Порекло презимена, село Мачевац (Свилајнац)

29. новембар 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Мачевац, општина Свилајнац – Поморавски округ. Према књизи Станоја Мијатовића „Ресава“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Школа у Мачевцу
Школа у Мачевцу

Положај села.

Село је на Мачевачкој Речици која се спаја са Трстеном. У њу се уливају Церовак, затим, Мачков Поток, Трујин Поток, Беланов Поток, Арнауцки Поток, Бучински Поток, Капетански Поток и Локваш.

Земље и шуме.

Делови сеоског атара су: Тривуново Брдо, Испод Тривуновог Брда, Дрењар, Рибник, Стари Мачевац, Ђуриначки Поток, Мачков Поток, Више Села, Код Гробаља, Велика Пољана, Стари Виногради, Церовак, Локваш, Капетански Поток, Рајкиначко Брдо, Арнауцки Гроб, Арнауцки Поток, Беланово Брдо, Корија, Бучина, Ограђе и Дренова Коса.

Подаци о селу.

У селу има 65 кућа и 5 родова.

Име селу.

По једном предању село је добило име по многим мачевима, који су ту некада поломљени приликом неког сукоба са непријатељем – када је војска била у селу Војсци.

По другом предању село се некада звало Мачковац због многих мачака које је имало, па се доцније прозвало Мачевац. У околини га и данас зову Мачковац а у његовом атару је и Мачков Поток.

Треће предање каже да је ту некада била ковница мачева и да се од тада назвало Мачевац, а да се пре тога звало Мачковац.

Старине у селу.

У Старом Мачевцу је старо гробље, где се копа стари новац, цигле, комади старог посуђа, оружја и друге старине.

Постанак села и порекло становништва.

По предању Мачевац је први пут био у Старом Мачевцу, одакле се померио на данашње место по једнима због јаког ветра, по другима због турске најезде а по трећима због куге.

У селу је мало старинаца и не зна се када је село засновано.

У селу су родови:

Трајиловићи и Трифуновићи, славе Никољдан. Доселили су се из Тетова, били су Срби па се порумунили.

Анђелковићи и Чучуковићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из Јасенова а тамо из Тимочке Крајине.

Павловићи, славе Св. Петку. Доселили су се из Тимочке Крајине, села Дубоке.

Казаковићи, славе Св. Петку. Доселили су се из Ердеља.

Адамовићи, славе Малу Госпојину. Мисли се за њих да су најстарији—први досељеници али се не каже одакле.

Сеоска слава је Бели четвртак а заветина Младенци – за поље и берићет.

 

ИЗВОРСтаноје Мијатовић – Ресава. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.