Порекло презимена, село Баре (Кнић) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Баре, општина Кнић – Шумадијски округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. Положај села – Порекло становништва села Баре, општина Кнић – Шумадијски округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. Положај села – Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Баре (Кнић)

Порекло презимена, село Баре (Кнић)

Порекло становништва села Баре, општина Кнић – Шумадијски округ. Према књизи Михаила Драгића „Гружа“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Knic

Положај села – топографске прилике.

Село Баре налази се на баранској равни, пространој заравни качерске централне језерске равни. Крајње источне куће овога села су само на десној страни Вулетића Потока, чија долина има зреле форме. На југозападној страни куће се спуштају и по благим странама долине реке Груже чак до близу гружанске равнице. Кућа има са обе стране друма. Ту су механа, школа, дућани, радионице и др.

Воде.

У селу има неколико извора: Витошевића извор у малим барама, извор код Стублине, извор код Смиљанића кућа, извор Креждо и извор Топлик. Поред изворске користи се и бунарска вода.

Земље и шуме.

Сеоска шума налази се на Ковиљачи; она се не сече. Има и сеоске утрине код Глогова, на брду код Думаче и неке мање. Ту се напаса стока а цело село на њу плаћа порез. Камен се вади, за сопствене потребе, на Ковиљачи и Главици.

Клима.

Киша обично долази у овом селу са северозапада. Јак је ветар зими са севера и он доноси кишу. И југ доноси кишу. Устока чак ретко доноси кишу (дува са истока). У пролеће се стока истерује у планину а о Крстовдану је врате.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Поједини крајеви села носе називе према фамилијарним презименима (Лакетићи, Богићевићи, Ђекићи), или према месту одакле су досељене фамилије (Грачани, Бораштице) или по топографским именима (Думача, Гајчани).

Порекло становништва и старине.

-Милошевићи, Урошевићи, Витошевићи и Ђокићи. Дошла су браћа Милош, Урош, Витош, Војин и Ђока из Граца код Сјенице у Карађорђево време; од Војина се фамилија утрла. Славе Ђурђевдан.
-Ђорђевићи и Никићи. Ђорђе и Ника, синовци Витошеви и његове браће, такође су се доселили из Граца у исто време када и Витош са браћом. Славе Ђурђевдан.
-Миљковићи. Прадеда Миљко дошао је из Граца. Миљко је био братучед Витошев и његове браће. Славе Ђурђевдан.
-Стојановићи, Нововићи и Вулетићи (старо презиме Петровићи). Дошла су браћа Стојан, Ново и Петар из Боровиштице на Пештеру. Славе Никољдан.
-Добричићи. По женској линији од Стојановића. Отац данашњих дошао жени у кућу из Клатичева код Горњег Милановца. Славе Никољдан.
Према овоме Милошевићи, Урошевићи, Витошевићи, Ђокићи, Ђорђевићи, Никићи, Миљковићи и Илићи су по старини једна фамилија само сада разрођена. То се може судити по њиховој слави, јер сви славе Ђурђевдан. Грачани имају кумове још из Граца у Сирчи (Милош Васиљевић) а у Белосавцима у Јасеници још пдржавају кумство са тамошњим Луковићима.
-Богићевићи. Дошао прадед Богић из Бачице код Сјенице, славе Никољдан.
-Вуковићи. Дошао прадед Милија из Бачице, славе Никољдан.
-Лакетићи (Сталетићи). Дошла браћа Лакета и Сталета из Бачице неколико година после Витошевића, од њих су данас четврто колено, славе Никољдан.
И за Богићевиће, Вуковиће и Лакетиће веле да су „на вилајету Санџачком“ били једна фамилија.
-Ђекићи. Дошао предед Милутин од Сјенице, славе Лучиндан.
-Бошковићи. Прадед Бошко дошао из Боровштице (на Пештеру). Славе Никољдан.
-Вучковићи. Прадед Вучко дошао из Боровшице, славе Никољдан.
-Вукадиновићи и Радоњићи. Дошла браћа Милован, који је погинуо на Чачку, од њега су Вукадиновићи и Вуксан од кога су Радоњићи. Дошли су из Боровштице. Одржавају кумство са Драговићима у Горњој Трешњевици, засеок Пријане, славе Никољдан.
-Вукићевићи. Дошла су браћа Вукић и Вучета из Боровштице. Од Вучете више нема потомака. Сада је од њих четврто колено одраслих, славе Никољдан.
Да ли су Бошковићи, Вучковићи, Вукадиновићи, Радоњићи и Вукићевићи били једна фаммилија нико не зна да каже. Само се за Вукадиновиће и Радоњиће зна да су од једне фамилије.
Све досадашње фамилије досељене су овде, као што можемо закључити пре 100 или нешто преко 100 година осим Добричића, који су доцније досељени из Клатичева.
Г. Андрија Топаловић, свештеник из Липовца, који се и сам раније распитивао о старини фамилија, саопштио је писцу ове књиге, да су готово сви Сјеничани досељени за време Карађорђеве војне по Сјеници, према чему су сви они досељени око 1809. године.
Новији досељеници:
-Ненадовић је поткивач. Дошао из Рамаће, славе Св. Враче.
-Науновићи. Дошао им отац Наун од Охрида, славе Аранђеловдан.
-Павловић је свештеник. Родом је из Грбица у Лепеници од тамошњих Смиљанића, слави Никољдан.
Баре су у почетку биле заселак Љуљака, па је касније постало засебно село. И данас имају заједничко гробље. Најстарије насеље је било у Гају (Гајчани, сад Грачани). Када су овде досељене прве фамилије у Љуљацима су затекло само шест кућа. Најновије куће су поред друма, које су доцније досељеници градили.
У селу има три циганске куће; баве се калајџијским послом и израђују корпе.
Место где је заједничко гробље зове се Старо Село (припада љуљачком атару). Нико не памти нити зна када је ту било село. Међутим, у Љуљацима су знали и које су ту љуљачке фамилије биле као и узрок њиховог премештања. На том Старом Селу једва се познају трагови неке старе црквине.

ИЗВОР: Михаило Драгић „Гружа“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top