Порекло презимена, село Брестовац (Кнић) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Брестовац, општина Кнић – Шумадијски округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. [caption i Порекло становништва села Брестовац, општина Кнић – Шумадијски округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. [caption i Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Брестовац (Кнић)

Порекло презимена, село Брестовац (Кнић)

Порекло становништва села Брестовац, општина Кнић – Шумадијски округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Брестовац, Кнић, народна ношња, породични портре, www.eads.org.rs

Брестовац, Кнић, народна ношња, породични портре, www.eads.org.rs

Положај села – топографске прилике.

-Село се налази на граници благих коса и висова Осоја, Токова Лаза и Церове Косе, који су састављени од еруптивних села (североисточни обод Јешевца). Испод села је извор Брестовачке Реке, тако да је село са десне стране (под Шареним Каменом) а само две куће прелазе десну страну реке (испод еруптивне главие Вршељка). Само Тарански Поток на јужноој страни дели ово село од Бечевице.

Воде.

-Село је сиромашно изворима, има их свега два, те се служе водом из копаних бунара. Раније је било више извора, док је било више горе.

Земље и шуме.

-Сеоска шума је Бријестови (ту су некада били засађени сами брестови). Између Бријестова и Осоја је сеоска утрина Градина. Осоје и Церова Коса били су до скоро сеоска шума, али им је одузела држава.
Места на којима су њиве и ливаде носе имена: Амбариште (ту је садашње гробље), Селишта, Ливаде у Дуњицама, Липица, Преко Њиве, Рид (изнад Рида под Трешњевицом је шума Зурнице), Баре, Расадник (некаада су ту били виногради), Петровача, Чаир, Брдина, Потоци, Лука, Брда (већином под шумом) и Залипа (шума).
У селу има 3 трла, где зими бораве чобани са стоком.

Тип села.

-Село је разбијеног типа. Куће су на разним одстојањима. Село се дели да два краја; Горњи и Доњи Крај.

Име села.

-Село је добило име по многим брестовима, којих је било на Бријестовима, али их је било по селу а и пољу.

Старине у селу.

-Постоји једно селиште у атару овога села. Не зна се које је село ту било. Ту једно место зову Турске Куће а недалеко, зна се, су постојали турски амбари у којима су спахије држале скупљени десетак. На том селишту је и турско гробље. По свој прилици је на том селишту било турско насеље. Преко Брестовачке Реке налази се „џиновско гробље“; сада има само неколико каменова, док је остало повађено и разнето.

Постанак села и порекло становништва.

-Више од половине села чине досељеници од „воде Таре“. Дошли су пре Карађорђеве владе у Србију. Исто тако је стара фамилија она из Бугарске, од Плевне. После су долазили они из Срема, који су били тамо привремено прибегли, па из Пријепоља, из Бечевице и оних непознатог порекла. Ове последње фамилије су вероватно досељене у Милошево време; млађих фамилија у селу нема. Сада су се оне јако намножиле, нарочито таранска фамилија. Најстарији људи у селу памте када у селу није било више од 8 кућа.
У Горњем Крају су фамилије:
-Тарани (Томићи, Ђорђевићи, Ђоковићи, Илићи, Милошевићи, Гавриловићи, Стевановићи и Јевтовићи). Славе Аранђеловдан. Досељени су „од воде Таре“ пре Карађорђа. Овамо су дошла тројице, вероватно браће, Недо, Јото а трећем не знају име, можда је он био Ђорђе Таранин, који је предак данашњих Ђорђевића. Дошли су овамо јер побили Турке на Тари. Тамо су славили Симеундан а када су овамо дошли променили су славу да их Турци не би пронашли, јер у они тражили по слави фамилију са Таранима у Борчу.
-Урошевићи и Глишовићи (старо презиме Глишовићи). Овамо се доселио Голуб од Плевне у Бугарској, од кога је до сада седмо колено. Најпре су се били населили на Гружи код Љуљака, па одатле пребегли планини. Славе Никољдан.
-Симовићи. Дошао чукундед Ћор-Симо из Срема пре Карађорђа. Најпре су били на Љуљачком Пољу, па им се тамо није допало те пређу овде. Славе Никољдан.
-Костићи. Дошао деда Коста из Пријепоља. Славе Св. Цара Константина и Царицу Јелену.
У Доњем Крају су фамилије:
-Тарани (Аксентијевићи, Ђурђевићи, Гавриловићи, Пантелићи и Луковићи). Иста фамилија са Таранима из Горњег Краја.
-Радовановићи. Дошао Спака за време кнеза Милоша, али се не зна одакле. Спака је учествовао у боју на Чачку. Славе Лучиндан.
-Ненадовићи (Швабићи). Дошао прадед Ненад из Бечевице за време владавине кнеза Милоша, по свој прилици од тамошњих Швабића. Славе Никољдан.

ИЗВОР: Михаило Драгић „Гружа“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

*

ДОДАТАКТефтер спахијског прихода (арачки тефтер) 1829/1830. године за село Брестовац. Приредио сарадник портала Порекло Саша Зарић.

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top