Порекло презимена, село Бечевица (Кнић)

23. јануар 2015.

коментара: 6

ФК Младост, Бечевица, 1962.
ФК Младост, Бечевица, 1962.

Порекло становништва села Бечевица, општина Кнић – Шумадијски округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Положај села – топографске прилике.

Село се налази на заравнима качерске површи. Та је зараван избраздана са неколико потока који чине Бечевичку Реку и потоцима, који се уливају у Брестовачку Реку. Тарански Поток на северу раставља ово село од Брестовца. Са десне стране Бечевичке Реке – у Бечевичком Пољу – на кусовачкој равни налази се такође неколико кућа.

Воде.

У селу има неколико извора: Петронијевића Бунар, Ћосовића Бунар, Бунар више Селишта, Ђоновића Бунар и Тољевац.

Земље и шуме.

Село има доста шуме и то све на Јешевцу: на брду Клику, на брду Осоју, једној страни Превоја, на Цигановцу и до половине брда Сиљевице. Њиве су им на местима званим: Мирен Долине – између Сиљевице и Јеремијина Брда, Бакчине, Ново и Старо Поље и Тољевац.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Одстојање између појединих кућа износи 100-300 метара, али има сродничких међусобно ближих. Село се не дели на крајеве, само поједине сродничке групе кућа носе своје заједничко презиме. Јужно од села је заселак Дуб.

Име селу.

Мисли са да је село добило име по цркви, која је била недалеко од села, идући ка Борчу.

Старине у селу.

Четврт сата хода на југ од села, идући ка Борчу, у данашњем гробљу налази се једна црквина, добро очувана. Та црква се звала Бечевица. За њен настанак везано је оно познато предање. Цар Душан је имао једну веома ружну сестру, те је стога отера са двора. Она се звала Груба. Лутајући она дође у Поточане неком богатом сељаку Аксентију да служи. Код тог Аксентија био је некакав слуга по имену Мрља, врло ружан човек, кога Аксентије ожени са Грубом и из тог се брака родише Вукашин, Угљеша и Мрља. Цар Душан путујући једном по свом царству законачи код тог домаћина Аксентија у Поточанима. Домаћин је желео да што боље угости цара, те се распитивао шта воли највише да једе. Груба му онда рече да зна шта цар радо једе и спреми му телеће језике. Цар се веома зачуди јелу по његовој вољи справљеном и затражи да му домаћин покаже особу која је спремила јело. Домаћин се устезао и одвраћао цара од тога, јер је, вели, то једна врло ружна жена. Но цар је хтео свакако да је види и нареди да је доведу. Кад су је довели цар препозна своју сестру. Сутрадан је цар поведе са својом свитом. Кад су били на данашњем Селишту, цар јој дозволи да склопи руке око врата једноме из његове свите, кога хоће за мужа. Но она склопи руке око свога ружнога мужа Мрље. Онда се цар наљути и нареди да се Мрља убије.
Када су Мрљини синови одрасли, дознају за смрт свога оца и потраже му гроб и на том месту подигну цркву. Бечевицом је названа зато, што се са свих страна видела (избечила). Њу су доцније Турци разрушили, али су јој зидови још и данас местимице и до три метра очувани.
Ту на селишту је и старо гробље. Старо сеоско гробље било је на Дубу, па су га напустили и почели сахрањивати код поменуте цркве у Селишту. У Округлом Гају налази се „џиновско гробље“.
Стари пут је ишао од Вујетинаца преко Поточана за Борач и преко селишта и Старог Липовца за манастир Враћевшницу.
На брду Клику, више села, налази се Градина. То је велика гомила камења, вероватно од неког разрушеног града. Ту су се налазили камени жрвњеви, алатке и др.

Постанак села и порекло становништва.

У селу има фамилија из 18. века, које су овде биле за време Кочине Крајине. Велики број фамилија досељен је за време Карађорђа од Сјенице и Колашина. Од пре 20 година досељених фамилија има свега три, од којих су две из суседних села а једна од Сјенице.
-Ћоте (Петровићи). Ово је најстарија фамилија у селу. Не зна се одакле је досељена. Славе Св. Петку.
-Димитријевићи су стара фамилија као и Ћотићи. Славе Трифундан.
Обе фамилије су биле овде за време Кочине Крајине.
-Ивановићи (Пауновићи, Миловановићи, Срејовићи, Милутиновићи и Матовићи). Чукундед Иван доселио се од Сјенице за време Кочине Крајине. Славе Лучиндан.
-Обрадовићи. Њих зову „Швабићи“ јер су 1813. године бежали у Аустрију па се опет повратили. Пореклом су од Сјенице а овде су дошли вероватно у Карађорђево време. Славе Никољдан.
-Ђеровићи су из Колашина. Предак Ђерасим је дошао у време Карађорђа. Славе Св. Петку.
-Ђоновићи. Овде је дошао Ђунисије из Колашина за време Карађорђа. По старини су род са Ђеровићима. Славе Св. Петку.
-Пантешевићи (Петронијевићи и Дамњановићи; старо презиме Нијемчевићи). Дошли су из Колашина за време Карађорђа. Славе Св. Петку.
-Игрутиновићи (стари презиме Радомировићи). Дошли су од Сјенице за време Карађорђа. Славе Аранђеловдан.
-Јовановићи (Карајовићи) Доселили су се за време Карађорђа од Сјенице. Славе Ђурђевдан.
-Удовичићи (старо презиме Синђићи). Дошли су за време Карађорђа вероватно од Сјенице. Славе Св. Петку.
-Ћосовићи (Радоњићи, Милутиновићи и Јовановићи). Дошао дед Јован Ћоса од Сјенице за време Карађорђа. Славе Ђурђевдан.
-Кокићи (Пантовићи, Тимотијевићи и Николићи). Браћа Милутин и Јован „Кока“ су дошли из села Кокошића код Сјенице за време Карађорђа. Славе Никољдан.
-Мићићи. Отац дошао пре 20 година из села Трудова код Сјенице. Славе Јовањдан.
-Тодоровићи су досељени пре 20 година из Драгушице од тамошњих Тодоровића. Славе Јовањдан.
У засеоку Дубу су ове фамилије:
-Ракетићи (Сталетићи, Миливојевићи и Милорадовићи). Дошао Окета из Сјенице за веме Карађорђа. Славе Лазаревдан.
-Ивковићи (старо презиме Радичевићи). Дошли су са Кокићима из Кокошића а по старини су и род са њима. Славе Никољдан.
-Мићићи. Брат оног Мићића из истог села и заједно дошао са њим. Славе Јовањдан.
-Јелићи. Отац дошао пре 20 година из Борча. Славе Стевањдан.

ИЗВОР: Михаило Драгић „Гружа“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Коментари (6)

Одговорите

6 коментара

  1. Ђорђе Васовић

    Да додамо овде још неке информације о породицама из Бечевице:

    Иако се у овом чланку горе не спомињу, Васовића и даље има неколико кућа у Бечевици.

    По родослову моје породице Васовић из Бечевице, многим данашњим породицама у Бечевици је заједнички предак Ђунисије (или Ђонисије), рођен отприлике у другој половини 18. века. Ђунисије је са породицом дошао у Србију у време Карађорђа, и то до 1809. године.

    Ђунисијеви синови су били: Ђоно, Ђеро, Васо, Ристо и Пантеш.
    По Ђунисијевим синовима се презивају многе породице у Бечевици и све су у директном сродству по мушкој линији, па тако имамо: Ђоновиће по Ђону, Ђеровиће по Ђеру, Васовиће по Васу, Ристовиће по Ристу, Пантешевиће по Пантешу.

    Сви славе Свету Петку, а дошли су у Србију из Сјенице. Каже се да је породица из Колашина, а негде се спомиње и Цетиње, као могуће још старије место порекла.

    По предању сви су део ширег братства Кошана. Кошани су се из Црне Горе у таласима расељавали даље по Србији. Неки (очигледно каснији) таласи насељавања су ишли тим правцем преко Сјенице – у Карађорђево време, а неки од Кошана су се много раније населили у селу Кош у данашњој општини Исток, на Косову и Метохији, па су одатле даље, преко Ибарског Колашина, одлазили у Србију.

    Могуће је да су селу дали име по свом братству Кошана када су се ту населили. С обзиром да се село Кош први пут спомиње још 1314. године, у Светостефанској хрисовуљи српског краља Стефана Милутина, и ако је ова претпоставка о имену села као изведеници од братства Кошана тачна, онда следи да су се Кошани ту населили још у старини, а најкасније(!) у 12. веку, јер се памти да су одатле почели да се исељавају даље северно по Србији још у време после Косовског боја, очигледно како су турци полако заузимали наше крајеве. У селу Кош и данас има Кошана, староседелаца.

    Поздрав!

    • Tanja

      A Matovići, ima nekoliko kuća Matovića

    • Željko Nikolić-Ćirlinci

      Ja sam rodom iz Bečevice..direktno od Djona,tj.njegovog sina Nikole..u zaseoku smo Djonovica a ima samo dve kuće Nikolića..Voleo bih da stupim u kontakt sa vama da se upoznamo i da mi podrobnije objasnite o naseljavanju i istoriji..jer znam od vasovica zorana i gorana samo i znam da se sa njima svojatamo kao rod..znam da je komentar iz 2017..al da probam..pozdrav.svako dobro

  2. Ђорђе Васовић

    Исправка за горњи текст – треба да пише “… најкасније у 13. веку,…”

  3. aleksandar

    Нису Милутиновићи из Ћосовића већ Милуновићи. И дед Јован ЋОСОВИЋ је дошао из Колашина, не из Сјенице

    • Милодан

      aleksandar!

      Могуће је, не поричем, али тако у књизи пише. Лично мислим, мада не тврдим, да су из Колашина дошли у Сјеницу па из Сјенице овде.

      Поздрав!