Порекло презимена, село Тутиће (Сјеница)

26. јануар 2015.

коментара: 3

Порекло становништва села Тутиће, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Ово насеље сврстава се у села разбијеног типа. У оквиру села издвајају се засеоци Бараћи, Стране, Пољане, Рупчине итд. Удаљено је 35 км југозападно од Сјенице. Становништво села сматра да је без саобраћајних комуникација. Тутиће се налази у висинском појасу 880- 1.000 м, у изворишном делу Врбничке реке и Сувог потока, десних притока Лима, у подножју Озрена. Површина сеоског атара износи 1.418 ха, а он је део катастарске општине Крајиновиће, површине 3.545 ха. Према попису 2002. године село Тутиће је имало 48 становника.

Атар села је богат шумом, кроз који протиче Тутића поток. У селу се налазе Тутића пећина и јама Дубови. На територији села налази се кањон реке Дубочице, за који мештани тврде да у оквиру њега постоје делови у које људска нога још није крочила. Дубочица је десна притока Лима, и од изворишта између Гиљеве и Озрена, па до ушћа усекла је 13 км дубоку кањонску долину. Низводно, кањон се све више сужава и има веома стрме стране, које се местимично дижу изнад корита преко 500 м. Највећи шумски комплекс, скоро прашумског карактера, јесте кањонска долина Дубочице, насупрот Пештеру, који је такорећи без шумског покривача. У овом шумском комплексу успева тиса, ретка врста у Србији, као и млечна леска, једна од најскупљих врста листопадног дрвета.

О пореклу имена села постоји неколико верзија. По једнима, назив села је родовског порекла – по роду Тутића. По другима, село је добило име у доба Турака, када је ага насељавао село чифчијама и том приликом их распоређивао говорећи: „Ти ту, ти ту, …” па је село добило име Тутићи. Ово је једино село овог назива у Србији. Под овим именом спомиње се у турском попису 1571, када је имало 15 кућа [Премовић-Алексић, 1997,47].

О старости села говоре и археолошки локалитети из XIV и XV века. Истраживања која је у атару овог села извршила Драгица Премовић-Алексић указују на постојање неколико локалитета. На имању Томе Бараћа налази се потес звани „Грчко гробље”. Ту је уочен само један вертикални надгробни споменик који може да припада XVIII или XIX веку. На брду изнад „Грчког гробља” уочавају се остаци три објекта. Могуће је да се ради о кућама са краја XIX века. Западно од села, на левој страни кањона Дубочице, налази се гребен Самоград. Осим самог топонима и положаја локалитета, ништа не указује на постојање утврђења на овом месту. На јужној падини брда Крњаче лоцирано је сеоско гробље, на чијој се северној ивици налазе остаци старије некрополе, са споменицима у виду хоризонтално постављених, необрађених плоча. У јужном делу савременог гробља су остаци цркве брвнаре. У њеној близини има неколико споменика облика крста [Премовић-Алексић, 1988, 102].

Село је струју добило 1984. године. Ово село нема пут и до њега се не може стићи аутомобилом. Слику овог села најбоље илуструје тврдња једног мештанина да становници до прве саобраћајнице путују 20 км путељцима, пешке, и да у село никад нису дошли лекар, поштар и ветеринар. Општинске власти су пробиле пут до Тутића, али је он у лошем стању и мештани га тешко могу користити. Изнад села Тутиће је део који нема пута и на коме се производи креч.

Недалеко од Тутића налазе се Ракочки бунари, који су били катун Пештерске задруге, на којима је она оформила и сточарску фарму. Фарма је у првој деценији XXI века практично затворена јер се на њој налази само неколико десетина оваца и један запослени – чобанин. Становништво се бави углавном повртарством, воћарством и, делимично, сточарством.

Дневне мигранте чине 2 ученика основне школе, који школу похађају на Барама (односно, осмогодишњу школу, чија се зграда налази у селу Трешњевици).

Демографске процесе којима је село захваћено у другој половини XX и почетком XXI века и његову демографску будућност илуструју подаци који су дати у следећим табелама. Ово село је у периоду од 1948. до 1971. годино остварило пораст броја становника 123% да би се тај број до 2002. године смањио за 76%. У истом временском периоду број домаћинстава је порастао 65%, а до 2002. године се смањио за 46%. Просечан број чланова у домаћинству опада од 1971. године. Са 5 и више чланова 1991. је било 7 домаћинстава (33,33%), а 2002. године 2 домаћинства (13,33%).

Број становника и домаћинстава са индексима и просечним бројем чланова у домаћинству     

Година   Број становника   Број домаћинстава   Средњи број чланова у домаћинству

1948.                         90                               17                                           5,29

1953.                      1 13                                17                                           6,58

1961.                       161                                21                                           7,66

1971.                      201                                28                                           7,17

1981.                      128                                22                                           5,81

1991.                         79                                21                                           3,76

2002.                       48                                15                                            3,26

Домаћинства у селу Тутиће:

1.                  Бараћ Милован

Домаћинство има 5 чланова. Од Сјенице и аутобуске станице је удаљено 35 км, а од основне школе 12 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и нема санитарне уређаје и воду. Струју су добили 1980. године. Два члана домаћинства траже посао. Главни извор прихода представља узгој говеда.

Род: Луковићи.

2.                  Кордић Страјо

Домаћинство има 4 члана. Од аутобуске станице је удаљено 30 км, а од основне школе 15 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и нема санитарне уређаје и воду. У домаћинству нема запослених лица. Главни извор прихода представља узгој говеда.

Порекло: Фамилија потиче из Херцеговине, одакле су се доселили за време турске владавине.

3.                  Цвијовић Блажо

Домаћинство има 4 члана. Од аутобуске станице је удаљено 38 км, а од основне школе 7 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и не поседује санитарне уређаје и воду. Један члан домаћинства тражи посао.

Порекло: преци су се доселили из Црне Горе.

4.                  Бараћ Љубо

Домаћинство има 4 члана. Од аутобуске станице је удаљеио 38 км, а од основне школе 7 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и не поседује санитарне уређаје и воду. Један члан домаћинства тражи посао.

Исељеници из села Тутиће:

1.                  Кордић Величко

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1972. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Сава.

2.                  Цвијовић Витомир

Домаћинство има 4 члана. Иселили се 1971. годиие у Крагујевац ради школовања деце. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Ћорђе.

3.                  Бараћ Витомир

Домаћинство има 4 члана. Иселили се 1998. године у Крагујевац ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Никола

4.                  Бараћ Миланка

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се 1992. године у Крагујевац ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је без школске спреме. Породична слава: Св. Никола.

5.                  Цмиљанић Млађен

Домаћинство има 4 члана. Иселили се 1982. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Никола.

6.                  Кордић Вукомир

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1978. године у Бијело Поље ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Сава.

7.                  Цмиљанић Момир

Домаћинство има 7 чланова. Иселили су се 1979. године у Крагујевац ради запослења и школовања деце. Носилац домаћинства је без школске спреме. Породична слава: Св. Никола.

8.                  Цвијовић Радоман

Домаћинство има 4 члана. Иселили се 1984. године у Београд ради запослења. Носилац домаћинства је завршио вишу школу. Породична слава: Св. Ћорђе.

Према подацима прикупљеним на терену, становници овог села су се претежно исељавали у Крагујевац, Београд и Бијело Поље.

У селу је број становника до 19 година старости смањен у периоду од 1991. до 2002. године 82%, а са 60 и више година живота повећан 58%. Индекси старења су 1991. били 0,54 а 2002. године 4,54 индексна поена. На основу ових података може се констатовати да село нема демографску будућност.

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

нравославни  79        100,00

муслимани     –           –

остали –           –

Становништво по националној припадности

Година            2002.   %

Срби               48        100,00

Бошњаци        –           –

Муслимани    –           –

Остали            –           –

Село је насељено Србима. Мештани тврде да су се њихови преци доселили у XVIII веку из Црне Горе. Славе: Св. Саву, Св. Ђорђа, Ђурђиц и Св. Николу.

У селу је 1981. било 80 становника са преко 15 година старости, а 2002. године 44. Број лица без школске спреме је у периоду од 1981. до 2002. опао 67%, са основном школом 69%, а са средњом школом 50%. У истом периоду број лица са 4. разреда основне школе повећан је 50%.

Становништво Тутића се бави овчарством и говедарством, али домаћинства приходе остварују и из непољопривредних делатности (40,00%). Изворе прихода из пољопривреде 1991. је остваривало 80,95% домаћинстава, а 2002. године 20,00%, када је било и 33,33% мешовитих домаћинстава.

 

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Марјан Радисављевић

    У селу Бабудовица,општина Зубин Поток од Матковића настала су три презимена Радисављевићи а не Радосављевићи ,Стевановићи и Филиповићи којих нажалост више нема по мушкој линији

  2. Немања

    У овом селу је рођен четнички војвода Раде Кордић Корда.

  3. Skituljko039

    Из овог села је и Народни гуслар Властимир Бараћ, првак свих српских земаља 2001 на фестивалу гуслара у Крагујевцу. Неколико пута првак Србије.