Порекло становништва села Тропоње (Тропоље). Општина Свилајнац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај села.
Десет километара југоисаточно од Свилајнца налази се село Тропоње, које обухвата површину од преко 20 квадратних километара. Кроз село протиче поток истог имена, којих има два крака; Другаринов и Падински Поток.
Воде.
Пије се више бинарска а мање изворска вода. У селу има два извора; Селски и Влашки Кладенац.
Земље и шуме.
Има око 4 хектара заједничке зиратне утрине, која се даје под закуп. Делови сеоског атара су: Велико Поље, Клокочар, Висина, Таванче, Велика Пољана, Падина, Тривуново Брдо, Грнчарица, Шушов Поток, Криве Њиве, Стрмоглавица, Линцин Поток, Дрењар, Ограде, Гај, Његриново Брдо, Бук, Новине, Липар, Обљеж, Кључ, Черкеново Поље, Стубље, Појила, Мали Бук, Монов Поток, Мале Ћелије, Велике Ћелије, Рошанова Страна и Његоњин.
Тип села.
Две трећине села чине српске куће, а једни трећину влашке и село се дели на Српску и Влашку Малу.
Име села.
Не зна се ништа поуздано о имену села. Зове се Тропоње и Тропоље. По једном казивању Тропоље је названо по томе што је село састављено од три поља. По другом причању Тропоње је названо по неком тропу или трулом лишћу, којим је у своје време изобиловао истоимени поток. По трећем казивањњу село се некада звало Трапиште по траповима цара Лазара.
Старине у селу.
У месту „Велике Ћелије“ нађен је бронзани раоник. У Његоњину има остатака старе развалине, за коју народ мисли да је од неке старе цркве, коју су подигли Царица Милица и у којој се венчао Високи Стеван. На овом месту се налазе старе тучане и земљане ствари и стари новац. Изгледа да је овде некада била рударска насеобина.
Постанак села и порекло становништва.
Предање казује, да је старо село некада било и Његоњину, па се отуда овамо преместило због ветра и турске најезде.
Село је новијег постања. Од Срба су овде прво дошли Трњарци или Трњанци, а од Влаха – Видуловци. После њих Срби су долазили и насељавали се даље уз поток а Власи низ поток. Срби су се хотомично повлачили даље од друма да не би били на удару Турцима док су Власи заузели бољу и роднију земљу у ресавском кључу.
Село има 268 кућа и 17 родова.
У Српској Мали су:
–Ћорчићанци-Ћормарковци, славе Св. Александра Невског. Досељени су са Косова.
–Трњарци, славе Стевањдан. Досељени су из села Трњана и Тимочкој Крајини.
–Повићани, славе Митровдан. Досељени су са Косова.
–Маринковчићи, славе Никољдан. Досељени су из Вратарнице код Књажевца.
–Влајковићи, славе Никољдан. Досељени су пре 150 година из Великог Извора код Зајечара.
–Качаревићи-Мишовићи, славе Аранђеловдан. Досељени су са Косова.
–Шујкићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Досељени су из Крупаје код Пожаревца.
–Благојевићи, славе Јовањдан. Досељени су са Косова.
У Влашкој Мали су:
–Златићи-Прилепчани, славе Никољдан. Досељени су из околине Прилепа као овчари.
–Видуловци, славе Малу Госпојину. Досељени су из Ердеља па се населили код Влашког Кладенца.
–Рошјани, славе Аранђеловдан. Досељени су из Подорца – Црна Река а тамо из Ердеља.
–Мегићи, славе Никољдан. Досељени су из Подгорца – Црна Река а тамо из Ердеља, као и Рошјани.
–Ђуранци, славе Стевањдан. Досељени су из Тимочке Крајине.
–Бресјани, славе Св. Петку. Досељени су из Брестовца код Зајечара.
–Кокош’лци, славе Св. Петку. Досељени су из Подгорца у Црној Реци.
–Мартинци, славе Јовањдан. Досељени су из Тимочке Крајине.
–Кокоранци, славе Никољдан. Не зна се њихово порекло.
Сеоска слава је Бели Четвртак по Тројицама а заветина Благовести – за здравље стоке. И сеоска слава и заветина су заједничке ии код Срба и код Румуна-Влаха.
ИЗВОР: Станоје Мијатовић, “Ресава”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Коментари (0)