nasi preci nekad davno ziveli na reci VAPI koju su oni tada zvali SAPA a polje kraj Vape zvali Saponjsko polje.Bacevski potok mnogi su tada zvali sapin potok.Po prici mojih rodjaka nasi preci su dugo vremena ziveli na Vapi ili Sapi tj sapskom polju.Neki su ostali na Vapi neki Saponjici otisli na Uvac prema Novoj Varosi,neki u selo sugubine pod Javorom.Odatle su posle mnogi Saponje od reke Vape otisli u vreme Karadjordja za sumadiju,Gruza.Ziveli su u Vaponjskom polju a tu su ziveli i Petrovici izsela Bacije.I danas moj deda iz Nove Varosi za reku Vapu kaze Sapa kaze tako su uvek seljaci nazivali.

  8. Саша Терзић

    Поздрав из Бањалуке! Ја сам Саша Терзић (1965), Син Будимира Терзића (1936), унук Николе Терзића (око 1890), праунук Гаје (Гаврила)Терзића (око 1850-60).
    Мој прадјед Гајо Терзић је дошао у Босну, претпостављам, негдје око Јаворског рата 1877.,а слутим да је прије живио негдје око Увца, и добио имање од 350 дулума земље у селу Акмачићи општина Шековићи. Предпостављам да је он тој висоравни ,700 м/в, дао име Акмачићи јер се по гробљу види да прије нас ту нико није живио. Само у Босни у Шековићима и у Србији у Новој Вароши постоје села са идентичним именом Акмачићи.Чак можда није случајно да се србијански Акмаћићи налазе код планине Јавор а босански Акмачићи се налазе покрај планине Јаворник. Моји Терзићи су славили Светог Николу. Ја сам ступио у контакт са Терзићима из Нове Вароши из села Амзића, сјеверно од Акмачића, а они су ме информисали да постоје Терзићи и у Сјеници у селу Вапа,југоисточно од Акмачића.Сада сам прочитао у овом чланку о њима. Волио бих ако неко нешто зна или предпоставља да ми се јави. Ја сам глумац-луткар у Дјечијем позоришту Републике Српске из Бањалуке а рођен сам у Сарајеву гдје сам и живио до Дејтонског споразума. Волио бих, од свег срца, да сазнам нешто више о својим старима. (Саша Терзић 065 868800)

  9. Snezana Rakicevic Uzelac

    Postovanje,

    Iako ovaj obimni tekst sadrzi more podataka i detaljnih informacija moram da napomenem da je izostavljen Radivoje Rakicevic koji se sa zenom Draginom i sinovima Dragisom (rezervni potporucnik vojske Jugoslavije a kasnije pukovnik JNA, njegovi sinovi zive decenijama u SAD) i Radomanom, cerkama Milicom, Radojkom i Milenom i zetovima iselio u Beograd 50tih godina 20tog veka u Zarkovo. Naslednici idalje zive u Beogradu…