Порекло презимена, село Витановац (Краљево)

28. јануара 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Витановац, град Краљево – Рашки округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Vitanovac
Положај села – топографске прилике.

Куће овог села распоређене су са обе стране друма по странама коса, поглавито по терасама пиносавске и рипањске фазе. Са западне стране друма пружа се неколико кућа високо до под Чемерницу, док на источној коси, која се пружа на југ од лебске Каран Главице, углавном на теменима исте (Мучњачко Брдо) или по благим шљунковитим терасама (махала Садовине), а спуштају се и до долине Груже.
Крај Шумарице је потпуно одвојен од села и налази се на обронцима којима се површ завршава према долини Западне Мораве на југу. Ту су куће везане за више и ниже терасе (од 15 до 44 метра), ретко се пењу више, на површ, а има их и у долини Западне Мораве поред друма.

Воде.

У селу постоји по један извор у Садовинама, у Марићскокј Махали – Јунаковац, у Павловцу – Студенац и у Миљковској Махали – Бубан.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Подељено је на махале и има један засеок. Махале су: Павловац, Миљковско Брдо, Марићска Махала, Мучњачко Брдо, Садовине, Церовачка Коса и засеок Шумарице.

Старине у селу.

Од старина у селу се налазе гробљишта у која су се укопавали „џинови“.

Порекло породица.

У Марићској Махали су фамилије:

-Марићи су старинци. Славе Ђурђевдан.
-Марковићи. Прадед им је из Лозне доводен, изгледа у време Другог устанка; тамо и данас има доста кућа Томиминаца, од којих је ова фамилија. Иста су фамилија са Маринковићима у Милачићима, преме чему воде порекло из Жупе. Славе Томиндан.
-Марчетићи су старинци. Славе Ђурђиц.
-Зимоње. Фамилија су са Зимоњићима у Сибници и Вучковици. Славе Св. Јелисија.
-Вуловићи су фамилија са Вукадиновићима у Мучњачком Брду. Славе Аранђеловдан.
-Вукосављевићи су старинци; фамилија су са Вукосављевићима у Садовинама. Славе Ђурђиц.
-Танасковићи су фамилија са онима у Мучњачком Брду. Славе Аранђеловдан.
-Врањићи. Дед се доселио од Врања, најпре у Гледић, па овамо. Славе Никољдан.

У Мучњачком брду су фамилије:

-Гајовићи (Спасојевићи) су старинци. У роду су са Радојчићима у Павловцу. Славе Св. Враче.
-Маринковићи. Чукундед се доселио из Жупе, имају фамилије у Милавчићу. Славе Томиндан.
-Танасковићи, Жарковићи и Милетићи. Прадед дошао од Васојевића; кумови су им Балтићи у Студеници. Славе Аранђеловдан.
-Вукадиновићи су досељени од Пећи, пет колено до сада. Славе Ђурђиц.
-Илићи. Дед им дошао од Мучња. Славе Ђурђиц.
-Ристовићи (старо презиме Лончаревићи). Досељени су из ужичког округа („где праве лонце“); четврто колено. Славе Илиндан.
-Николићи. Непознатог су порекла. Славе Никољдан.
-Ристовићи су дошли пре 90-100 година из Лакца (више Краљева) од тамошњих Руменића. Славе Јовањдан.
-Коматовићи. Оца породице довела мајка пре 20-30 из Чукојевца. Славе Ђурђиц.
-Пантелићи. Дед дошао из Витковца пре 40 година од Радојевића (Пековићи). Славе Јовањдан.

У Садовинама су фамилије:

-Ђоковићи су од Адабашића. Славе Стевањдан.
-Гајовићи су од Радојевића у Павловцу. Славе Св. Враче.
-Васиљевићи су стара фамилија непознатог порекла. Славе Лазаревдан.
-Вукосављевићи су стара фамилија непознатог порекла. Славе Ђурђиц.
-Колаковићи су досеељени из Колашина; шесто колено. Славе Никољдан, раније Илиндан. Мењали су славу да их Турци не пронађу.
-Милосављевићи (Ређинци) су стара фамилија непознатог порекла. Славе Никољдан.
У овом крају било је 20-30 кућа Цигана-Рома., свирача и ковача, помало радили и земљу па су растерани одавде пре 12-13 година а одсељени су готово сви у Краљево и до Трстеника. У Витановац су дошли пре 50 година.

У Павловцу су фамилије:

-Адабашићи су старницни. Славе Стевањдан.
-Радојевићи су старинци. Славе Св. Петку.
Радојичићи (старо презиме Спасојевићи) су старинци. Славе Св. Враче.
-Ранковићи (Карџићи). О пореклу видети код Вукомановића у Миљковској Махали; до сада пето колено. Славе Ђурђиц.
-Петровићи (Татарци). Овде су од пре Кочине Крајине; бежали у Срем после слома Првох устанка. Прадед им се вратио у ово село од Умке. Славе Св. Василије-Нову Годину.
-Лазаревићи (Брзећи). Фамилија са Брзећима у Миљковској Махали. Славе Ђурђиц.
-Бабићи. Прадед дошао од Сјенице (видети Михајловићи у Витковцу). Славе Аранђеловдан.
-Васовићи су досељени од Васојевића; четврто колено. Гочобије у Адранима су им фамилија као и Ђоровићи у Чукојевцу. О свом пореклу причају овако: Била су три брата, један се населио у Адране, други у Витановац, трећи у Чукојевац. Славе Никољдан.
-Милошевић је дошао пре 12 година из Годачице. Фамилија су са Теофиловићима у Петропољу. Слави Јовањдан.

У Миљковј Махали су фамилије:

-Миљковићи су старинци. Славе Трифундан.
-Радосављевићи (Брзећи). Чукундед дошао из Брзана (село код Лапова) а старином су из Старе Србије. Славе Ђурђиц.
-Андрићи. Прадед се доселио из Колешнице у Старој Србији. Славе Андријевдан.
-Терзићи. Радед дошао од Пећи. Славе Аранђеловдан.
-Поскурице. Два брата су дошла из Поскурица у Лепеници, једна се населио у Кнић (Поскурице), други овде. Славе Јовањдан.
-Јованчевићи су стара фамилија. Славе Никољдан.
-Илићи („Камиџорци“) су непознатог порекла. Код Камиџоре удавили спахију у Морави и отуд их тако зову. Славе Никољдан.
-Вукосављевићи. Отац је дошао пре 12 година на женино имање; пореклом из Засада у Студеници. Славе Лазаревдан.
-Вукомановићи (Чубановићи). По Турцима носили кике (плетенице), отуд Чубановићи. Једна су фамилија са Карџићима. Славе Ђурђиц.
-Илићи. Прадед дошао из Тењкова код Новог Пазара. Славе Петровдан.
-Сеничићи су фамилија се Сеничићима у Печеногу, децу довала мајка из Печенога. Славе Ђурђиц.

У Церовачкој Коси су фамилије:

-Грабовци. Прадед дошао из Грабовца код Трстеника. Веселиновићи у Отроцима су им фамилија а са Чкребама у Грачацу (Подибар) држе старо кумство. Славе Никољдан.
-Вучковићи су стара фамилија непознатог порекла. Славе Стевањдан.
-Тодоровићи су стара фамилија непознатог порекла. Славе Ђурђевдан.
-Обрадовићи су фамилија са Обрадовићима у Чукојевцу. Славе Никољдан.
-Јовановићи (Бељовићи) су од Бељовића из Милавчића. Славе Лучиндан.

У Шумарицама су фамилије:

-Милићи (Мелајци). Доселили се из села Мелаја на Пештеру; шесто колено до сада. Славе Лучиндан.
-Јовановићи су досељени од Новог Пазара или Сјенице; пето колено. Славе Никољдан.
-Маричићи. „Стари дошли од Дрине“; овде знају за пет колена. Славе Ђурђиц.
-Масићи су „дошли из Турске“; четврто или пето колено. Славе Аранђеловдан.
-Јелићи су „добегли“ однекуда из старог Новопазарског Санџака; пето колено. Славе Ђурђиц.
-Радовановићи (старо презиме Луковићи). Прадед се доселио из Старог Влаха. Славе Лучиндан.
-Стојановићи (Станчићи). Прадед дошао из Новог Пазара. Пре 20 година један од их отишао у Ратину (Подибар). Славе Јовањдан.
-Браћаци. „Давнашњи су, али су и они досељени“. Славе Аранђеловдан.
-Јаковљевићи. Прадед дошао од Новог Пазара. Славе Св. Ћирила и Методија.
-Миловановићи (Вићовци). Прадед се доселио од Новог Пазара. Славе Мратиндан.
-Маринковићи су досељени из Сирче у фамилију Бошњачку, која је изумрла а пореклом су њихови у Сирчи (тамошњи Мијатовићи) су од Сјенице. Славе Ђурђевдан.
-Ђуковићи су стара фамилија непознатог порекла. Славе Митровдан.
-Пановићи су стара фамилија непознатог порекла. Славе Никољдан.
-Јаблановићи. Претка довела мајка пре 80 година из Милаковца, од тамошњих Николића. Славе Никољдан.

ИЗВОР: Михаило Драгић “Гружа”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.