Порекло презимена, село Крајиновиће (Сјеница)

Порекло становништва села Крајиновиће, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Крајиновиће се простире у висинском појасу 1.100-1.180 т и сврстава се у сеоска насеља разбијеног типа. Чине га засеоци: Аничићи, Прло, Вагани, Пријеворац, Жунићи, Кривци и Словићи. Налази се на падинама Мачковице – огранка Гиљеве, 20 км југозападно од Сјенице, поред макадамског пута Сјеница – Баре. Површина сеоског атара износи 1.418 ха, а површина катастарске општине 3.545 ха, која обухвата и атаре села Блато (405 ха), Језеро (304 ха) и Тутиће (1.418 ха). Према попису 2002. године у овом селу је живео 91 становник.

У атару села јављају се крашки облици рељефа, и то пећине Добра вода, Челина и Голубарник. У Крајиновићима се налази и неколико врела и извора: врело на Мачковицама, Аничића врело, Јеленак, извори Студенац, Пландиште, Пантова чесма, Топлик и Стублина. Врело на Мачковици је каптирано и највећи део села се сеоским водоводом снабдева водом са овог врела. Кроз село протичу и потоци: Матов поток и Дубочица (река). Од падина Гиљеве Крајиновића река, десна притока Лима, на дужини од 11 км усекла је клисуру која је у доњем току дубока преко 400 м.

На територији села Крајиновића налазе се и три мунике, које представљају природну реткост и које су заштићене. Две се налазе на имању Аничића, а једпа код Јеремића. Атар села је богат четинарима, а преовлађују бор и јела.

Обронци Гиљеве и Мачковице богати су пашњацима, тако да на почегку XXI века поједина сеоска домаћинства у летњој половини године излазе са стоком на бачије, односно станове.

Постоје различита тумачења о пореклу назива села. Мештани сматрају да назив села потиче из прошлости, и то из периода када је ага Кајабеговић досељеницима са Милаковића рекао: „Даћу ја вама земљу, с краја, испод Мачковице, па ћете имати доста простора.” Отуда и име села Крајиновиће. Миле Недељковић сматра да ово село, које је до средине XX века представљало заселак Захумског, води порекло по роду Крајиновића. Једино је село са овим именом у Србији.

У попису из 1921. године помиње се под именом Крајиновићи и има 23 дома и 135 становника.

У селу постоји четвороразредна основна школа, која је отворена 1945. године. Почела је да ради у кући Видосава Аничића. Школска зграда је саграђена 1926. године на темељима куће Видосава Аничића, а спаљена је 1944. године, као и цело село. Школа је престала са радом 1970. године. Спомен плоча која се налази на згради основне школе је постављена 1973. године у знак сећања на 65 спаљених грађана 19. јуна 1944. године.

Део села је струју добио 1975, а други 1984. године. Телефонске везе део домаћинстава је добио 2007. године. Мештани сматрају да је село без саобраћајних комуникација и да је то један од великих проблема, које село не може само решити.

Становништво се бави сточарством и ратарством. У овом селу број становника је у периоду од 1948. до 1961. повећан 63%, а до 2002. године смањен 67%. Број домаћинстава је порастао од 1948. до 1971. године за 44%, а затим опао за 37% до 2002. године. Просечан број чланова у домаћинству опада од 1961. године, тако да је 1991. било 10 домаћинстава са 5 и више чланова (40,00%), а 2002. године 7 (22,58%).

Број становника и домаћинстава са индексима и просечним бројем чланова у домаћинству

Година   Број становника   Број домаћинстава   Средњи број чланова у домаћинству

1948.                         171                                      34                                                         5,02

1953.                         194                                      35                                                         5,54

1961.                         279                                      44                                                         6,34

1971.                         270                                      49                                                         5,51

1981.                         172                                      39                                                         4,41

1991.                          105                                     25                                                         4,20

2002.                          91                                       31                                                         2,93

 

Домаћинства у селу Крајиновиће:

 

1.                  Кривчевић Зоран

Домаћинство има 5 чланова. Од Сјенице и аутобуске станице је удаљено 19 км, а од основне школе 5 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема воду; струју су добили 1980. године. Два лица у домаћинству траже посао. Основни извор прихода домаћинства је сточарство (узгој говеда).

2.                  Словић Милорад

Домаћинство има 9 чланова. Од аутобуске станице је удаљено 23 км, а од основне школе 9 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, али нема санитарне уређаје и воду; струју су добили 1980. године. Пет чланова домаћинства тражи посао, а 1 је ученик средње школе. Баве се узгојем оваца и говеда.

Порекло: фамилија се доселила из Милаковића (општина Пријепоље).

Род: Ромчевићи.

Напомена: За време Другог светског рата, 1944. године, усташе и Немци су цело племе Словића из Крајиновића (60 особа) затворили у једну кућу и запалили. На месту страдања саграђена је основна школа на којој је подигнута спомен плоча пострадалима.

3.                  Аничић Миодраг

Домаћинство има 5 чланова. Од Сјенице и аутобуске станице је удаљено 20 км, а од основне школе 9 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и нема воду; струју су добили 1980. године. Један члан домаћинства је ученик основне школе. Основни извор прихода домаћинства је сточарство (узгој говеда).

4.                  Жунић Симо

Домаћинство има 4 члана. Од аутобуске станице је удаљено 20 км, а од основне школе 10 км. Кућа је грађена од тврдог материјала, али нема санитарне уређаје и воду; струју су добили 1980. године. Два лица траже посао. Домаћинство остварује приходе узгојем говеда.

Порекло: породица потиче из Црне Горе, од фамилије Видаковићи испод планине Граб (општина Пљевља). Услед крвне освете два брата су се доселила у ове крајеве. Један се презивао Јорчевић, а његови потомци живе у Милаковићу. По другом брату су Жунићи, који су презиме добили по томе што су се бавили израдом када (птица жуна кљује у дрво, и по томе Жунићи).

Род: Фурунџићи.

5.                  Ђурић Радомир

Домаћинство има 8 чланова. Од аутобуске станице је удаљено 20 км, а од основне школе 10 км. Кућа је грађена од тврдог материјапа и поседује санитарне уређаје и воду. Два лица у домаћинству траже посао, а једно похађа основну школу. Баве се узгојем говеда.

6.                  Ђурић Марко

Домаћинство има 5 чланова. Од аутобуске станице је удаљено 22 км, а од основне школе 9 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује санитарне уређаје и воду. Једно лице тражи посао. Баве се узгојем говеда.

7.                  Кривчевић Томислав

Домаћинство има 4 члана. Од аутобуске станице је удаљено 23 км, а од основне школе 7 км. Кућа није грађена од тврдог материјала, не поседује санитарне уређаје и воду. Један члан домаћинства тражи посао, а 1 је студент. Баве се узгојем говеда.

Порекло: породица се доселила из Колашина (Црна Гора).

8.                  Ђурић Драгутин

Домаћинство има 5 чланова. Од аутобуске станице је удаљено 22 км, а од основне школе 10 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и не поседује санитарне уређаје и воду. Три члана домаћинства траже посао. Баве се узгојем говеда о оваца.

Порекло: породица потиче из Црне Горе.

 

Исељеници из села Крајиновиће:

1.                  Аврамовић Витомир

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1969. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Ђорђе.

2.                  Аничић Милисав

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1979. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је занатлија- аутоелектричар. Породична слава: Св. Никола.

3.                  Аничић Божидар

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1971. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Никола.

4.                  Ђурић Милоје

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1975. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Никола.

5.                  Ћурић Томислав

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1966. године у Краљево ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Никола.

6.                  Кривчевић Будимир

Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1974. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. арх. Михаило.

7.                  Кривчевић Драгослав

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1980. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. арх. Михаило.

8.                  Жунић Велизар

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1979. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Никола.

9.                  Словић Драгољуб

Домаћинство има 4 члана. Иселили се 1995. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио вишу школу (наставник српског језика). Породична слава: Св. Јован.

10.              Јеремић Милорад

Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се 1970. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. арх. Михаило

11.              Аврамовић Станоје

Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1980. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Ђорђе.

12.              Јеремић Благоје

Домаћинство има 4 члана. Иселили се 1971. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.

13.              Жунић Драгољуб

Домаћинство има 4 члана. Иселили се 1974. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Никола.

Истраживања на терену показују да су се становници овог села претежно исељавали у Крагујевац.

Број лица до 19 година старости у Крајиновићима се у периоду од 1991. до 2002. године смањио 62%, а са 60 и више година живота повећао 53%. Индекс старења је 1991. био 0,40, а 2002. године 1,62 индексна поена. На основу ових података, село Крајиновиће нема демографску будућност.

Становништво по вероисповести

Година            1991.   %

православни  100      95,23

муслимани     –           –

остали             5          4,77

Становништво по национачној припадности

Година            2002.   %

Срби   90        98,91

Бошњаци        –           –

Муслимани    –           –

Остали            1          1,09

Село је насељено српским становништвом, при чему у националној структури, 1,09% чине остали. Мештани сматрају да воде порекло из Црне Горе и да су се овде населили у XVIII веку. Славе Св. Николу, Св. Архангела Михаила, Св. Ћорђа и Св. Јована.

На Мачковици се до 1992. године 2. августа, на Св. Илију, одржавао вашар, где је православно и муслиманско становништво заједно, у народном весељу славило овај дан. После 1992. године српско становништво се 2. августа окупља на Барама, а бошњачко у Тријебинама.

У Крајиновићима је 1981. било 115 становника са преко 15 година живота, 1991. године 83, а 2002. године 86. Број лица без школе се у периоду од 1981. до 2002. године смањио за 49%, са 4 разреда основне школе 14%, са основном школом 26% и са вишом школом и факултетом 33%, а повећао се број становника са средњом школом, и то за 175%, док је 1991. било 26 неписмених (31,32%), а 2002. године 20 (23,26%).

По пописима из 1991. и 2002. године види се да домаћинства у овом селу изворе прихода углавном остварују из пољопривреде (56,00%, односно 41,49%), при чему је 2002. године 41,93% домаћинстава изворе прихода остваривало из непољопривредних делатности. У истом пописном периоду драстично се смањио број мешовитих домаћинстава, са 36,00% на 6,45%. И поред тога што приходе углавном остварују из пољопривреде, сточни фонд се смањује.

 

ИЗВОР: УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ, Мила А. Павловић: СЕЛА СЈЕНИЧКОГ КРАЈА антропогеографска проучавања – научна монографија, штампа „Форма Б“, Београд, 2009. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић