Порекло становништва села Височка, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Село се налази у граничном појасу према Црној Гори, 37 км југозападно од Сјенице. Смештено је на планинском терену, нагнутом према сливу Лима, у висинском појасу 1.040-1.140 м, сврстава се у насеља разбијеног типа. У селу се налазе засеоци: Бучани, Наимовићи, Ланишта и Бошчина – Конатари. Површина сеоског атара износи 499 ха, а део је катастарске општине Захумско (површине 2.295 ха). Према попису из 2002. у овом селу су живела 74 становника.
Од природних појава значајни су извори Баз, Јовановине и Залуче – Златна вода. Како се Височка налази на крашком терену, у њеном атару се јављају и пећине Кршња, Чардашине и Запећи и јама Бездан.
Истраживања на терену указују на то да назив села потиче од речи висина (висови). Посматрајући село из долине Лима, оно се налази на великој висини, и отуда му и име. Ово је једино село овог имена у Србији. Под именом Височка село је уписано 1571. године, када је припадало нахији Бихор и имало 12 кућа [Премовић-Алексић, 1997,47].
Археолошки локалитети указују на трагове насељености из XIV и XV века. У центру села, у оквиру савременог сеоског гробља, налазе се остаци порушене цркве брвнаре. Око цркве је некропола са краја XIX и почетка XX века. На северној страни села, а на западној падини Соколовог брда, налази се локалитет Црквина. И поред очуваног предања, трагови цркве се не могу уочити у конфигурацији терена [Премовић-Алексић, 1988, 99]. Мештани сматрају да се остаци цркве (Црквина) налазе на месту засеока Конатари.
У попису из 1921. године Височка се спомиње као заселак Захумског, са 12 кућа и 164 становника. Статус самосталног насеља добила је 1964. године, када се издваја из насеља Захумско.
Становништво се бави сточарством и ратарством. Село је струју добило 1978. године, а макадамски пут 1998. године. О квалитету пута најбоље говори и тврдња мештана „да су без саобраћајних комуникација”. Деца из Височке иду у школу у село Врбницу.
Број становника и домаћинстава са индексима и просечним бројем чланова у домаћинству
Година Број становника Број домаћинстава Средњи број чланова у домаћинству
1948. 88 17 5,17
1953. 111 18 6,16
1961. 137 20 6,85
1971. 165 22 7,50
1981. 133 21 6,33
1991. 63 18 3,50
2002. 74 20 3,71
Број становника у овом селу је од 1948. до 1971. године повећан 88%, а до 1991. године смањен 62%, а затим повећан 17% до 2002. године. У складу са популационим процесима, растао је и опадао број домаћинстава и просечан број чланова у домаћинству. Са 5 и више чланова 1991. године је било 7 (38,89%), а 2002. године 4 домаћинства (20,00%).
Домаћинства у селу Височка:
1. Конатар Раско
Домаћинство има 5 чланова. Од Сјенице и аутобуске станице је удаљено 37 км, а од основне школе 1 км. Кућа није зидана од тврдог материјала и нема воду ни санитарне уређаје; струју су добили 1978. године. Два члана домаћинства траже посао, а 1 је ученик основне школе. Главни извор прихода домаћинства је узгој говеда.
2. Конатар Радиша
Домаћинство има 5 чланова. Од аутобуске станице је удаљено 37 км, а од основне школе 3 км. Кућа није грађена од тврдог материјала; не поседује санитарне уређаје и воду. Два радно способна лица траже посао. Домаћинство се бави узгојем говеда.
Порекло: преци су се доселили са територије општине Колашин (Црна Гора).
3. Конатар Јован
Домаћинство има 6 чланова. Од аутобуске станице је удаљено 37 км, а од основне школе 3 км. Кућа није грађена од тврдог материјала и не поседује санитарне уређаје и воду. Два члана домаћинства траже посао.
Порекло: преци су се доселили из Колашина (Црна Гора).
4. Конатар Ратомир
Домаћинство има 3 члана. Од аутобуске станице је удаљено 37 км, а од основне школе 3 км. Кућа је грађена од тврдог материјала и поседује санитарне уређаје и воду. У домаћинству нема запослених лица.
Порекло: преци су се доселили из Колашинских поља (Црна Гора).
5. Бучан Хајро
Домаћинство има 8 чланова. Од аутобуске станице је удаљено 37 км, а од основне школе 3 км. Кућа није саграђена од тврдог материјала; не поседује санитарне уређаје и воду. Четири радно способна лица траже посао. Домаћинство се бави узгојем говеда.
Порекло: преци су се доселили из Губавца (општина Бијело Поље, Црна Гора).
Исељеници из села Височка:
1. Конатар Новеља
Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1972. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу. Породична слава: Св. Никола.
2. Конатар Србо
Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1974. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства има средњу школу. Породична слава: Св. Никола.
3. Конатар Миослав
Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1978. године у Крагујевац ради запослења. Носилац домаћинства има средњу школу. Породична слава: Св. Никола.
4. Конатар Видосава
Једночлано домаћинство. Иселила се 1978. године у Крагујевац ради запослења. Завршила је средњу школу. Породична слава: Св. Никола.
5. Конатар Раде
Домаћинство има 4 члана. Иселили су се 1984. године у Марибор ради запослења. Носилац домаћинства је завршио средњу железничку школу. Породична слава: Св. Никола.
6. Бучан Ризо
Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1974. године у Сарајево ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.
7. Бучан Захир
Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1980. године у Сарајево ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.
8. Шароњић Аго
Домаћинство има 5 чланова. Иселили су се 1971. године у Немачку ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.
9. Бучан Мевлудин
Домаћинство има 6 чланова. Иселили су се 1978. године у Немачку ради запослења. Носилац домаћинства је завршио осмогодишњу основну школу.
Према подацима прикупљеним на терену, становници Височке су се претежно исељавали у Крагујевац, Сарајево, Немачку и Словенију.
Број становника до 19 година живота се од 1991. до 2002. године смањио за 52%, а са 60 и више година старости повећао за 64%. Индекс старењаје 1991. године био 0,47, а 2002. године 1,63 индексна иоена, што указује на то да је становништво овог села захватио процес старења (стадијум дубоке и најдубље демографске старости). Ако се негативни демографски процеси наставе оваквим интензитетом, биће угрожен демографски опстанак села.
Становништво по вероисповести
Година 1991. %
православни 44 69,85
муслимани 19 30,15
остали –
Становништво по националној припадности
Година 2002. %
Срби 52 70,27
Бошњаци – –
Муслимани 8 10,81
Остали 14 18,92
У селу је 1991. године по вероисповести било 69,85% православног и 30,15% муслиманског становништва. По попису из 2002. године у селу је по националној припадности било 70,27% Срба, 10,81% Муслимана и 18,92% осталих. Становништво сматра да су њихови нреци досељени из Црне Горе. Српско становништво слави Св. Николу.
Становништва са преко 15 година старости је 1981. године било 87, 1991. године 52, а 2002. године 65. Број становника без школске спреме је у периоду од 1981. до 2002. године опао за 65%, са 4 разреда основне школе 47% и са основном школом 34%, а повећао са средњом школом за 22%. Једно лице је имало вишу школу 1981. године, а 2002. године 2 лица; неписмених је 1991. године било 12 становника (23,07%), а 2002. године 3 становника (4,62%).
По попису из 1991. године 61,11% домаћинстава је остваривало приходе из пољопривреде, а 2002. године само 20,00%, док је главни извор прихода из непољопривредних делатности (60,00%). Становништво се углавном бави сточарством, тј. овчарством и, мање, говедарством, али постојећа структура сточног фонда ни овој привредној грани не даје перспективе. Поред сточарсгва, становништво се бави и ратарством.
ИЗВОР: Порекло становништва села Височка, општина Сјеница. Према студији „Села сјеничког краја антропогеографска проучавања“ Миле А. Павловић из 2009. године. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Коментари (0)