Први свештеник у Дубници

4. јануар 2015.

коментара: 0

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Милош Ћетковић, покретач сајта dubnica.rs

Први познати свештеник у Дубници, Никола Митровић  родио се 1837. године у Јегиновом Лугу, селу при ушћу Грибаје у Малу Спречу, у свештеничкој породици Поповића-Митровића.

Сеобе

Митровићи су у долину Спрече доселили највјероватније у другој половини  XVIII вијека, у периоду када се православно становништво из јужних динарских области – источне Херцеговине, Црне Горе и југозападне Србије, кретало према подручју тада прилично ненасељене сјевероисточне Босне. Сеобе српског становништва из динарских крајева биле су веома интезивне и трајале су све до краја прве половине XIX вијека. Разлози сеоба били су најчешће политичке или економске природе. Тешки животни услови под турском влашћу, ратови, устанци и пљачка, тјерали су становништво у потрагу за мирнијим и сигурнијм крајевима. Пренасељеност, одражена у сиромаштву и оскудици обрадивог земљишта, била је такође чест мотив за кретање према мање насељеним и погоднијим подручјима.

Seobe Hercegovaca
Шаренци

Миленко Филиповић је у белешкама из 1938. године навео да су Митровићи старином Шаренци из Херцеговине. Њихов предак се ­доселио  у Јегинов Луг након што је “убио бега што му је убио овчарског пса”. Даљим поријеклом Шаренци су из Цуца из којих су се у Херцеговину иселили заједно са још неким братствима негдје у првој половини XVIII вијека. Сва братства из Цуца која су доселила у Херцеговину славе славу Свети Лазар четвородневни (Лазарева Субота) и тврде да су заједничког поријекла. По предању Зимоњића, једног од досељених братстава, сви су старином из Гацка а у Цуце су се само привремено настанили да би се потом вратили у Херцеговину. Ово братство се као и многа друга братства из Херцеговине и Црне Горе разгранало у  велики број породица.

Мира Митровић, праунука попа Николе Митровића, записала је да су њени преци из братства Шаренаца, из Мостара прешли на Романију са чијих су врлети, предвођени свештеником Константином Зимоњићем, тражили плодније и питомије крајеве. Дио овог племена населио је просторе некадашњег метоха манастира Папраће и дошао на подручја Власенице, Доњег Бирча, Ракиног Брда, Осмака и Борогова. Досељеници су у новој постојбини  затекли само запуштена средњовјековна гробља и остатке старог православног становништва  које је успјело да преживи претходне ратове и епидемије куге.

Са новим православним становништвом селили су и њихови свештеници који су водили бригу  о духовном стању досељеног народа. По казивању Мире Митровић, један од свештеника био је поп Ристо Поповић-Митровић, отац каснијег дубничког попа Николе. Поп Ристо се доселио у Јегинов Луг, село у богатој и плодној долини Спрече.

По записаном предању, предак Митровића се настанио у шуми коју је сам искрчио али су га бегови Хаџићи покметили да би га „подигли са земље“ . Након што је, по наговору једног овчара из Травника, од везира тражио „ферман“ за останак на искрченој земљи, Митровићи су остали у Јегиновом Лугу, на свом земљишту. Поп Ристо је касније, мукотрпним радом и трудом, успио да откупи дио беговске земље и да се ту коначно настани се са својом породицом.

За Митровиће, Миленко Филиповић каже да су „из овог рода одавна попови“ а да је „први поп Ристо, син овога што се доселио“.  И истом периоду када је поп Ристо Митровић доселио и Јегинов Луг у Осмаке је пристигла  још једна поповска породица из братства Шаренаца са којом су Митровићи били у родбинској вези, такође са презименом Поповић. Из ове породице је потекао хаџи Захарије Поповић који је обновио манастир Папраћу 1853. године.

Године 1837. године поп Ристо је добио првог сина Николу. У Тузли је тада било Шаренаца који су се школовали чак и у Бечу, па је поп Ристо, дружећи се са њима,  одлучио да пошаље сина Николу у учитељску, а затим и тадашњу Богословску школу. Након завршене богословије и женидбе са Стојанком Никола је рукопoложен, а убрзо затим је насљедио и свештеничке дужности свог оца.

О попу Николи Митровићу се не зна много. Миленко Филиповић га је описао као народног човјека и мјесног првака, тежак-башу који је први започињао све сеоске радове и “иначе у свему живио као сељак и носио сељачко одело”. О његовој личности и животу да се закључити дјелом и на основу сачуваних сјећања његових потомака.

Може се претпоставити да је поп Никола, с обзиром да је дјеловао у средини која је имала велике потребе за писменим и школованим људима, радио на духовном и просветном образовању свог народа. Након преношења епископске столице у Тузлу 1852. године у Зворничко-тузланској епархији се интезивно радило на развијању школства и просвети становништва, отварале су се прве српске православне школе и градиле цркве. Поред тога у Дубници је за вријеме његове службе, 1880. године, подигнут и парохијски дом.

Са Стојанком је добио само једног сина, Петра, 1863. године. Пошто није имао више дјеце осим њега, усвојио је једног сиромашног и нервно оболелог младића Рељу, са надом да ће успјети да га изљечи у Тузли.  Ова чињеница посебно говори о јачини његове хришћанске вјере и о љубави и доброти коју је гајио према својим ближњим.

Поп Никола Митровић био је свештеник у Дубници све до до своје смрти 1901. године, када га је убио посинак у нападу нервног растројства. Сахрањен је на гробљу Паулин, у близини дубничке цркве.

Надгробни крст мјесног свештеника Николе Митровића
Надгробни крст мјесног свештеника Николе Митровића

На надгробном споменику, остало је записано:  Овде почива тело мјесног свештеника Николе Митровића родом из Луга умро 1901. 23. априла. споменик подиже породица

Дух и тијело попа Николе Митровића наставили су да дјелују и након његове смрти кроз живот и службу његовог сина Петра, народног трибуна и револуционара. Поп Петар Митровић је насљедио парохију свог оца гдје је 1912. године саградио Цркву Светих праведних Јоакима и Ане.

Извори:

Страдање српских свештеника у источној Босни 1912. – 1945. Мира Митровић, Београд.
Миленко Филиповић „Прилози етнолошком познавању сјевероисточне Босне-Зворничка Спреча“ АНУБИХ Том XVI, књига 12. Сарајево
Поменик Петар Вучетић, Мира Митровић, Матра дизајн,1999, Београд

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.